Kod nas se malo zna o mikrobilju, ali je u poslednjih desetak godina to u svojevrsnom razvoju. Oni koji vode računa o zdravlju, mnogo znaju o tome dok se u svetu o tome govori poslednjih pedeset godina. Koncept gajenja mikrobilja je koncept gajenja tzv. superhrane.
– To je naziv takve vrste hrane, a to je biljka u prvih 10 do 20 dana svog razvoja. Znači, prvi nivo razvoja biljke je klica, sledeći je mikrobilje. U trenutku razvoja, ta biljka ima najviše hranljivih sastojaka, antioksidanata, vitamina, čak i do 40 puta više nego odrasla biljka, što je neverovatan benefit za nekoga ko hoće da se hrani zdravo i kvalitetno. Mislim da je zanimljivo i zbog toga što deca, koja tek treba da prepoznaju neke nove ukuse, mnogo lakše to savladavaju kad beru te biljčice. One se dostavljaju u malim bašticama. To su mala pakovanja i ljudi ih dobijaju tako da u svojim kućama mogu da ih zalivaju, seckaju i konzumiraju, najzdravije moguće. Onog momenta kada ga uberete vi ga konzumirate – započinje priču za “Dobro jutro”, Vesna Radosavljević, TV lice RTS-a i suvlasnik projekta “Mikrofarma”.
Od tridesetak vrsta koje se gaje, za sada se u “Mikrofarmi” gaji oko osamnaest vrsta kao što su rukola, crveni kupus, amarant, brokoli, rotkvice sango i daikon, crvena i zelena kineska rotkvica, japanska rotkvica, dragoljub, matičnjak, bosiljak, koriander.
– Postoji zajednički kvalitet koji one imaju, ali svaka ima i neki poseban, svoj kvalitet i sadržaj na osnovu koga se odlučujete šta ćete da izaberete. Na primer, svi znamo koliko je zdrav brokoli jer sadrži jednu posebnu materiju, sulforafan. Dugo nisu za tu materiju znali. Sulforafan je antikancerogen i jako je važan u nekom tretmanu obolelih onkoloških pacijenata, ali isto tako i zdravih ljudi koji hoće preventivno i zdravo da se hrane. U jednoj šaci sulforafana, odnosno jednoj šaci brokolija, vi imate istu količinu sulforafana kao u kilogramu odraslog brokolija – otkriva Vesna.
Poznata voditeljka se odlučila za ovaj posao zato što voli rad sa zemljom.
– Neverovatan je osećaj kada ujutru obiđeš tu biljku, zaliješ je i onda se vratiš uveče i vidiš da je ona santimetar porasla. Eksperimentisala sam i u svojoj kući počela da ih gajim pre dve, tri godine. Onda je moj sin Aleksa, koji prati te trendove i voli baštu i prirodu, rekao: “Pa zašto mi to ne bismo radili, neka nam to bude posao” – i to pitanje pokrenulo je novi početak, a Vesna voli početke.
– Ja volim početke, jer me to nekako revitalizuje. Dosta smo istraživali, nabavljali udžbenike iz inostranstva i krenuli u posao, da bismo pre nepunih godinu dana osnovali firmu “Mikrofarm”. Mislim da je to benefit, ne samo za moju kuću nego i za ljude koji tek treba da se upoznaju sa proizvodom. Možete ih stavljati u sendviče umesto lista zelene salate, možete u salatu koju pravite da iseckate i dodate biljčice, kao i u smutije, u čorbe, potaže, variva. Važno je da se to termički ne obrađuje. Znači samo pospete po vrhu hrane koju konzumirate. Isto tako postoji koriander od koga se pravi čaj. Koriander je biljka koja čisti teške metale iz organizma i on se ne kuva, ali se prelije toplijom vodom, ali ne proključalom. Ostavi se da odstoji i dobijete veoma zdrav napitak.
Treba napomenuti da je to organsko seme, koje se koristi, hemijski netretirano. Vodi se jako računa o kvalitetu zemlje u koju sadite seme. Ona mora da sadrži perlit, znači da drži određenu količinu vlage, a onda se koriste sredstva da odrede visinu pH, odnosno voda kojom zalivate mora da bude određene pH vrednosti. Sve su to kontrolisane količine.
– Vlaga mora da bude kontrolisana između 30, maksimalno 50-60 stepeni C, a temperatura vazduha između 18-25°C. Znači, apsolutno kontrolisani uslovi. Sve biljke koje stoje na policama, primaju određenu količinu svetlosti, koja se isto reguliše. Rade ventilatori, ovlaživači koji kontrolišu vlažnost, deovlaživači da bi se to uravnomerilo. Mora se voditi računa o tome da li je napolju hladno, vlažno. Treba napomenuti da se ne koristi nikakvo đubrivo – objašnjava Vesna, uz naglasak da od svega najbrže rastu rotkvice.
– Imaju izuzetnu svežinu. To su živi enzimi, sokovi, krckaju pod jezikom. Stabljika je puna vlage i enzima. Inače, seme kupujemo od registrovanog dobavljača iz Beograda. Oni to uvoze iz Holandije. Nadam se da ću u sledećoj fazi moći sama seme da nabavljam na inostranom tržištu – dok se to ne desi i proizvodnja ne proširi, mala farma mikrobilja nalazi se u Žarkovu i pored bilja kreće u eksperiment sa uzgojem jestivog cveća.
– Sada smo u esperimentalnoj fazi jer smo se upustili i u proizvodnju jestivog cveća. Od cveća koristimo za sada dan i noć, karanfil, ukrasne koprivice. Tu ima 7-8 vrsta koje su dominantne u dekoraciji, ali istovremeno su vrlo hranljive i ukusne. Međutim, to je nešto što javnost teže prihvata. Uvek im je zanimljivo da to vide na tanjiru, ne baš i da ga probaju. U poslastičarstvu je to dosta zastupljeno, ali su postali i neki novi trendovi u ishrani – smatra voditeljka i objašnjava dalje kako se biljke sade.
– Prvo se seme stavlja u mrak i to je period otvaranja koji traje od 3 do 7 dana, u zavisnosti od vrste. Kada seme prolazi kroz period rasta klice, onda se vadi u otvaranju, stavlja se pod lampe. Posebno se kvasi i nastavlja svoj rast na otvorenom. Znači, biljčice prvo u mraku provode određeno vreme a onda idu na svetlost. U zavisnosti od vrste, mogu da se konzumiraju od 15 do 20 dana. Što se tiče zalivanja, zavisi od količine vlage i vrste, ali generalno morate minimum dva, tri puta dnevno da obilazite biljke i da proveravate koliko im treba vode. Mnoge interesuje da li postoji pravilo u kojim vremenskim intervalima određene biljke rastu. To ne postoji. Mikroklimu im stvaram ja. To je ono što uzgajivač određuje, zato i jeste u zatvorenom prostoru. I zimi i leti apsolutno se na isti način gaji, samo se koriguju parametri – ističe Radosavljevićka, dodajući da je to vrlo obiman i pipav posao od trenutka nabavke repromaterijala, semena.
– Mora sve da se prati. Treba da se vodi jedna detaljna organizovanost i evidencija. Koliko semena ulazi u firmu, koliko treba pakovanja, koliko zemlje treba da se donese. Postoje različite vrste zemlje. Ovo je jedan detaljan, farmaceutski posao u smislu da se to meri na miligrame, grame.
Dodaje i da je ideja da mikrofarma preraste u makrofarmu. Od mikrobilja, jestivog cveća do proizvodnje zdrave hrane, voća i povrća na imanju koje će biti otvoreno za svakoga.
Tekst: Dijana Maksimović
Foto: Privatna arhiva, moje alexa, restoran Fuzio (@restoran_fuzio), restoran Vegangelov (@vegangelovi) I @chefbank
