Komorač se gaji na sličan način kao šargarepa ili peršun. Koristi se u gastronomiji i medicini. Posejan u rano proleće, procvetaće u toku iste godine. Zovu ga još i morač (Foeniculum vulgarre), fenel, slatki kopar, finokio, divlja mirođija, guščija trava i spada u medonosne biljke, čija se glavica može koristiti za pravljenje mastike.
Piše: Biljana Nenković
Potiče s Mediterana i divlji se još može pronaći u prirodi u toj regiji, a u baštama se uzgaja i koristi domaći komorač. U ljudskoj ishrani se koristi još od starih Egipćana, Kineza i Indijaca. Postoje dve podvrste. Prva je lišćar, a druga je sa zadebljalim sočnim lisnim drškama, grupisanim u glavicu sličnu crnom luku, bez ovojnih listova. Gaji se kao jednogodišnja biljka. Stablo sa cvetovima može da naraste i do dva metra. Izuzetno je aromatičan i koristi se u malim količinama.
Lišće se upotrebljava u salatama, varivima kao što se upotrebljava peršun i celer, a glavica se bari, dinsta ili peče u rerni. Miris njegovog lišća podseća na mirođiju, ali je intenzivniji. Cela biljka je inače aromatična, po ukusu slična sladiću. Po načinu gajenja, bliski je srodnik šargarepi, peršunu i celeru. U našim baštama najčešće se uzgaja glavičasti komorač, čija se glavica formira iznad površine tla i prepoznaje se po svetloj boji.
Komoraču odgovaraju plodna, pođubrena zemljišta i voli vodu. Ukoliko nema dovoljno vlage, brzo će formirati cvet. Seme je veoma sitno i u pakovanju od jednog grama ima i do 300 semenki. Klijavo je četiri do pet godina. Zbog sadržaja eteričnih ulja seme sporo klija i zbog toga se preporučuje da se na dva dana potopi u vodu sobne temperature pre setve.
Može da se seje direktno u zemlju ili da se proizvode predsadnice kao kod celera. Dubina setve je jedan centimetar. Razmak između redova na otvorenom je oko 60 centimetara, a između biljaka od 15 do 20 centimetara. Ako se proizvodi iz predsadnica, komoraču treba 30 do 40 dana da dostigne zrelost. Kada se presađuje, lišće mladih biljaka treba skratiti kao kod celera.
Redovno okopavanje ili malčiranje
Komorač ne podnosi pokoricu i nedostatak vlage, te ga treba redovno okopavati ili malčirati. Berbu treba obaviti pre cvetanja i ona traje od septembra do oktobra. Glavice treba da budu prečnika od 8 do 10 centimetara. Tokom zime može da se čuva u podrumu u kutijama s vlažnim peskom. Na proleće se ove glavice opet mogu posaditi. Prinos po hektaru može biti od 40 do 60 tona beličastih glavica. Seme se koristi kao dodatak hlebu, poput kima, zatim za aromatične čajeve, a može se iz njega izdvojiti eterično ulje.
Zanimljivo je da ima dug period cvetanja pa mesto nalazi i kao medonosna biljka, a koristi se i u proizvodnji mastike. Kod nas se ne gaji na velikim površinama, ali bi u budućnosti mogao da zauzme mesto na poljoprivrednim gazdinstvima. Zbog upotrebe u ljudskoj ishrani i farmaciji pogodan je i za organsku proizvodnju.
Komorač je izuzetno zdravo povrće. Od njega se koriste listovi, glavica, seme i koren. Mlado lišće sadrži veću količinu vitamina C i beta-karotena. Koristan je kod varenja i protiv nadimanja, uklanjanja sluzi iz pluća i viška vode iz organizma. Semenke i listovi se mogu koriste u proizvodnji zimnice.
Dodatak za lakše varenje
Kod nas je upotreba komorača na žalost neznatna, iako se na našem podneblju može uspešno gajiti. To pokazuje i činjenica da komorač raste u divljini u mnogim našim krajevima. Njegova upotreba bi bila višestruko korisna zbog našeg načina ishrane, jer se kod nas dosta konzumira pasulj i ostala hrana s mnogo celuloze koja se teško vari. Dovoljno je pred kraj kuvanja staviti jednu kašičicu ploda komorača u šerpu u kojoj se sprema ručak za celu porodicu, da bi se dobio zdrav i lako svarljiv obrok.
Komorač se, inače, daje maloj deci zbog grčeva u stomaku, a dojilje koje nemaju dovoljno mleka treba da uzimaju komorač, jer on pojačava lučenje mleka.
Najviše komorača koristi se u destilerijama za izradu eteričnog ulja, jer se ono dosta upotrebljava u proizvodnji likera. Malo je poznato, ali razne bombone, pastile, lekovi, gume za žvakanje i druga sredstva za otklanjanje neprijatnog zadaha iz usta, sadrže ulje komorača. Uljane pogače, koje ostanu posle ceđenja eteričnog ulja, dobra su stočna hrana, jer sadrže dosta belančevina i masti.
Daje ukus varivima
Daje odličan ukus supama i varivima. U mediteranskoj kuhinji služi se kao prilog uz ribu, ili je sastojak marinade. Može da se koristi svež, baren, roštiljan, pohovan, zapečen, s testeninom, povrćem, sirevima. Odlično se slaže i s voćem, a posebno s kruškom.
