Koren graška ima sposobnost sprovođenja mikorize pa je nakon njega zemljište obogaćeno azotom. Zato je on dobra pretkultura za gotovo sve povrtarske kulture. Zbog nakupljanja štetočina u zemljištu koji su specifični za pojedinu biljku, nije dobra pretkultura drugim mahunarkama i ne preporučuje se saditi ga u zemljište u kojem su bile zasađene mahunarke. Na isto se mesto može saditi četiri godine nakon što su na njemu bile zasađene mahunarke.
Najbolje pretkulture grašku su paradajz, paprika, žitarice poput zobi, pšenice i raži te krmne kulture poput kukuruza. Jedino na što treba paziti je da se ne sadi uz visoke biljke, na primer uz stablašice, koje bi sprečile dopiranje sunčeve svetlosti do njega, jer grašak zahteva veliku količinu svetlosti za rast i razvoj.
Grašak je posebno dobra povrtarska biljka za sadnju uz artičoku, jer stvara azot.
Plodored
Obavezno se gaji u plodoredu, a iza njega je dobro uzgajati paradajz i papriku, jer zahvaljujući mogućnosti vezanja azota iz vazduha, grašak ostavlja dobro obezbeđeno zemljište azotom.
Primena plodoreda je opravdana samo u cilju borbe protiv prouzrokovača bolesti koji se održavaju u zemljištu (trulež korena, prizemnog dela stabla i uvenuća biljaka, kao i neke gljive prouzrokovači antraknoze, neki virusi i bakterije). Uz upotrebu zdravog semena i sadnog materijala (rasada), plodored je jedina uspešna i ekonomična mera zaštite povrtarskih biljaka i cveća. Za suzbijanje oboljenja tipa plamenjače, pepelnice, rđe i uopšte parazita koji se rasejavaju vetrom ili insektima plodored nema veći praktični značaj.
U najvećem broju slučajeva istu ili sličnu biljnu vrstu treba gajiti na istom mestu tek nakon pauze od četiri ili pet godina. U tom periodu paraziti izgube vitalnost, naročito ako se izvodi i energično suzbijanje korova.
U slučaju prisustva parazita koji dugo čuvaju vitalnost (furiozno uvenuće, gar luka, kila kupusa), rotacija mora biti duža, sa trajanjem čak do deset godina. Dakle, proizvodite biljke koje nisu osetljive prema istim patogenima, a smenjujte ih tako da se podesi da u međuvremenu zajednički zemljišni mikroorganizmi izgube svoju životnu vitalnost.
U odsustvu biljaka domaćina, parazitni mikroorganizmi bivaju deaktivirani prirodnim putem, a štetočine uginu usled nedostatka hrane ili u potrazi za hranom promene stanište.
Ako ste se odlučili za gajenje u plodoredu, počnite tako što ćete da napravite listu povrća koje želite da uzgajate prve godine. Podelite listu na tri dela, a po tipu povrća (korenasto, plodovito i zrnasto i lisnato). Deo bašte na kojoj želite da formirate povrtnjak podelite na tri dela i u svakom uzgajajte grupu povrća zavisno od tipa. Obavezno zapišite raspored za prvu godinu, kako biste naredne godine tipovima povrća zamenili mesta.
Primer tropoljnog plodoreda:
Polje | 1.godina | 2. godina | 3. godina |
Prvo | A B C | B C A | C A B |
Drugo | B C A | C A B | A B C |
Treće | C A B | A B C | B C A |
grupa A: kupus, kelj, karfiol i ostale krstašice, paradajz, paprika i ostale pomoćnice, krastavci i ostali predstavnici iz familije tikvi.
grupa B: šargarepa, paškanat, lukovičasto povrće, salata, spanać, blitva, matovilac (zimska salata).
grupa C: grašak, grašak šećerac i ostale mahunarke.
R.D.J.