Ni poljoprivreda nije pošteđena od reči stranog porekla koje svakodnevno koristimo. Tuđice su se toliko odomaćile da se o njihovom poreklu ne razmišlja, a još manje da li postoji naša izvorna reč.
Reč agrar je latinskog porekla. Ager znači polje ili njiva. U slobodnom prevodu je to izraz za poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose
Reč ajvar je turskog porekla i označava zimsku salatu od pečenih paprika i plavog patlidžana. Recept smo pogodili i što je najvažnije uživamo u ajvaru cele zime. Ove godine ajvar nije bagatela! Mada, ni bagatela nije srpska reč. Nju smo pozajmili od Italijana i znači da smo nešto dobili jeftino ili džabe.
Ali i džabe je turcizam. Bokal dolazi iz italijanskog jezika. Iako smo bili ubeđeni da je čabar reč domaće lingvistike, ona je persijskog porekla i označava drvenu posudu za mleko i hranu.
Džaba ćar po kijametu!
Direk, dorat, turšija, džak i duvar dolaze, takođe, iz turskoj jezika. Iz istog jezika dolaze nam esnaf i furuna. Često ćemo reći jendek iako mislimo na kanal. Đuture, taraba, đevđir, đeram, pekmez ili đakonija su reči, pogađate, iz turskoj jezika.
Ovom nizu pridružuje se i inadžijska negacija – jok. Kalo dolazi iz italijanskog jezika i znači gubitak ili rastur, manjak robe zbog stajanja ili sušenja. Kantar je takođe turcizam, isto kao i kijamet ili ćar!
Domaću reč napojnica retko ko upotrebljava, ali će svako dati bakšiš. Reč farma pozajmljena je iz engleskog jezika. Stare ormare zovemo kredence, ne sumnjajući da je reč pozajmljena iz italijanskog jezika. Iz Italije nam je stigla i reč škart. Špajz je nemačkog porekla, a marva je mađarska reč za stoku.
Nema vajde od samara!
Žrvanj i vajda su turcizmi, a zemička dolazi iz češkog jezika. Kažemo da je teško konju koji nosi samar, samar je reč grčkog porekla. Kada bismo je objašnjavali na srpskom značilo bi – drvena naprava za nošenje tereta koja se stavlja na leđa konja ili magarca. Komplikovano je, pa je praktičnije da zadržimo samar na lingvističkim leđima.
Za neke od ovih pojmova postoji samo tuđica. Zamislite poljoprivrednika koji ujutru ustane i pre nego što ode na njivu prvo pristavi vodu u metalnu posudu sa drškom za kuvanje kafe. Turci su nam pozajmili reč – džezva! Ko je pomislio da je prikladnije reći lonče, greši! Ono ima latinsko poreklo i ovaj naziv potisnuo je staroslovensku reč grnac ili grne!
Najvažnije je da se ipak razumemo!
Tekst i foto: Biljana Nenković
