U šumadijskim selima u proseku 30 odsto stanovništva živi isključivo od poljoprivrede. Ostatak od 24.800 žitelja u 56 sela kombinuje prihode od poljoprivrede i plate zarađene u gradu. Snežana Živanović Katić, članica Gradskog veća, zadužena za resor poljoprivrede, kaže da postoji nekoliko karakterističnih grupa sela, u kojima žitelji žive i rade, ili žive a ne rade na selu.
– Imamo grupu sela koja gravitiraju ka Topoli, gde su najveći voćari. Oni isključivo zarađuju od poljoprivrede. Reč je o velikim proizvođačima šljiva, višanja, nektarina, grožđa. To su domaćinstva sa tradicijom u kojima se generacijama živi od poljoprivrede. Primenjuju najnovije tehnologije, imaju savremene zasade i opremu, i zasigurno neće odustati od poljoprivrede. Oni mogu da podnesu i tešku i dobru godinu – kaže Snežana Živanović Katić, član Gradskog veća Kragujevca za ravnomerni i održivi razvoja sela i grada.
Postoje sela gde se žitelji bave samo stočarstvom i pratećom biljnom proizvodnjom, koja im je potrebna za ishranu životinja. I za njih je karakteristično da sigurno neće ugasiti proizvodnju i raditi za platu u fabrici.
– Međutim, dominiraju takozvana mešovita sela. Uglavnom gravitiraju ka Kragujevcu i bliža su po kilometraži. Tu se žitelji bave poljoprivredom za svoje potrebe, imaju baštu ili malo stoke u štali i ujedno neko od članova domaćinstva ili više njih je zaposleno u nekoj firmi. U pojedinim selima gotovo da nema kuće u kojoj neko nije zaposlen. Blizu im je radno mesto, a mesečni prihod siguran. Što su bliže gradu, više je onih koji su zaposleni, a na selu im je samo adresa. S druge strane imamo sela koja su udaljena i po 40 kilometara, pa se ljudima ne isplati, jer bi celu platu davali na troškove, pa žive samo od poljoprivrede. Statistički gledano, u proseku trećina seoskog stanovništva živi isključivo od poljoprivrede – kaže Katić.
Na mešovite prihode na selu utiče i to što su proizvodnja, pa samim tim i prihodi, pogotovu na malim gazdinstvima, nesigurni. Katićka navodi da postoje sela ka Jagodini, Rekovcu ili Kraljevu gde se žitelji samo vode da žive na selu, a rade u gradu.
– Na pretposlednjem popisu iz 2012. godine imali smo podatak da u selima koja pripadaju Kragujevcu živi 28.000 stanovnika, a da je za 46 odsto njih poljoprivreda bila jedini izvor prihoda. Na poslednjem popisu poljoprivrede od prošle godine, čije pojedine podatke još očekujemo, u selima iz okruga živi 24.800 stanovnika. Očekujemo da je će taj procenat i zvanično biti manji – kaže Snežana Živanović Katić.
Postoje uvreženo mišljenje da je područje Šumadije pretežno ruralna sredina, ali podaci pokazuju da je Kragujevac sa okolinom jedno od najurbanijih. Iako ima 56 sela, samo 14,5 odsto populacije živi u ruralnim delovima. Na popisu iz 2012. godine taj udeo u odnosu na gradsko stanovništvo je bio 16 odsto.
– Sporadični su slučajevi doseljavanja na selo. Uglavnom su to mladi parovi koji kupuju imanja. Mahom gaje lekovito bilje, maline, ribizle ili borovnice – dodaje Katićka.
Tekst i foto: Biljana Nenković
