ЗА ДОБАР РОД МАЛИЊАЦИ ТРАЖЕ ДОБРУ НЕГУ
Статистика је неумољива, а она показује да је Србија, са својих 120.058 тона годишње, трећа у свету по укупној количини произведене малине, иза Русије и Мексика, а у ове три државе убере се више од половине црвеног злата у свету. С више од 17 килограма малине по глави становника, Србија је водећи, светски произвођач, а само Руси и Пољаци имају укупно више хектара малињака од нас. Али, до ових врхунских резултата наши малинари долазе „крвавим“ радом и великим улагањима.
Неки малинарење замишљају само као – посадиш малину, вежеш је уз жицу да се лакше бере, и, после пуно сунчаних дана, када сазри, береш слатке црвене плодове и згрнeш силан новац. Ипак, животна прича једног малињака и малинара није ни близу тако ружичаста. Џепови малинара су све до бербе стално празни, руке жуљевите, а поглед упрт у небо у страху од градоносних облака. То потврђује и дипл. инж. Ђорђе Совиљ, саветодавац за воћарство и виноградарство у ПСС служби у Ваљеву.
Допунска фолијарна прихрана
– Почетак претходне вегетације обележили су неповољни временски услови током априла, јер су ниске температуре утицале на слаб пораст родних гранчица у засадима једнородних, као и на пораст изданака у засадима малине ремотантних сорти – подсећа саветник Совиљ. – Дуго је требало да се биљке врате на своју уобичајену путању развоја.
Да би се „прoјектован“ род и убрао, осим природе мора јој угађати и човек. Мере неге од почетка вегетације до пред бербу обухватају ђубрење, сузбијање корова, уклањање нових изданака, наводњавање, постављање противградних мрежа или мрежа за засену, као и редовну заштиту изданака и родних гранчицаод болести и штеточина.
Foto: AdobeStock
Правило је да се основно ђубрење малињака заврши до почетка вегетације и то и органским, и минералним ђубривима. Чим почне бубрење пупољака, следи нова порција азотних хранива, фолијарна прихрана и фертигационо ђубрење у оним малињацима у којима постоји систем за наводњавање кап по кап. Од азотних ђубрива могу се користити КАН и нитрабор, а укупну препоручену количину ових хранива ваља расподелити и користити у два или три наврата. Први пут почетком вегетације да би се осигурао пораст родних гранчица, затим, три недеље касније, следи трећа прихрана на почетку цветања малине.
– Фолијарна прихрана је у ствари допунско ђубрење којом малина, у зависности од фазе развоја, преко лисне масе задовољава потребе за одређеним елементима или аминокиселинама – објашњава овај саватодавац. Каже да фертигационо ђубрење већина произвођача користи од фазе цветања и током бербе, додајући кроз систем за наводњавање калијумова ђубрива. У оним засадима који су подигнути на банковима овај вид ђубрења је најзначајнији, и посматрајући по фазама развоја, користе се формулације с повећаним садржајем фосфора, затим азота, на крају калијума.
Уклањање вишка младих изданака
Важан посао у малињаку, који утиче на квалитет и тежину рода је уклањање нових изданака. То се ради од почетка вегетације до почетка маја, док у малињацима који имају системе за наводњавање овогодишњи изданци могу да се уклањају до краја маја без бојазни да ће остати краћи, јер ће се засад малине редовно наводњавати током летњих месеци. Ваља се подсетити да се прве серије изданака најчешће развијају из адвентивних пупољака корена у плићим слојевима земљишта па њихов коренов систем није довољно развијен и отпоран на стресне услове, нарочито сушу. На крају вегетације такви изданци су обично значајно дебљи и бујнији, с дужим интернодијама и мањим бројем пупољака, а у току вегетације само ометају извођење агротехничких мера, слабе проветреност у засаду па стварају повољне услове за развој болести.
– У засадима који се не наводњавају пожељно је да се изданци уклоне до краја прве недеље, односно прве декаде маја, што зависи од надморске висине – саветује инж. Совиљ. – Уколико се покаже да у мају није уклоњено довољно изданака, тада се најбујнији могу касније одстранити проредом.
Они се могу уклонити окопавањем малињака или хемијским препаратима. Окопавање и отсецање изданака до земље је најбољи начин, јер се осим уклањања прве серије изданака и сузбијања корова, окопавањем разбија покорица у малињаку. То се мора радити пажљиво да се не оштете родни изданци, а млади, који избијају у близини родних, могу се закинути руком. За овај посао је потребно доста радне снаге па је то један од разлога због којег су малињаци све краћег периода експлоатације.
У засадима ремотантних сорти малине које рађају на једногодишњим изданцима („полка“, „полана“, „херитиџ“, „химбо топ“ и друге) изданци се ручно проређују на местима на којима је склоп густ. То се ради тек када порасту 20 до 30 центиметара, остављајући максимално 10 до 12 изданака по дужном метру пантљике.
„Резидба“ хербицидима
Уклањање нових изданака хербицидима се комбинује са сузбијањем корова. За ову сврху се користе контактни, неселективни хербициди који, осим корова, уништавају и младе изданке малине. С хербицидима се мора радити пажљиво да се не оштете родне гранчице. У засадима малине који су посађени ове године нови изданци се не уклањају. Када почну да избијају на површину, уклања се до земље остатак посађеног изданка, а корови око младих изданака се плеве и пажљиво окопавају са свих страна.
Приредила: Светлана Мујановић
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
