ZA DOBAR ROD MALINJACI TRAŽE DOBRU NEGU
Statistika je neumoljiva, a ona pokazuje da je Srbija, sa svojih 120.058 tona godišnje, treća u svetu po ukupnoj količini proizvedene maline, iza Rusije i Meksika, a u ove tri države ubere se više od polovine crvenog zlata u svetu. S više od 17 kilograma maline po glavi stanovnika, Srbija je vodeći, svetski proizvođač, a samo Rusi i Poljaci imaju ukupno više hektara malinjaka od nas. Ali, do ovih vrhunskih rezultata naši malinari dolaze „krvavim“ radom i velikim ulaganjima.
Neki malinarenje zamišljaju samo kao – posadiš malinu, vežeš je uz žicu da se lakše bere, i, posle puno sunčanih dana, kada sazri, bereš slatke crvene plodove i zgrneš silan novac. Ipak, životna priča jednog malinjaka i malinara nije ni blizu tako ružičasta. Džepovi malinara su sve do berbe stalno prazni, ruke žuljevite, a pogled uprt u nebo u strahu od gradonosnih oblaka. To potvrđuje i dipl. inž. Đorđe Sovilj, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u PSS službi u Valjevu.
Dopunska folijarna prihrana
– Početak prethodne vegetacije obeležili su nepovoljni vremenski uslovi tokom aprila, jer su niske temperature uticale na slab porast rodnih grančica u zasadima jednorodnih, kao i na porast izdanaka u zasadima maline remotantnih sorti – podseća savetnik Sovilj. – Dugo je trebalo da se biljke vrate na svoju uobičajenu putanju razvoja.
Da bi se „projektovan“ rod i ubrao, osim prirode mora joj ugađati i čovek. Mere nege od početka vegetacije do pred berbu obuhvataju đubrenje, suzbijanje korova, uklanjanje novih izdanaka, navodnjavanje, postavljanje protivgradnih mreža ili mreža za zasenu, kao i redovnu zaštitu izdanaka i rodnih grančicaod bolesti i štetočina.
Foto: AdobeStock
Pravilo je da se osnovno đubrenje malinjaka završi do početka vegetacije i to i organskim, i mineralnim đubrivima. Čim počne bubrenje pupoljaka, sledi nova porcija azotnih hraniva, folijarna prihrana i fertigaciono đubrenje u onim malinjacima u kojima postoji sistem za navodnjavanje kap po kap. Od azotnih đubriva mogu se koristiti KAN i nitrabor, a ukupnu preporučenu količinu ovih hraniva valja raspodeliti i koristiti u dva ili tri navrata. Prvi put početkom vegetacije da bi se osigurao porast rodnih grančica, zatim, tri nedelje kasnije, sledi treća prihrana na početku cvetanja maline.
– Folijarna prihrana je u stvari dopunsko đubrenje kojom malina, u zavisnosti od faze razvoja, preko lisne mase zadovoljava potrebe za određenim elementima ili aminokiselinama – objašnjava ovaj savatodavac. Kaže da fertigaciono đubrenje većina proizvođača koristi od faze cvetanja i tokom berbe, dodajući kroz sistem za navodnjavanje kalijumova đubriva. U onim zasadima koji su podignuti na bankovima ovaj vid đubrenja je najznačajniji, i posmatrajući po fazama razvoja, koriste se formulacije s povećanim sadržajem fosfora, zatim azota, na kraju kalijuma.
Uklanjanje viška mladih izdanaka
Važan posao u malinjaku, koji utiče na kvalitet i težinu roda je uklanjanje novih izdanaka. To se radi od početka vegetacije do početka maja, dok u malinjacima koji imaju sisteme za navodnjavanje ovogodišnji izdanci mogu da se uklanjaju do kraja maja bez bojazni da će ostati kraći, jer će se zasad maline redovno navodnjavati tokom letnjih meseci. Valja se podsetiti da se prve serije izdanaka najčešće razvijaju iz adventivnih pupoljaka korena u plićim slojevima zemljišta pa njihov korenov sistem nije dovoljno razvijen i otporan na stresne uslove, naročito sušu. Na kraju vegetacije takvi izdanci su obično značajno deblji i bujniji, s dužim internodijama i manjim brojem pupoljaka, a u toku vegetacije samo ometaju izvođenje agrotehničkih mera, slabe provetrenost u zasadu pa stvaraju povoljne uslove za razvoj bolesti.
– U zasadima koji se ne navodnjavaju poželjno je da se izdanci uklone do kraja prve nedelje, odnosno prve dekade maja, što zavisi od nadmorske visine – savetuje inž. Sovilj. – Ukoliko se pokaže da u maju nije uklonjeno dovoljno izdanaka, tada se najbujniji mogu kasnije odstraniti proredom.
Oni se mogu ukloniti okopavanjem malinjaka ili hemijskim preparatima. Okopavanje i otsecanje izdanaka do zemlje je najbolji način, jer se osim uklanjanja prve serije izdanaka i suzbijanja korova, okopavanjem razbija pokorica u malinjaku. To se mora raditi pažljivo da se ne oštete rodni izdanci, a mladi, koji izbijaju u blizini rodnih, mogu se zakinuti rukom. Za ovaj posao je potrebno dosta radne snage pa je to jedan od razloga zbog kojeg su malinjaci sve kraćeg perioda eksploatacije.
U zasadima remotantnih sorti maline koje rađaju na jednogodišnjim izdancima („polka“, „polana“, „heritidž“, „himbo top“ i druge) izdanci se ručno proređuju na mestima na kojima je sklop gust. To se radi tek kada porastu 20 do 30 centimetara, ostavljajući maksimalno 10 do 12 izdanaka po dužnom metru pantljike.
„Rezidba“ herbicidima
Uklanjanje novih izdanaka herbicidima se kombinuje sa suzbijanjem korova. Za ovu svrhu se koriste kontaktni, neselektivni herbicidi koji, osim korova, uništavaju i mlade izdanke maline. S herbicidima se mora raditi pažljivo da se ne oštete rodne grančice. U zasadima maline koji su posađeni ove godine novi izdanci se ne uklanjaju. Kada počnu da izbijaju na površinu, uklanja se do zemlje ostatak posađenog izdanka, a korovi oko mladih izdanaka se pleve i pažljivo okopavaju sa svih strana.
Priredila: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
