Некада се снага домаћинства мерила по броју стогова сена иза штале, али ускоро ће овај начин чувања сточне хране постати носталгично сећање, а слагање стогова заборављена вештина. Ретки су сточари који на овај начин припремају храну за зиму. Крај августа увек је био време да се последњи суви навиљци и пластови допреме са ливада и луцеришта, и сложе у купасте стогове.
О томе како се слажу стогови, да буду стабилни, а храна за стоку заштићена од кише и снега, говорио нам је својевремено Ранко Ђаловић из села Влакча код Тополе. Он је слагање стогова научио на Банији, одакле је деведесетих избегао у Шумадију и ни из чега формирао сопствено газдинство на изнајмљеној земљи.
Рогоџа је стуб стога
Чување сена у стоговима Ранку је у крви. Коси ливаде и пласти сено од кад зна за себе. Најважнији је „темељ“, да буде довољно широк и уздигнут од земље. Овај посао највешће именују- денути или ђенути сено.
– Најважнија је рогоџа или розга, дрво довољно дебело, попут стабла без грана и право. Зашиљи се, добро и дубоко се пободе у земљу. Треба да буде висока, колико је ко планирао да буде стог висок. Около се на земљу сложи камење, па се унакрсно постављају мање рогаче или даске, како сено не би додиривало земљу или било у води од кише и снега, а и због вентилације – објашњава Ранко.
За стог је потребно двоје
Стогови су у основи широки око пет- шет метара, а у висину иду до седам. Један формира стог слажући сено около рогаџе у слојевима, а други додаје навиљке суве детелине или траве са приколице. Посао је тежак, јер се обавља по сунчаном времену, кад нема кише и влаге. Слојеви се утабавају, како би се сено добро„сложило“. Од трећине, стог се полако сужава, како би добио купасти облик.
Стручњаци кажу да се сено дене кад у себи садржи највише од 18 до 22 одсто влаге.
– Пластови морају добро да утабају, нарочито по средини. Завршен стог се покрије на врху, а сено са стране се очешља грабуљама да стог буде што више гладак по површини, како би киша клизила. Ко има пуштену стоку, што је данас реткост, мора да их огради како животиње не би начињале стог – каже Горан Јоксић, саветодавац за сточарство из Крагујевца.
Стогове треба правити бар педесетак метара од куће, штале и других објеката, због заштите од пожара. А око њих ваља ископати и канале за дренажу, односно одвод воде. Пазити да стогови буду на оцедитом земљишту.
А кад дође зима, стогови се начињу један по један. Сено се сече вертикалним, посебним ножевима и то одозго на доле. Иако споља сено има тамну боју, унутра је још свеже и мирише, као кад се пласти на ливади.
Данас се сено чува у балама, па ретко ко зна да дене сено и прави стог, као Ранко и његова супруга Ана.
Текст и фото: Биљана Ненковић
