„Klimatski pametne“ mahunarke osnova su za globalnu bezbednost hrane, pružajući visokohranljive proteine ljudima i kritične nutrijente tla, naglasili su iy Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO). Povodom Svetskog dana tla, FAO je promovisao mahunarke – sočivo, leblebije i pasulj, kao održive i ekološki prihvatljive izvore hrane tokom 2016, koja je nazvana Međunarodnom godinom mahunarki.
Na Svetski dan tla 5. januara ove godine, povezali su dve tačke i naglasili simboliku povezanosti. „Svet trenutno gubi tlo 10 do 20 puta brže nego što ga obnavlja, a ovaj trend mahunarke mogu da zaustave. Neophodne su hiljade godina za proizvodnju samo nekoliko centimetara tla, a ono može da se izgubi za desetak godina erozijom, sušom i lošom poljoprivrednom praksom“, navodi se u saopštenju.
Veće ove organizacije sastavljeno je od predstavnika svake zemlje članice i predstavilo je set dobrovoljnih smernica za održivo upravljanje tlom pod nazivom „Tlo i mahunarke – simbioza za život“. Mahunarke sadrže posebne bakterije koje rade kao prirodni fiksatori azota (azotofiksatori) i podstiču sekvestraciju (odstranjivanje) ugljenika iz tla.
„U Kanadi, drugoj najvećoj svetskoj zemlji po proizvodnji i izvozu mahunarki, njihovo uvođenje u rotaciju polja smanjilo je potrebu za sintetičkim azotom za dve trećine. Žitarice koje se uzgajaju posle mahunarki proizvode 1,5 tona više po hektaru od onih pre kojih nisu sađene mahunarke“, istaknuto je iz FAO.
Bilo bi potrebno oko 100 kilograma azotnog đubriva da se postigne isti efekat. Mahunarke su „klimatski pametne“, jer imaju dubok koren, što ih čini otpornim u na sušu i istovremeno se prilagođavaju klimatskim promenama. Takođe, veoma su hranljive. Sadrže visok udeo proteina – često tri puta veći od običnih žitarica, pirinča ili tropskih biljaka. Značajan su izvor minerala za poboljšanje zdravlja, uključujući gvožđe, magnezijum, kalijum, fosfor i cink. Zatim, obiluju kompleksom vitamina B, siromašne su masnoćama i imaju nizak glikemijski indeks. S obzirom na to da imaju malo kalorija, sadrže mnogo složenih ugljenih hidrata i prehrambenih vlakana.
U međuvremenu, britansko „Udruženje tla“ ističe da je potrebna regulativa za zaštitu zemljišta, naročito u jeku odluke Velike Britanije da napusti Evropsku uniju.
EU UKIDA DEPONIJE, SRBIJA PRAVI JOŠ 26!
Dok Evropa teži ka ambicioznom, dugoročnom planu ukidanja deponija radi prelaska na kružnu ekonomiju, Srbija ne zna kako da se izbori sa više od 4.000 divljih deponija, a Vlada planira da gradi još 26 sanitarnih deponija.
Evropska komisija usvojila je ambiciozni paket mera u svrhu prelaska sa linearne na kružnu ekonomiju. Jedan od predloga je da se količina otpada na deponijama smanji za 90 odsto do 2030. godine, da bi se one na kraju i ukinule. Ukoliko Srbija želi u EU, moraće duboko ukorenjen linearni model ekonomije, koji se zasniva na principu „uzmi – napravi – odbaci“, da zameni kružnim: „napravi – koristi – vrati“.
U Srbiji trenutno se reciklira četri do pet, a u Evropi više od 50 odsto komunalnog otpada. Jedan stanovnik dnevno proizvodi skoro jedan kilogram komunalnog otpada, što znači da ga stanovništvo Srbije godišnje proizvede 2.374.374 tone. Procenjeno je da se organizovano sakuplja oko 60 odsto komunalnog otpada, pretežno u urbanim oblastima. Planira se da do 2028. bude dozvoljeno samo odlaganje onog otpada koji ne može drugačije da se iskoristi.
– Princip kružne ekonomije podrazumeva da se u proizvodnji koriste ekološki materijali i da se smanji upotreba otrovnih materijala. Proizvod treba da bude energetski efikasan, da nema štetan uticaj na okolinu i da može da se reciklira – objasnila je Sandra Kamberović, sekretar udruženja „Hrabri čistač“.
Prema Strategiji upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019, analiza ukazuje da u Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaža otpada.
M. Volčević
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
