Pre tri godine grupa profesora s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu napisala je izveštaj pod nazivom „Uticaji promene klime na srpsku poljoprivredu“. Bio je to deo projekta UN o promeni klime, koji je sprovodilo Ministarstvo zaštite životne sredine uz tehničku podršku UNDP i finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu. U njemu je naglašeno da je poljoprivreda, kao „fabrika pod nebom“, veoma ranjiva na klimatske promene, a posebno su ugroženi biljna proizvodnja (ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo), takođe stočarstvo i ribarstvo, a preko njih i prehrambena industrija. Neregularnost u lancu snabdevanja sirovinama za prehrambenu industriju izaziva ekonomsku i socijalnu nesigurnost, zaključeno je.
Na osnovu mogućih budućih emisija gasova s efektom staklene bašte, urađena je projekcija klimatskih indeksa do kraja veka. Prema dva odabrana scenarija, za koja se pretpostavlja da su verovatna za našu zemlju, doći će do povećanja temperature za najmanje od 0,6 °C u bliskoj budućnosti, do mogućih 4,3 °C do kraja veka. Leto i jesen imaće malo veće promene nego proleće i zima. Projekcija godišnje sume padavina ne pokazuje jasan trend. Promene su u opsegu ±5 % s tim da su pozitivne vrednosti na severnoj polovini teritorije, a negativne na južnoj, što će se zadržati do kraja veka.
Sve duže letnje suše i tropski talasi
U analizi promene sezonskih količina padavina ističe se smanjenje padavina tokom letnje sezone po oba scenarija, s izraženijom anomalijom u daljoj budućnosti i do -20 %. Dužina sušnog perioda se neće značajnije promeniti, za nekoliko dana, ali će zato doći do povećanja broja tropskih dana i talasa. Projekcije promena povećanja akumulacije padavina s preko 20 mm, 30 mm i 40 mm ukazuju na povećanje od 20%, ali i 30% u Vojvodini i 40% u pojedinim delovima jugoistočne Srbije do kraja veka. Očekuje se produžetak vegetacionog perioda od 10 dana u bliskoj budućnosti, do 50 dana do kraja veka, pa čak i 70 dana na višim nadmorskim visinama jugozapadnog dela Srbije.
Ove projekcije klimatskih indeksa ukazuju na to da je neophodno pratiti promene, sagledati rizike i permanentno prilagođavati mere adaptacije, poput agrotehničkih i drugih mera, radi obezbeđenja stabilne i uspešne poljoprivredne proizvodnje.
O suši se u ovoj studiji govori kao redovnoj u narednom periodu i to svake, ili svake druge godine. Javljaće se istim ili jačim intenzitetom, što predstavlja alarm za donosioce odluka za strateško planiranje razvoja navodnjavanja, ne samo na lokalnom, već i na regionalnom nivou. Sušom će najviše biti ugroženi svi letnji usevi na plitkim zemljištima, zatim pašnjaci i voćnjaci, a potom letnje kulture na dubljim zemljištima, gde rezerve zimske vlage omogućavaju lakše prevazilaženje suše. Potreba za vodom će porasti za 1 do 8 % u bliskoj budućnosti, 3,7 do 13,9 % sredinom veka i od 22,4 do 41,9% do kraja veka. Povećano korišćenje vodnih resursa za navodnjavanje može negativno da utiče na akvatični ekosistem.
Klimatske promene nameću potrebu da se sistemi za navodnjavanje rehabilituju i da se grade novi. I agronomi i poljoprivrednici saglasni su u oceni važnosti pojedinih mera, kao što su navodnjavanje, agrotehničke mere, upotreba višenamenskih akumulacija za snabdevanje vodom, korišćenje drenažnih kanala za navodnjavanje, podizanje protivgradnih mreža, odvodnjavanje i unapređenje prakse zaštite od vodne erozije.
Voda najveći ograničavajući faktor
I mast. inž. poljoprivrede Goran Jašin naglašava sve veći značaj navodnjavanja u poljoprivrednoj proizvodnji. To je jedini način za ublažavanje deficita vode u zemljištu, koji u našim klimatskim uslovima nije moguće nadoknaditi prirodnim putem, garancija uspešne proizvodnje i manje-više očekivanih prinosa. Nije realno očekivati optimalne prinose i visok kvalitet ploda ili zrna bez sistema za navodnjavanje. U intenzivnoj voćarskoj proizvodnji, recimo, nemoguće je dostići visoke i kvalitetne prinose bez sistema za navodnjavanje jer oni, sem vode, do biljaka dovode i hranljive i zaštitne elemenate.
On naglašava neophodnost, ne samo analize zemljišta na planiranoj proizvodnoj lokaciji, nego i utvrđivanje pristupačnosti izvorišta i kvaliteta vode, pristupačnosti izvora energije, i na kraju odabira opreme u skladu s proizvodnom tehnologijom uzgajane kulture. Analizom zemljišta, kako kaže ovaj stručnjak, utvrđuju se fizičko-mehanička-hemijska svojstva koja utiču na odabir opreme za navodnjavanje, određivanje zalivnog režima biljaka i određivanje plana ishrane.
– Količina i kvalitet vode predstavljaju najveći ograničavajući faktor. Ako vode nema dovoljno na željenoj lokaciji, to može ugroziti celokupnu investiciju. Ako vode ima u potrebnim količinama, a lošeg je kvaliteta, takođe se može ugroziti celokupna investicija jer je neophodno uraditi određene tretmane za prečišćavanje što značajno može povećati cenu investicije. Takođe, loše energetsko izvorište može značajno povećati cenu investicije i negativno uticati na efiksanost celokupnog sistema za navodnjavanje, a tu se prvenstveno misli na automatizaciju sistema – kaže naš sagovornik.
Kako funkcioniše sistem kap po kap
Sistemi kap po kap, ili navodnjavanje kapanjem, najzastupljeniji su kod višegodišnjih zasada u intenzivnoj proizvodnji. Elementi sistema su:
Izvorište-bunar, reka, jezero-akumulacija
Filterska stanica
Primarni cevovod
Sekundarni cevovod
Tercijarni cevovod
Jašin objašnjava da se voda od izvorišta, preko crpnog agregata, dovodi do filterskog postrojenja, gde se postavlja upravljačka jedinica i kontroliše sistem za navodnjavanje. Osnovni tretman vode je filtriranje i, po mogućnosti, implentacija odgovarajućeg hraniva-đubriva. Preko primarnog cevovoda distribuira se do ventila u polju koji regulišu dovod vode do sekundarnog i tercijarnog cevovoda. Tercijalni cevovod čine creva s kapljačima-laterali. U zavisnosti od tehničkog rešenja i vrste uzgajane kulture, koriste se creva s različitim vrstama kapljača. Kapljači mogu biti s fiksnim ili varijabilnim protokom, ugrađeni s unutrašnje ili spoljašnje strane laterala.
– Korisnik treba najbolje da poznaje svoj sistem. Cilj je da se u toku dana voda do biljaka raspodeli u više manjih, ali češćih zalivanja-ciklusa. Na taj način se najbolje postiže pogodan zalivni režim, gde će se stanje vlažnosti zemljišta/supstrata održavati na optimalnom nivou, na željenoj dubini, sa dobrim vodno-vazdušnim režimom. U procesima prihranjivanja biljaka, i implementirani elementi će se zadržavati na željenoj dubini, odnosno, u gornjoj zoni korenovog sistema. Da bi ceo postupak bio moguć, neophodan je visok stepen automatizacije zalivnog sistema – poručuje naš sagovornik.
IT – veći profit sa manje rada
Lazar Jovanović, izvršni direktor novosadske firme „Smart Watering“ koja je osmislila i na tržište plasirala sistem daljinskog navodnjavanja i đubrenja putem senzora i to sve putem mobilnog telefona sa samo nekoliko klikova, ukazuje na još jedan problem u poljoprivredi – nedostatak radne snage. To zahteva dovitljivost i korišćenje svih raspoloživih resursa i tehnologija, kako bi se sa što manje uloženog rada, energije i novca dobio vrhunski kvalitet i najveći profit. Upravo tu pomažu nove tehnologije. Iako IT tehnologija u poljoprivredi nikada neće moći da sasvim zameni ljudski faktor, ona je produžena ruka i alat poljoprivrednika koji pomaže voćarima i agronomima u svakodnevnim aktivnostima i donošenju boljih odluka.
– Voćari su gubili i po tri sata dnevno na ručno otvaranje ventila, kao i na operacije oko navodnjavanja i prihrane i trošili više od 500 evra mesečno na radnike koji upravljaju navodnjavanjem i na gorivo utrošeno na obilaske. Sada, dok se bave drugim poslovima, navodnjavanjem mogu da upravljaju preko mobilne aplikacije ma gde se nalazili i tako uštede do 30% na troškovima navodnjavanja i obezbede do 20% veći prinos zbog optimalnog navodnjavanja. Ako zamislimo zemljište kao čašu s vodom, senzor za vlažnost zemljišta će nam jasno reći da li je čaša prazna ili puna i koliko vode treba da dodamo da bi čaša bila dovoljno puna, kako bi biljka imala uvek na raspolaganju optimalnu količinu vode – objašnjava Jovanović.
Vodni resursi i njihovo korišćenje
U Srbiji se planira razvoj navodnjavanja do 2034. godine na dodatnih 100.000 do 250.000 hektara. Vodna područja Bačka i Banat imaju najveći vodni potencijal, ali i dosta površina koje su uslovno pogodne za navodnjavanje – zaslanjena, teško propusna zemljišta, podložna prevlaživanju. Područja Srema i Mačve relativno su bogata i površinskom i podzemnom vodom, ali je njihovo korišćenje ograničeno, zbog ostalih korisnika, pre svega vodovoda, i uslovljeno međudržavnim karakterom vodotoka. Na području Beograda osnovni vodni resurs su Dunav i Sava, iz kojih se može u prvoj fazi razvoja zahvatati oko 15 kubnih metara u sekundi, tj. može se navodnjavati još oko 14.000 hektara. Međutim, na području, na primer, Barajeva, gde je veoma skromna hidrografska mreža, s proticajem svih vodotokova od svega jednog kubnog metra u sekundi, koji su nedovoljni i za vodosnabdevanje stanovništva, ne može se očekivati razvoj navodnjavanja bez novih akumulacija vode za te namene. Slično je i s područjem Topličkog regiona, Južne Morave i Šumadije koja imaju relativno skromne vodne resurse i čiji je kvalitet, s obzirom na veliki broj stanovnika na ovom području, značajno ugrožen. Na ovim prostorima potrebno je veoma štedljivo koristiti vodu, uz razmatranje mogućnosti akumulisanja vode u dugoročnom periodu i ponovno korišćenje prečišćenih otpadnih voda.
Preporučena proširenja navodnjavanih u narednih 10 do 30 godina odnose se pre svega na površine pod krompirom, mahunarkama i drugim povrćem, i voćem. U pogledu ratarskih kultura, posebnu pažnju treba posvetiti proširenju navodnjavanja, do 55.000 hektara, onih kultura koje se izvoze, da bi se osigurao stabilan izvoz kukuruza, pšenice, suncokreta, soje i šećerne repe, zatim lucerke, ovsa, raži i ječma. Značajno variranje prinosa usled suše i klimatskih promena događa se i u voćarstvu. Moraju se proširiti navodnjavane površine, naročito pod voćem koje se izvozi, poput jabuka, šljiva, krušaka, bresaka, kajsija višanja, trešanja i bobičastog voća, da bi se samo obezbedio stabilan prinos, a znatno veće površine ukoliko se planira prerada i veći izvoz.
Kroz razgovor s više od 100 poljoprivrednika koji koriste Smart Watering aplikaciju, tim ove firme shvatio je da proizvođačima i agronomima nije dovoljno da imaju neki podatak na raspolaganju, već taj podatak neko treba da protumači i donese određenu odluku. Primera radi, podatak o vlažnosti zemljišta proizvođaču ne znači puno kao broj. Ali, ako se taj broj stavi u kontekst voćne vrste, njenih dnevnih potreba za vodom i trenutne vlažnosti zemljišta – korisnik dobija informaciju koliko sati ili s koliko vode danas treba da navodnjava, a to je onda pouzdan alat koji rešava problem umesto njega.
IT tehnologije su tu i, kako kaže Lazar Jovanović, njihova uloga je da lako automatizuju procese i da budu alat u rukama poljoprivrednika, da bi bio produktivniji, efikasniji i profitabilniji.
„Pametno“ navodnjavanje štedi resurse
Tu na snagu stupa i efikasno korišćenje i optimizacija postojećih resursa. Sve važnije postaje koliko sati radi pumpa za navodnjavanje, koliko vode se mora utrošiti na navodnjavanje, jer resursi kao što su voda i energija postaju dragoceni pa se moraju efikasno i koristiti. Upravo to ovakve tehnologije omogućavaju – da merimo i znamo šta radimo i koliko je to dobro.
– Ogled koji smo radili s kompanijom „Delta agrar“ u najvećem voćnjaku jabuka u Evropi pokazao je da naša aplikacija štedi 400.000 litara vode po hektaru kroz precizno navodnjavanje putem senzora – što je dovoljno da se dva prosečna evropska domaćinstva snabdevaju vodom čitavu godinu! To znači da su troškovi proizvodnje smanjeni za 22%, ostvarena je ušteda vode od 17% i smanjeni obilasci voćnjaka sa 200 na 50, zato što aplikacija daje trenutno stanje, omogućava daljinsku kontrolu i šalje alarme ukoliko nešto nije u redu i potpuno autonomno upravlja navodnjavanjem bez intervencije čoveka – ističe naš sagovornik.
Kada se vide uspešne priče njihovih ogleda sa dve najveće srpske kompanije koje se bave proizvodnjom hrane – „Delta agrarom“ i „MK grupom“, uz stotine malih poljoprivrednika, postaje jasno da tehnologija pametnog navodnjavanja ima svoje mesto u proizvodnji. Sloboda da možete da navodnjavate ma gde se nalazili nekada nema cenu, a uz povećan prinos i kvalitet roda koje optimalno navodnjavanje donosi, računica je jasna – investicija u tehnologiju se kroz povećan prinos i kvalitet roda vrati za tri sezone.
Jovanović ukazuje na to da je kvalitet vode jedan od veoma važnih, a često zanemarenih faktora kada gledamo proizvodnju i sistem za navodnjavanje.
– Gotovo 80% naših korisnika su proizvođači borovnice i drugog bobičastog voća i njima je jako bitan kvalitet vode za navodnjavanje. Posebno je važan sadržaj natrijuma i bikarbonata, kao i gvožđa, koje može da napravi velike izazove u pogledu zapušavanja kapljača i tokom eksploatacije sistema za navodnjavanje. Zato savetujemo da se pre svega uradi hemijska analiza vode, da se proveri koliko je ta voda kvalitetna za navodnjavanje određenog voća, jer bez kvalitetne vode dobar sistem za navodnjavanje nam neće puno pomoći, kaže on.
Monitoring ključnih parametara, kao što su vlažnost zemljišta, potrošnja i kvalitet vode, data količina đubriva, EC i pH zemljišta ili supstrata, daje podatke dragocene za svakog agronoma i proizvođača. U poljoprivredi se dosta odluka svodi na ličnu i odokativnu procenu, pa se u tim situacijama mogu potkrasti greške. Upravo monitoring i mogućnost analize primenjenog daju opciju da se meri ono što je važno i da se lako vidi kako je neka procena i odluka uticala na usev. U skladu s tim, zna se kada se radi dobro, ali i kada se greši, pa se greške lako mogu ispraviti. To znači da nema više gledanja u nebo i oslanjanja isključivo na iskustvo i procenu, već podaci koji su dostupni u realnom vremenu pomažu da poljoprivrednik, u ovom slučaju voćar, donese valjane odluke i reaguje na pravi način.
Piše: Jasna Bajšanski
