Piše: dr Aleksandar Leposavić
Ove godine smenjivale su se kiša i suša, i sve uvek u pogrešno vreme. Ovakvi klimatski uslovi su tokom sezone koja je za nama u velikoj meri uticali na razvoj i plodonošenje svih voćnih vrsta koje se kod nas gaje. Početak godine obeležilo je neuobičajeno toplo vreme, zatim je nastupio period veoma hladnih i dana s padavinama u martu i aprilu.
Izuzev kod jagode, period berbe borovnice, maline i kupine obeležen je ekstremno visokim temperaturama i izostankom padavina. Poseban problem u velikom delu naše zemlje, a najviše u Zapadnoj Srbiji, u kojoj se tradicionalno najviše gaje malina i kupina, bila je pojava oluja, praćenih gradom. Ovakvi vremenski uslovi uticali su na pad proizvedenih količina jagodastog voća. Veći problem u odnosu na smanjenje prinosa ove godine je uticaj vremenskih činilaca na kvalitet proizvoda voća, s kojim smo decenijama unazad bili prepoznatljivi na svetskom tržištu kao standard i prema kojima su se upravljale konkurentske zemlje.
Manja ulaganja, mršavija berba
Prinos i kvalitet u ovoj godini nisu jedine posledice lošeg vremena. Zbog grada, ekstremnih temperatura i manjka vlage, tokom većeg dela berbe i posle nje, u velikom broju zasada, pre svega kod maline i kupine, došlo je do izostanka ili veoma slabog rasta plodonosnih mladara, odnosno, izdanaka za rod za sledeću godinu. Slične probleme imaju i proizvođači borovnice koji nisu raspolagali dovoljnim količinama kvalitetne vode za zalivanje i kod kojih je zbog toga bilo pojave masovnog sušenja delova ili celih žbunova u zasadima.
Imajući u vidu primenjene tehnologije u gajenju jagodastog voća, sigurniju proizvodnju i veći prinos u odnosu na druge vrste iz ove grupe imale su jagoda i visokožbunasta borovnica. Najveće štete, uslovljene vremenskim faktorima ove godine, zabeležene su kod maline i kupine. Nažalost, vremenski činioci nisu jedini razlog pada prinosa kod ove dve voćne vrste. Naime, proizvođači maline i u većoj meri kupine u prethodnim sezonama bili su prilično destimulisani da ulažu u zasade, jer nisu bili zadovoljni cenom u otkupu i u velikoj meri su, ili u potpunosti prestajali da održavaju zasade, ili je ulaganje bilo svedeno na minimum do proleća. To je trenutak kada proizvođačima tradicionalno interesovanje raste ili opada, uporedo s najavama dobre ili loše sezone otkupa.
Izuzev kod jagode, berba svih ostalih vrsta voća iz ove grupe obeležena je izuzetno visokim temperaturama koje nisu pogodovale ni biljkama ni beračima. Kod jagode i visokožbunaste borovnice prinosi su bili u proporciji s primenjenim merama nege i zaštite tokom godine i kod njih nije bilo značajnijeg uticaja vremena na prinos. Sasvim suprotna situacija desila se kod maline i kupine, kod kojih je prinos značajno niži u odnosu na višegodišnji prosek i kreće se na nivou od 40% od višegodišnjeg prinosa, što predstavlja veliki pad. Pored uticaja na prinos, suša je kod ove dve voćne vrste uticala i na krupnoću plodova, a veliki problem kod njih bila je i pojava ožegotina na plodovima i lisnoj masi. Pojava belih fleka na plodovima, uslovljena visokim temperaturama, posebno je bila izražena kod kupine, ali i kod dvorodnih sorti maline.
Pandemija podgreva tražnju i diže cene
Dinamika izvoza jagodastog voća na svetsko tržište odavno postoji, ali je zbog povećane tražnje i pada proizvodnje zabeležen rast cena u otkupu. Pandemija, izazvana virusom, u mnogome je uticala na porast tražnje na tržištu plodova jagodastog voća i do danas taj trend ne opada. To je povoljna okolnost za naše proizvođače i izvoznike, ali je činjenica da i u proizvodnji i u izvozu kod dve glavne izvozne kulture, maline i kupine, sve više stagniramo.
U ovakvim uslovima teško se snalaze i jedni i drugi, a izvoznici maline su ove godine imali i veliki problem da nadomeste više od 20.000 tona robe koje stranim kupcima nisu isporučene u sezoni 2019/2020. Ta količina predstavlja skoro 30% ukupnih količina maline, proizvedene u našoj zemlji u jednoj sezoni. Zbog toga u našim skladišnim kapacitetima skoro da i nema slobodnih količina ovog voća, a isporuka se odvija po ugovorenim obavezama s našim kupcima.
Bez obzira na trenutnu situaciju i povoljne okolnosti za prozvođače i izvoznike jagodastog voća, naši proizvođači treba da imaju na umu da je , kako tržište postaje sve konkurentnije, a potrošači sve zahtevniji, stabilan kvalitet od suštinskog značaja za opstanak i rast proizvodnje, od koje naša država ubira značajan devizni priliv.
Zapušteni voćnjaci ugrožavaju sledeću sezonu
Nažalost, stanje zasada jagodastog voća kod nas u kondicionom pogledu nije zadovoljavajuće i bez obzira na zainteresovanost proizvođača za ulaganje i obnovu proizvodnje, ne može se očekivati stabilizacija prinosa u narednoj godini. Loše stanje zasada posebno je izraženo kod maline, koja se najviše traži i izvozi, pa se kod nje očekuje dalji pad proizvodnje. Nešto bolja situacija je u zasadima kupine i jagode, u kojima su primenjene sve potrebne mere i radnje za uspešnu pripremu biljaka za rod za sledeću godinu.
Prilično veliko iznenađenje predstavlja odnos većeg broja proizvođača borovnice koji su skoro zanemarili svoje plantaže po okončanoj berbi. Pored nedovoljnog zalivanja, ovi proizvođači su zanemarili ili u potpunosti obustavili ishranu i zaštitu biljaka što se negativno odražava na kvalitet plodova.
Ove godine borovnica je bila pravi hit u svetu, ali i kod nas. Srbija je za kratko vreme postala ozbiljan takmac na svetskoj karti proizvođača i prodavaca ovog voća. U tome smo uspeli zahvaljujući pre svega činjenici da su stručnjaci od samog starta podržali razvoj ove proizvodnje. Oni su bili spremni da, zajedno s proizvođačima, dele sva iskustva, kojih do 2005. godine kod nas nije bilo u velikoj meri.
Naše izvozne prednosti i mane
U uslovima pandemije, najveći potrošači plodova borovnice su Sjedinjene Američke Države i Kanada, ali poslednjih godina najveći rast tražnje zabeležen je u razvijenim zemljama Evropske unije. Takođe, pandemija je uslovila i nagli rast tražnje plodova borovnice, ali i drugog jagodastog voća, posebno maline u Kini i drugim zemljama Azije.
Srbija i njeni proizvođači borovnice su u prethodnim godinama bili u znatno povoljnijoj situaciji u odnosu na druge zemlje u kojima se gaji ovo voće. Vreme prispevanja, kad borovnice nema u dovoljnoj količini na svetskim tržnicama i neosporno superioran kvalitet, uticali su na to da plodovi iz naše zemlje imaju bolju cenu u odnosu na konkurentske zemlje.
U tome su priliku za zaradu pronašli i prodavci sadnog materijala, supstrata, a ponajviše hemije, zbog čega se kod nas dešavalo da se i pretera u odnosu na kvalitetne kategorije koje ostvaruju proizvođači. Standardi koje su pojedinci uspostavili u pogledu krupnoće ploda su lako dostižni u prvim godinama po sadnji, kada biljke imaju manju količinu roda. Starenjem zasada i porastom prinosa, izrazita krupnoća plodova je teže ostvariva i zbog toga su vlasnici starijih zasada ove godine dobijali zamerke na veličinu plodova
Borovničari manje sade, više popravljaju
Treba napomenuti da se borovnica u našoj zemlji trenutno gaji na površini od oko 3.000 hektara, ali i da dinamika podizanja novih zasada jenjava, jer je u poslednje dve godine podignuto daleko manje zasada u odnosu na ranije periode. Taj trend je nastavljen i u ovom periodu i opšti zaključak je da će tako ostati i u narednim godinama jer će, pored konkurencije s kojom se naši proizvođači i izvoznici susreću, fokus u narednom periodu biti i na sortimentu koji treba da obezbediti bolju aromu, čvrstinu i duži rok trajanja, kako bi se privukli trgovci i potrošači.
Rastu plantaže borovnice u svetu
Prema najnovijim izveštajima, visokožbunasta borovnica se u svetu gaji na više od 205.000 hektara i u budućnosti će i dalje rasti. Najveća koncentracija proizvodnih površina je i dalje u Severoj Americi, ali raste udeo Azijsko-pacifičkog regiona. Trenutno, svetski izvoz sa preko 70% učešća pokrivaju Peru, Čile, Kanada, Meksiko, Španija i Maroko. Ukupan obim izvoza borovnica porastao je po jedinstvenoj godišnjoj stopi rasta od oko 11% u poslednjoj deceniji. Međunarodne isporuke i dostupnost imali su eksplozivan rast u poslednjih deset godina, što je podstaknuto povećanjem proizvodnje u zemljama koje su relativno skoro intenzivirale proizvodnju – Peru, Čile, Argentina, Meksiko, Maroko, Južna Afrika i Kina. Od sezone 2019/20, Peru je postao najveći svetski izvoznik svežih borovnica, a Čile je sada drugi najveći svetski izvoznik borovnica. Ove dve zemlje imaju veoma dobar marketing, ali i povlašćen položaj na tržištima Kine, Evrope i SAD, i to u velikoj meri koriste u doba povećane potražnje za ovim voćem.
Višak troškova i manjak radnika
Situacija u otkupu jagodastog voća u protekloj sezoni je više nego zadovoljavajuća za većinu proizvođača. Kada je u pitanju visokožbunasta borovnica, treba pomenuti i da ima i proizvođača koji su svoju robu predali i za to dobili potvrde, ali to još uvek nisu naplatili. Malina i kupina su ostvarile rekordno visoke cene, ali su proizvođači imali veliki pad proizvodnje. Uzevši u razmatranje sve činioce koji utiču na ekonomsku računicu u proizvodnji ove dve voćne vrste, još jednom se potvrdilo da ni najbolja cena ne može nadoknaditi manjak prinosa. U pogledu kvaliteta, plodovi ove dve voćne vrste u godini koja je za nama svakako nisu bili reprezentativni, i to je ono o čemu moramo povesti računa u godinama koje dolaze. Činjenica je da potrošači jagodastog voća imaju posebne, a vrlo često i specifične zahteve u pogledu kvaliteta. Zato proizvođači u budućnosti treba da razmišljaju kako i na koji način da proizvedu kvalitetan proizvod po prihvatljivoj ceni. To je posebno otežano u uslovima kada su cene repromaterijala u svetu i u Srbiji ove godine zabeležile veliki rast. To se posebno odnosi na cenu đubriva, zaštitnih sredstava i nafte. Ono što već sada predstavlja ogroman problem za sve aktere u lancu proizvodnje, ne samo jagodastog voća, već i poljoprivrede u celini u našoj zemlji, jeste nedostatak i sve teže pronalaženje radne snage, čak i za obavljanje najosnovnijih radnih operacija. Takvo stanje je odavno prisutno i ne menja ga ni činjenica da raste cena angažovanja radnika u ovoj godini, što će se, po svemu svemu sudeći,nastaviti i u narednim godinama.
