Klice pšenice odavno koristimo, pogotovo o Božiću kada iz proklijalog zrna u tanjiru ili posudi izrastu mlade zelene biljke i postaju deo običaja ili naprosto ukras na stolu. Međutim, klice najrazličitijih biljnih vrsta sve su popularnije i kod nas kao hrana, jer su višestruko korisne za zdravlje. Jedu se preko cele godine, ali makrobiotičari tvrde da su posebno korisne u zimskim mesecima i u rano proleće kao zamena za sveže povrće u vreme kad ga je manje na tržištu. Klijanje semenki i zrnevlja i njihovo gajenje u kućnim uslovima ima sve više pristalica. Kažu da klice imaju daleko više hranjljivih materija od semenki iz koje izlaze, da daju zdravlje, da se lako vare i brzo hrane organizam potrebnim materijama.
Oni koji ih jedu i proizvode tvrde da su klice korisne za sve. Posebno se preporučuju deci, starijim osobama, trudnicama, kao i ljudima koji vode veoma aktivan život. Proklijala zrna jačaju imunitet, stimulišu izbacivanje toksina, sprečavaju prehlade i upale, usporavaju procese starenja, poboljšavaju metabolizam. Klice takođe pokreću energiju pa su dobre za lenju jetru koju karakterišu otoci, posebno stomaka i grudi, a blagotvorne su i za stanja kao što je depresija, osećaj isfrustriranosti, pojava zelenkastog tena. Klice graška pomažu u stabilizaciji nivoa šećera u krvi, klice sočiva jačaju srce i imunološki sistem, a klice pšenice podstiču metabolizam i uklanjaju stres.
Prirodni antibiotici iz luka
Klice su od davnina bile na trpezi drevnih naroda. Kinezi su ih imali na jelovniku pre više hiljada godina. Spominju se i u Bibliji. Za njihovu lekovitost odavno su znali u Indiji, Africi i Americi. Prim. Dr med. Dušan Živić, specijalista podseća da su mornari čuvenog Džejmsa Kuka na dugim putovanjima njima lečili opasnu bolest skorbut. Zapadne civilizacije, su mnogo kasnije shvatile važnost klica. Za klijanje semena nije potrebna zemlja. Dovoljna je odgovarajuća vlažnost i temperatura. U zavisnosti od vrste semenke, u periodu od 2 do 7 dana, nastupa klijanje. U odgovarajućim uslovima, od 1 grama zrna, može se dobiti 6 do 8 grama klica.
Za klijanje mogu da se koristiti različite vrste žitarica, semenki, mahunarki, orašastih plodova, povrća i biljaka iz porodice trava. Tako su na spisku za proklijavanje i pšenica, raž, kukuruz, ovas, ječam, spelta, heljda, mungo pasulj, azuki pasulj, naut (leblebija), lucerka (alfaalfa je drugi naziv za ovu biljku), semenke rotkve i rukole, sočivo, grašak, suncokret, kinoa, susam, semenke bundeve. Hranjive, a ništa manje ukusne i zdrave su i klice već pomenutog brokolija, rotkvica, gorušice, luka vlašca, cvekle, kupusa, mrkve, japanske rotkvice i drugih. Ljudskom organizmu korisne su i klice koštunjavog voća, ali i proklijalog povrća, poput crnog i belog luka koje pored mineralno-vitaminskog bogatstva, sadrži i fitoncide – prirodne antibiotike.
Svež dodatak svakom jelu
– Klica predstavlja bogat izvor minerala, vitamina, energije i drugih biološki aktivnih materija. U semenci se, u periodu klijanja, dešavaju različiti metabolički procesi. Deo šećera se pretvara u vitamin C i stvaraju se različiti enzimi. Tako klice imaju drugačiji sastav od semena iz koga potiču. Energetska vrednost je niža, ali je veći procenat belančevina, vitamina B grupe, naročito folne kiseline, gvožđa, kao i već pomenutog vitamina C, vitamina E, kao i nerastvorljivih dijetnih vlakana. Zbog navedenih činjenica, one mogu biti veoma korisne namirnice, pod uslovom, da su proklijale u odgovarajućim uslovima, sveže, pravilno čuvane i spremljene na odgovarajući način – objašnjava dr Živić.
Ishrana klicama može doprineti sprečavanju bolesti srca i krvnih sudova kao i šećerne bolesti. Bogatstvo dijetnih vlakana doprinosi smanjenju osećaja gladi i stvaranju vitke linije. Mogu uticati na smanjenje (migrenskih ) glavobolja. Sadržani minerali i vitamini doprinose boljem kvalitetu i elastičnosti kože, kose, noktiju. Posebno mogu biti značajni u ishrani sportista, vegeterijanaca, pušača, kao i ženama u borbi protiv celulita.
Da bi se što bolje iskoristila hranljiva svojstva klica, trebalo bi ih konzumirati sveže, bez termičke obrade, jer one značajno povećavaju vrednost svakog jela. Mogu se dodavati salatama, čorbama, kašama i glavnim jelima, raznim varivima ili sendvičima. Jedan od najlakših načina je da se izblendiraju zajedno sa voćem, povrćem i zelenišem. Neke klice imaju vrlo izražen ukus, dok su druge blage i neutralne. Recimo, klice rotkve imaju blago ljutkasti ukus kao i sama rotkva, klice lucerke su baš blage i neutralne, a klice suncokreta su sočne, „mesnate“ i dobro zasite. Tvrdi se da ječmene i pšenične klice ne treba upotrebljavati za ishranu, već od njih gajiti travu, a od trave cediti izuzetno zdrave sokove. Klice većine biljaka su ukusne, samo neke su gorke ili klijaju presporo, a nekolicina njih je i škodljiva, na primer klice krompira.
Pojedini makrobiotičari savetuju da se klice ne upotrebljavaju zajedno sa mlekom ili mlečnim proizvodima, jer takva kombinacija može da izazove nadimanje i stvaranje gasova. I pristalice svakodnevnog uzimanja proklijalog semena savetuju oprez. Kažu da treba naći pravu meru i porciju i da se klice ne mogu unositi u organizam u neograničem količinama
Ipak, jesti s merom
Odgovor na pitanje koliko tačno dnevno klica da konzumirate nije univerzalan, već zavisi od tipa organizma, od godišnjeg doba, od vrste klica , od opšteg zdravstvenog stanja onog koji konzumira klice. Na primer, ukoliko osoba ima višak toplote, oseti vrućinu u telu, obično voli hladne napitke, lagano se oblači, nije joj skoro nikad hladno, uvek isijava toplotu, tada bi trebalo u toku dana konzumirati veću količinu klica, naravno dobro sažvakanih, hladiti organizam i balansirati njegovo opšte stanje. U tom slučaju klice se mogu jesti i zimi i leti i to je najbolje ujutru, oko podneva i kasno popodne. Ukoliko organizam pripada suprotnom tipu, što znači, ukoliko vam je često hladno, volite tople napitke, ništa hladno, u tom slučaju klice, koje kao namirnice rashlađuju organizam, treba da koristite malo obazrivije. To bi značilo da se zimi koristite u minimalnim količinama, a leti i po tri do četiri kašike dnevno. Dakle, oprez nije na odmet.
Kako izbeći bakterije
Dr Živić navodi da konzumiranje klica može dovesti i do neželjenih posledica. Uslovi pogodni za klijanje, pogoduju i razvoju različitih opasnih bakterija (kao što su ešerihija koli i salmonela). Da bi se izbegle neželjene posledice, trebalo bi semenke, kao i pribor za klijanje, kupovati u specijalizovanim prodavnicama. Po mogućnosti koristiti seme organski gajene biljke.
– Ako klice gajite kod kuće, redovno ih ispirajte. Tako ćete ukloniti moguće štetne mikroorganizme. Ako konzumirate presne klice, obavezno ih dobro isperite. Termički obrađene, biće svakako bakteriološki bezbednije, mada pritom gube, pre svega, određenu količinu (termolabilnog) vitamina C. Odraslim osobama, koje ih žele konzumirati sveže, savetuju se 3 do 4 kašike klica na dan, najbolje ujutru, uz voće i jogurt – navodi dr Dušan Živić.
Pri kupovini gotovih klica, valja proverite da li je korenje belo i čisto. Ne treba koristiti klice promenjene boje, i one sa mirisom na plesni. Na orginalnom pakovanju, mora da bude naznačen rok trajanja, a u frižideru se mogu čuvati 3 do 4 dana.
Prija im sobna temperatura
Uzgoj klica je vrlo jednostavan. Semenke se pročiste i dobro operu. Nakon toga, potope se u vodu i ostave nekoliko sati u tamnom i toplom prostoru. Optimalna temperatura za brzo klijanje i rast je između 19 i 21°C. Ako je temperatura niža, usporen je i rast klica i zato je najbolje da se ostave preko noći da odstoje. Vrlo je važno da semenke imaju dovoljno vlage, ali da nisu u mokrom jer bi mogla da se razvije plesan. Semenke je potrebno ispirati svaki dan dva do tri puta, da bi se klice oslobodile potencijalnih štetnih mikroorganizama. Vrlo je važno odabrati sertifikovano organsko seme koje je i ispitano kao hrana i naznačeno da li ima toksina i bakterija.
