Zbog obilnih kiša ne može se ni u livadu ni u njivu, a meteorolozi najavljuju nove padavine. Mada je sredina juna, u novovaroškom kraju mnogi poljoprivrednici još uvek nisu posejali krompir i heljdu, a štete ima i u malinjacima i zasadima drugog voća. Vremenske neprilike brinu i stočare. Veštačke livade su polegle i počele da trunu, pa strahuju da neće uspeti da pripreme dovoljno sena za zimu.
– Kiša pada gotovo neprekidno od 2. aprila, a samo je u poslednjih desetak dana palo blizu 250 litara. Preti nam opšta katastrofa. U ukoliko ovakvo vreme potraje domaćeg krompira neće biti ni za jelo, kupovaćemo ga u marketima iz uvoza- strahuje Branko Gujaničić iz Akmačića kod Nove Varoši.
Gujaničić je jedan od najvećih proizvođačaa krompira u ovom delu Srbije. Krompir seje na oko 25 hekara i godišnje proizvede blizu 900 tona. Ovog proleća zasejao je 20 hektara, a planirao je još tri-četiri, ali mu kiša i vlažna zemlja nisu dozvolili.
-Pitanje je šta će nići od posejanog, strahujem da će biti desetkovan rod. U njivu se ne može od vode, brazde su poplavljene, a ako uđeš traktorom napraviš haos. A krompiru treba zaštita od bolesti i štetočina kojih je zbog kiše više nego uobičajeno. Problem je i velika trava koja buja zbog obilnih padavina- kaže Gujaničić.
Muku muče i ostali proizvođači. Srđan Lojaničić i Obren Šaponjić u Akmačićima i okolnim selima poslednjih godina krompir seju na oko 10 hektara. Zbog vremenskih neprilika ove su međutim, zasejali tek polovinu.
– Kod nas je optimalno vreme za setvu krompira do polovine maja, može i nakon toga ali je veliki rizik za rod. Jesenas smo posejali raž i pšenicu na oko dva hektara i za sada se dobro drže. Planiramo i heljdu na četiri hektara, ali u brazdu još uvek nismo bacili ni zrna- kaže za „Dobro jutro“ Lojaničić.
TUKAO I GRAD
Novovaroška sela u prošli četvrtak zahvatilo je olujno nevreme praćeno jakim gradom. Grad veličine lešnika padao je oko 20 minuta. Mogao se zgrtati lopatom, a belelo se kao u sred zime.
U Kokinom Brodu i Vranešima, gde je najviše padao, grad je desetkovao prinose povrća i voća, a pričinio je veliku štetu i u delovima Negbine, Jasenova, Seništima i Burađi.
– Narod koji živi od poljoprivrede mučiće muku da opstane. Situacija je alarmantna i ukoliko ovakvo vreme potraje, bojim se da će jesenas imati šta da uberu jedino povrtari koji seju pod plastenikom- kaže predsednik opštine Nova Varoš Radosav Vasiljević.
Slično je i u Kalipolju na padinama Javora, kraju poznatom po proizvodnji kvalitetnog krompira.
-Izvukao sam i zaorao đubre, ali još nisam posejao ni kilograma. Čekam da prestane kiša i prisuši pa da sejam, a planiram do jednog hektara. Baciću ga u brazdu čim vreme dozvoli, pa šta mu bog da. Ukoliko bude lepa jesen možda i bude kvalitetnog roda. Sejali su kod nas i krajem juna, a pojedinci i uoči Petrovdana – kaže Slaviša Korićanac iz Ljepojevića.
Obilne kiše usporile su i setvu heljde, koja poslednjih godina ima sve veću prođu na tržištu. Po tradiciji, heljde se u novovaroškom kraju seje u drugoj polovini maja, „čim procveta glog“. Jekoslav Purić iz Radijevića na Zlataru najveći je proizvođač. Poslednjih godina heljdu seje na oko 12 hektara, a ukoliko vreme dozvoli tako će biti i ove.
-Posejao sam dva hektara, ali nas kiša isterala iz njive. Sve je uzorano, spremna su i tri traktora, ali kiša lije kao iz kabla. Kod nas ovde u poslednjih 50 dana samo dva dana nije padala, a ovakve vremenske neprilike ne pamte ni najstariji- kaže Purić.
Heljda je sama po sebi izuzetno teška za gajenje. Često su dovoljna samo dva dana „vrućeg vetra“ u vreme cvetanja da desetkuju rod, a ranjiva je kasnije u periodu zrenja.
-Vidovdan, 28. jun, krajnji je rok za setvu, tako da još uvek ima nade, mada je svaki dan kašnjenja veliki rizik. Optimalni rok za razvoj heljde je 95 do 115 dana, pa što se kasnije seje, veća je opasnost od jesenje slane i ranih mrazeva koji znaju da unište rod- kaže Purić.
Željko Dulanović
