Salata sa listovima od pola metra
Pak čoi (Brassica rapa) je lisnato povrće koje dolazi sa Dalekog istoka. Kod nas nosi različita imena, u kojima je konstantan pridev koji označava njegovu postojbinu: kineski kupus, kineska raštika ili kineska salata.
Karakterističan je po listovima, širokim i do pola metra. Nije zahtevan za uzgoj, pa uspeva i u našem podneblju. Iako imamo dovoljno sopstvenog zelenog povrća, kao što su raštika, kupus, kelj, salata ili blitva, dašak egzotike nikom neće naškoditi.
Kineska raštika je blagog ukusa, ali je u bašti robusna i daleko veća od naše, obične zelene salate. Ima jake, bele i mesnate drške, poput blitve, a listovi su joj čvrsti, tamnozelene boje, skupljeni u rozetu. Koristi se u ishrani, jer je odličan izvor vitamina C, A i K, prepuna je mangana, cinka, kalcijuma, magnezijuma i gvožđa.
Pogodna za kasnu sadnju
Vrednost ovog povrća, osim po nutrijentima, meri se i po tome što je pogodno za kasnu sadnju, tokom leta, a bere se više puta tokom godine. Pak čoi traži topla, polusenovita mesta, s ujednačenom količinom vlage. Zemljište treba da bude duboko, humusno i prozračno, s obiljem hranljivih materija. Preporučuje se đubrenje zrelim kompostom ili pregorelim stajnjakom.
Seme se seje direktno u baštu, na otvoreno, od polovine jula do početka avgusta. Preporučuje se sukcesivna setva na svakih 15 dana, kako bi se obezbedila kontinuirana berba. Seje se na dubinu oko 3, s razmakom od 15 do 20 centimetra. U slučaju guste setve, potrebno je proređivati biljke i redovno pleviti korov. Ukoliko se poseje u proleće, brzo će stići do cvetanja, te se zbog toga seje tokom leta, kako bi mogao da se bere do kasne jeseni. Potrebno je da prođe od 10 do 12 nedelja od setve do prve berbe.
Seme je veličine semenki spanaća. Ako želite da ga jedete zimi, seje se u avgustu, a rasađuje polovinom septembra, kada se inače seje ili rasađuje većina lisnatih salata.
Berba počinje u ranu jesen
Kada se gaji iz rasada, potrebno je da ima 4 do 5 pravih listova pre nego što se presadi na stalno mesto. Ova biljka ima plitak koren i zbog toga zahteva često zalivanje u manjim količinama. U našim baštama može da se kombinuje sa zelenom salatom, kako bi bila zaštićena od kupusne kile. Iako je otporna na mnoge bolesti i insekte, napada je muva kupusara, koja buši listove i jede „srce“ biljke. Preporučljivo je posipati pepeo od drveta oko biljaka u borbi protiv ovog insekta.
Berba kineske salate može da počne kada biljka dostigne visinu od 15 do 20 centimetara. To je obično kasno leto i rana jesen. Berbu treba obavljati po suvom vremenu, a lišće koje je oštećeno i trulo treba odstraniti. Pak čoi može da podnese temperaturu do minus 5 stepeni. Preostale biljke treba skloniti iz bašte pre zime i jakih mrazeva. Vade se iz zemlje s korenom i sklanjaju u podrum. Treba ih posaditi u pesak ili baštensku zemlju. Idealna temperatura za čuvanje je 5 stepeni u dobro provetravanim prostorijama. Kao mlada biljka, pak čoi može da se jede kao sirova salata, ali je i odlična namirnica za kuvanje. Ima blaži ukus od ostalih kupusnjača, pa se preporučuje kratko kuvanje, još bolje ako je termička obrada na pari. Svež i usitnjen pak čoi može i da se zamrzne, a da pri tom ne izgubi ukus i hranljivu vrednost. Najbolje se slaže sa belim lukom, đumbirom, čilijem, soja sosom, medom i susamom. Rebra od lišća se odstranjuju. Biljka se dobro opere, odstrani se deo od korena i obično se prereže uzduž na pola.
Piše: Biljana Nenković
