Entomolog Đijong Si ima životnu misiju – da Kinu, a možda i ceo svet, oslobodi komaraca, naročito onih koji prenose teške bolesti, poput virusa zika i denga groznice.
– Stvaramo dobre komarce, koji će nam pomoći da pobedimo zle – rekao je Xijong Si, koji radi u laboratoriji u Guangxouu, u Kini, a takođe je i član naučnog tima Državnog univerziteta Mičigen. Fabrika komaraca sa oko 6.000 larvi nalazi se u naučnom kampusu Univerziteta „Sun Jat Sen“.
Zajednički centar za kontrolu vektorskih bolesti ova dva univerziteta je mesto u kome laboratorijski tehničari nedeljno uzgoje čak pet miliona komaraca Aedes albopictus – vrste koja je rasprostranjena u Aziji i odgovorna za širenje denga groznice i zika virusa. Reč je o komarcima zaraženim bakterijom koja onemogućava prenošenje virusa ljudima. Oni puštaju u prirodu samo mužjake komaraca, zato što bakterija Wolbachia izaziva sterilitet, te će ženke s kojima se budu parili u prirodi polagati jaja iz kojih se neće izleći novi komarci.
Naučnici su takve mužjake pustili u prirodu na ostrvu Šazaj, u selu udaljenom 60 kilometara od fabrike. Zemljouz dug 300 metara razdvaja selo od 1.900 stanovnika od kontinentalnog dela, a Si tvrdi da izolovan položaj omogućava kontrolu nad novonastalom populacijom, jer komarci mogu da prelete najviše do 75 metara.
Zika virus proširio se na više od 60 zemalja. Najveća opasnost preti trudnicama, jer može da izazove opasne urođene poremećaje, kao što su mikrocefalija i druga oštećenja koja zahtevaju doživotno staranje. Ovo je jedina bolest koju prenosi komarac a koja izaziva urođene poremećaje.
Svake godine, virusom koji izaziva denga groznicu inficira se 390 miliona ljudi, a bolest može da bude smrtonosna (retko). U šest zemalja Azije i Južne Amerike registrovana je vakcina protiv denge, ali neki stručnjaci upozoravaju da može da dovede do povećanja broja obolelih, ukoliko se vakcinacija ne sprovodi kako treba, te da bolest poprima teži oblik kada se osoba zarazi po drugi put. Si je jedan od sve većeg broja naučnika koji pokušavaju da reše problem tako što će okrenuti komarce jedne protiv drugih. Sredstvima američke Agencije za međunarodni razvoj u iznosu od milion dolara, Si planira da otvori fabriku komaraca i u Meksiku.
U Sijevoj fabrici proces počinje ubrizgavanjem bakterije Wolbachia u jajašca komaraca ispod mikroskopa, da bi se dobila prva generacija onih koji su zaraženi. Zatim, naučnici ih uzgajaju i proizvode nova jajašca, koja se gaje u posudama napunjenim vodom, sve dok se ne razviju u larve. Kada uđu u fazu lutke, naučnici ručno odvajaju mužjake od ženki tako što ih propuštaju kroz sito. Veće ženke ostaju u njemu, a sitniji mužjaci padaju u vodu ispod njega. Laboranti uništavaju ženke, a mužjake pakuju u plastične kutije i uzgajaju ih u odrasle jedinke, koje će biti puštene u prirodu.
Laboranti iz Sijevog tima tri puta nedeljno odlaze na ostrvo Šajaz, gde imaju pomoćnike koji posmatraju komarce i beleže procenat uspešnosti metode. Oni na ostrvu postavljaju zamke koje imitiraju omiljena mesta za razmnožavanje komaraca. Jednom nedeljno kupe jaja koja su položile ženke i stavljaju ih u inkubatore, da bi videli da li će se izlegnuti komarci. Drugi komplet zamki namenjen je hvatanju ženki komaraca iz prirode, čiji bi broj takođe trebalo da se smanji.
– Na osnovu broja položenih i oplođenih jaja možemo da vidimo u kojoj meri je populacija smanjena – objasnio je Si.
Žitelji sela na ostrvu Šajaz nisu od početka bili oduševljeni idejom. Strahujući od bolne denga groznice, poznate i kao groznica koja lomi kosti, pobedili su sumnjičavost. Godine 2014. u provinciji Guangdong vladala je najveća epidemija denge u nekoliko decenija, kada su zabeležena 45.224 slučaja bolesti.
Sijev tim tvrdi da su smanjili populaciju komaraca na ostrvu za zapanjujućih 96 odsto, ali naučnici se pitaju da li će iste rezultate ostvariti na širim područjima.
– Uopšte nije lako istrebiti populaciju komaraca – rekao je Raman Velajudan, stručnjak za infektivne bolesti Svetske zdravstvene organizacije. On je dodao da bi Si mogao da uspe u njihovom suzbijanju u određenoj oblasti, ali upozorava na to da Aedes komarci mogu da polože 150 jaja svaka tri dana i do deset puta tokom života. Ta jaja mogu da prežive do godinu dana na usamljenom, suvom mestu i da se izlegu kada dođu u dodir s vlagom. Osim toga, smanjenje populacije komaraca ne sprečava uvek širenje bolesti.
– Glavni problem sa zika virusom je u tome što čak i kada je broj zaraženih komaraca mali, oni i dalje mogu da održe prenošenje bolesti. Ovo je jedan od najtežih izazova u svetu nauke – istakao je Velajudan. Uprkos preprekama, Sijeva tehnika zadivila je naučni tim iz Meksika, koji je obučen za puštanje u prirodu sopstvene armije komaraca 2017. godine.
Sledeći Sijev korak je proširenje projekta na gušće naseljene oblasti i korišćenje dronova i helikoptera za spuštanje komaraca na izabrane ciljeve.
M.V.
Dobro jutro broj 539 – Mart 2017.
