Cene žitarica i hrane u svetu i u Srbiji rastu zbog povećane tražnje u Kini, uslovljenom većim potrebama Kine i promenom navika ishrane njenog stanovništva, izjavio je sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.
„Veliki rast kupovine žitarica, a pre svega kukuruza i pšenice od strane Kine počeo je još 2020. godine. Uvoz kukuruza je bio 2,4 puta veći nego 2019, a pšenice 2,5 puta. Razloga je više, a osnovni je povećanje potrošnje mesa na kineskom tržištu sa 60 na 80 kilograma, tako da su veći standard i bolja i kvalitetnija ishrana povećali potrebu za većom proizvodnjom stoke i stočne hrane“, objasnio je Bogunović.
Naveo je da Kina 70 procenata domaće proizvodnje kukuruza koristi za ishranu stoke, ali da to nije bilo dovojno zbog povećane tražnje za mesom, pa je morala da uveze dodatne količine.
„U jednom trenutku čak ni to nije bilo dovoljno, pa je kineska vlada intervenisala sa pšenicom iz robnih rezervi da bi nadomestila nedostatak kukuruza za stočnu ishranu. Da bi ponovo napunila robne rezerve, ona je uvezla novu pšenicu“, rekao je Bogunović.
Dodao je da je ovaj trend bio pojačan zbog težnje vlade u Pekingu da nadomesti nedostatak mesa iz sopstvene proizvodnje, nastao zbog prethodne pojave afričke kuge svinja na kineskim farmama.
„Druga stvar je promena ishrane, jer je usled kovida, potrošnja nudli od pšenice porasla, a i način ishrane se evropeizovao, pa su postale popularne paste i hlebovi, što je dodatno povećalo potrošnju pšnice za ljudsku ishranu. Zato smo došli u situaciju da je Kina postala veoma veliki uvoznik ovih ratarskih kultura“, napomenuo je predstavnik PKS.
Naveo je da su Kinezi tokom prošle godine pokušali da malo uspore rast uvoza žitarica preko podsticaja domaćim poljoprivrednicima, a zatim i pokušajem da se pšenica u stočnoj hrani zameni ječmom, ali da te mere nisu smanjile uvoz pšenice, već su povećale uvoz ječma i ukupan uvoz žitarica.
Bogunović je naveo da nema preciznih podataka o kineskom uvozu za 2021. godinu i ocenio da je izvesno da je on veći nego 2020. i da se teško može očekivati da će ove godine biti smanjen.
„Vazno je rećo da na svetskom nivou nema mogućnosti povećanja površina pod pšenicom i prinosa. Proizvođači koji se bave intenzivnom proizvodnjom rade to na najsavremeniji način. Oni su na maksimumu koji može da se izvuče iz te kulture, klime i zemlje, a sada je još više izražena degradacija zemljišta zbog upotrebe herbicida i neodgovarajuće upotrebe mineralnih đubvriva. Ni potencijal tih zemljišta nije onakav kakav je ranije bio i jednostavno ne može da da veće prinose“, upozorio je Bogunović.
On smatra da bi šansa za povećanje proizvodnje možda mogla da se nađe u novim sortama i hibridima, i digitalizaciji i primeni savremenih tehnologija koje bi učinile da proizvodnja bude manje zavisna od klimatskih promena.
„Klimatske promene uzrokuju pad proizvodnje, a rast tražnje na berzama u svetu i povećavaju cene. Kako smo mi deo svetskog tržišta, rast cena se i kod nas prenosi. Kukuruz je sada kod nas oko 25 dinara, što je 33 odsto skuplje nego 2020. godine. Pšenica je bila 33 dinara, sada je stala na 31 dinar, a bila je 20 dinara i to je rast od 48 procenata, dok je soja je otišla 37 procenata u odnosu na prethodnu godinu“, precizirao je Bogunović.
Napomenuo je da je za poljoprivrednike dobro što je cena viša, ali ne i za prerađivačku indistriju.
„Realno je očekivati da će cena još rasti, s obzirom da na sve što smo pomenuli imamo i otežan transport, jer je kontejnerski prevoz poskupe 10 puta i imamo velika čekanja na kontejnerima. S druge strane, raste cena mineralnih đubriva, jer se dobar deo azotnih đubriva proizvodi iz gasa kojeg negde nema, a gde ga ima on je 180 odsto skuplji nego što je bio. Mi trenutno nemamo našu proizvodnju, iako je Azotara prodata“, naveo je Bogunović.
Rekao je da su cene đubriva do tri puta veće nego u prethodnom periodu, pa je za pravljenje prognoza cena žoitarica ove godine važno znati da li će ga biti na vreme po kojoj ceni će se kupovati i koliko će uticati na finalnu cenu žitarica.
Bogunović smatra da je Uredba o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica Vlade Srbije na kratak period korektna mera, ali da neće biti moguće na duži rok da se održi ukoliko sve što utiče na cenu hrane nastavi da poskupljuje.
„Ona može da zaustavi zamajac poskupljenja, ne samo zbog cena imputa, već i zbog cena energenata koja je uzrokovala poskupljenje dobrog dela prehrambenih proizvoda. Sa zaustavljanjem rasta cena energetana stiče se preduslov da se taj rast dalje zaustavi. S druge strane, na duže staze ne možemo zatvoriti mogućnost proizvođačima da koriguju cene ako im cene imputa porastu, jer ne možete nikoga da naterate da radi u minusu“, ocenio je Bogunović.
On smatra da državi stoje na raspolaganju još neke mere ukoliko snabdevanje domaćeg tržišta bude ugroženo poput sprečavanja izvoza ili uvođenje izvoznih kvota i taksa.
Mi smo u principu daleko od toga, jer proizvodimo velike viškove ratarskih kultura i dobar deo našeg budžeta koji se puni iz poljoprivrede ostvarujemo izvozom, pre svega kukuruza. Cene na domaćem tržištu zavise od svetskih berzi, jer smo mi jedan od najvećih izvoznika kukuruza i ne možete zabraniti nikome da izveze, pogotovo što to jeste naš i interes“, rekao je Bogunović.
On je napomenuo da je za dugoročnije prognoze kretanja cena i tražnje rano, jer treba tek videti kakva će biti godina i prinosi u Srbiji i u svetu, ali je ocenio da i ako ove godine bude pada cena hrane, on neće biti veliki.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
