Piše: Svetlana Mujanović
Kada bismo nabrajali biljke koje gaje baštovani – hobisti, trebao bi nam podeblji notes. Među takvima koji su se odvažili i u svojoj bašti „zapatili“ jednog novajliju je i Marijana Raduljević iz Požarevca, student opšteg smera Agronomskog fakulteta u Čačku. Ona je prošlog proleća posejala kikiriki (Arachis hypogea) i toliko se oduševila da je odlučila da i ovog proleća deo bašte odvoji za ovu uljaricu. A glavni krivac što je Marijana krenula u ovaj poduhvat je drugarica Danijela Ilić, stručnjak požarevačkog PSSS-a.
I tako je Mirjana prošlog proleća krajem aprila, kada se zemljište zagrejalo na 12 stepeni, posejala kikiriki. Seme je nabavila od sugrađanina koji ga takođe gaji za sopstvene potrebe, a pre toga zemljište je pripremila kao da će biti leja za rasad.
Značaj prolećne pripreme zemljišta
Ovoj uljarici odgovaraju malo peskovitija zemljišta koja se ne sabijaju, a pokazalo se da se veoma dobro primio na stiškoj crnici. Osnovna obrada je obavljena rano u jesen, na dubinu od 30 do 35 cm. U proleće je došla fina predsetvena obrada.
– Za ovu biljku veoma je važna prolećna priprema zemljišta kako bi ginofore, a to su korenovi na kojima se formiraju mahune kikirikija, lako prodirale u zemljište – priča Marijana. – Zemljište se priprema kultiviranjem kombinovanim mrvilicama, a to do setve treba raditi i dva puta, i posebno se boriti protiv korova.
Sa dubokim oranjem uneseno je i mineralno đubrivo. Količina nije tačno određivana, jer je površina bila mala. Putokaz je bila literatura koja preporučuje da se, preračunato na hektar, unese čistih hraniva 30 do 50 kg/ha azota, 80 do 100 kg fosfora, 90 do 100 kg kalijuma i 50 kg/ha kalcijuma. Fosfor i kalijum su delom uneseni prilikom osnovne obrade, a ostatak pre setve. Prilikom prvog međurednog kultiviranja kikiriki je prihranjen.
Sejana su pojedinačna zrna na rastojanju između redova od 70 do 80 cm, a u redu od 7 do 12 cm i na dubinu od 6 do 8 cm.
Dva ogrtanja i tri-četiri zalivanja
– Iako bez iskustva u ovoj proizvodnji, oko kikirikija nisam imala velikog posla – priča nam Marijana.- To je biljka koja ne traži puno nege i kao nova vrsta u Požarevcu nije još „prizvao“ parazite i štetočine, tako da nikakva zaštita nije bila neophodna.
Nega se sastojala od uništavanja pokorice, međurednog kultiviranja, prašenja i obaveznog ogrtanja, kao što rade proizvođači krompira. Iako je zemlja u Stigu plodna i rastresita, valjalo je biljke prihraniti i navodnjavati. Ovoj uljarici prija voda, ali u zalivanju ne treba preterivati. Dovoljno ju je dodavati na svakih 10 do 15 dana, tri ili četiri puta tokom masovnog cvetanja.
Kikiriki se ogrće zemljom iz bašte, prvi put blaže i pliće, i to u vreme cvetanja donjih cvetova, a drugi put jače, formiraju se viši bankovi, a to se radi kada cvetaju srednji cvetovi – objašnjava savetnica Danijela Ilić.
Kikiriki se ubirao ručno, čupanjem biljaka, kao krompir. Znak da su plodovi sazreli je bilo vreme kada je cima počela da vene. Počupane biljke su se kratko ostavljale na parceli da se prosuše, a zatim su se plodovi ručno odvajali. Koliki je bio prinos teško je reći, nije ni meren. To nije bilo važno. Marijana kaže da voli kikiriki i da je želela da jede onaj za koji je sigurna kako je proizveden, da zbog dugog puta iz „belog sveta“ nije štićen nekim insekticidom.
Osim što se koristi u ishrani, u industriji ulja, sapuna, margarina, čokolade, kikiriki ima i agrotehnički značaj. Ostavlja zemljište nezakorovljeno, dobro rastreseno i obogaćeno azotom, jer pripada azotofiksatorima
Ulje, margarin, pogača
Među uljanim kulturama kikiriki zauzima jedno od prvih mesta u svetu. Seme sadrži od 50 do 55% ulja. Ulje se koristi za ishranu, zatim za proizvodnju visokokvalitetnog margarina, a u industriji sardina je nezamenljivo. Ulje kikirikija se koristi i u industriji sapuna. Seme je takođe bogato proteinima, skrobom i vitaminima. Posle izdvajanja ulja iz semena, dobijaju se uljane pogače koje služe za izradu manje kvalitetnih alvi, čokolada, a posebno su značajne kao visokoproteinska hrana u ishrani preživara.
