„ŽIR BOGOVA“ JE I VOĆKA, I ŠUMSKO DRVO, ALI GA JE KOD NAS MALO
Kesten je u narodu poznat i pod imenom «žir bogova». Ovo dugovečno drvo je u srodstvu sa bukvom i hrastom, može da naraste u visinu do 25 metara i godišnje može da donese preko 200 kilograma plodova u bodljikavom omotaču. Botaničari pitomi kesten svrstavaju u voće, ali zbog načina i mesta gde uspeva spada i u šumsko drveće.
Septembar je mesec kada počinje njegova berba, kako bi jesenji dani zamirisali na pitomo pečeno kestenje. Na balkanskom podneblju bere se i do sredine novembra. Vreme berbe najlakše je odrediti kada se omotač neznatno otvori i iz njega počnu da se pojavljuju plodovi mrke boje, ali nisu svi plodovi istovremeno zreli. Zato berba i traje tako dugo.
Sejanci nisu dobre sadnice
Međutim, da bi uopšte došlo do berbe, potrebno je prvo uspešno uzgojiti ovu voćku. U Srbiji se to radi retko i sporadično. Kestenje nam uglavnom stiže iz Bosne i Hercegovine. U našu zemlju se godišnje uveze oko 150.000 kilograma kestena u ljusci, oko 60.000 kilograma bez ljuske, i isto toliko prerađenog kestena u pire. Ukupna vrednost tog uvoza je oko 300.000 evra.
Dr Vladislav Ognjanov, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u penziji, kaže da kod nas kesten uzgajaju uglavnom hobisti i da nema govora o plantažnom, odnosno, komercijalnom uzgoju, iako bi to možda bila isplativa grana voćarstva:
– Nekoliko je razloga zašto je to tako. Prvo, kesten traži zemljišta otrgnuta od šuma. Postoje predeli u okolini Obrenovca, Vranja i Kladova koja bi bila pogodna za kesten, ali je teško doći do kvalitetnih sadnica.
Prof. Ognjanov, koji se i sam bavi rasadničarstvom i razmnožavanjem kestena, dodaje da u njegovom rasadniku ima sadnice, ali takozvane sejance, odnosno, mlade biljke proizvedene iz semena:
– Sejanci nisu dobri za komercijalno uzgajanje. Potrebne su kalemljene biljke, a mi još nismo ovladali tom tehnologijom, kada je kesten u pitanju. Pokušaji su se završavali zaključkom da treba da postoji kompatibilnost između podloge i kalema.
Kompatibilnost podloge i kalema naš sagovornik izjednačava s terminom – skupa proizvodnja. Materijal u tom slučaju mora da se uvozi, uz sve potrebne dozvole i sertifikate. Taj proces je za rasadničare neisplativ, jer je potražnja sadnica vrlo mala:
– Potražnja je zaista zanemarljiva, od 50 do 100 sadnica godišnje se proda u rasadniku, i to uglavnom uzimaju oni koji hoće da se oprobaju iz hobija, a ne da bi od toga živeli.
Za kesten u Srbiji kažu da je probirljiva i „ tvrdoglava“ biljka. U prilog tome govori podatak da samo u selu Sobina, u okolini Vranja uspeva pitomi, samonikli kesten i nigde više, iako je bilo pokušaja razmnožavanja. Vranjanci ga nazivaju sobinski ili koštani. Sa stabala starih i po više vekova, vlasnici zemlje na kojoj on raste, svake jeseni oberu u proseku 300 kilograma plodova po drvetu.
Specifičnog je ukusa, ne može se porediti sa hibridima koji se uvoze, recimo iz Turske. Unutrašnjost je bela, dok je kod uvoznog, kineskog, žuta. Reči profesora Ognjanova da je kesten zahtevan, potvrdili su svojevremeno i Sobinci, koji su više puta pokušavali da kestenove mladice presade, čak i veoma blizu matičnog stabla, ali one se nikada nisu primile. Vranjanci su bili veoma raspoloženi da ga i dalje razmnožavaju, jer od prodaje sobinskog kestena s jeseni i zimi dopunjavaju kućni budžet, ali to im nije uspelo. Zato još uvek zavise od ćudljive prirode starih stabala, koja u poslednje vreme počinju da se suše ili da rađaju manje, zbog čega su se meštani i dali u trku da nađu način kako da obnove i podmlade kestenovu šumu. Uspevalo im je i da iz semena dobiju sadnicu, ali je drvo ostajalo bez plodova. Sada na mladice kaleme pelcer grčkog kestena i veruju da će u tome uspeti.
Jednostavno, kažu, ovaj kesten ne raste tamo gde čovek želi, nego gde hoće i kad hoće. Izvesna je samo priča da je mlada i lepa Malika Eminović, koju je književnik Borisav Stanković opisao u svom delu Koštana, imala oči lepe poput sobinskog kestena. Tako je ovaj kesten dobio i naziv – koštani.
Bere se ručno i čuva u hladnom
Berba kestena kod nas se obavlja uglavnom ručno, dok se u drugim podnebljima, gde postoji plantažno gajenje, radi mašinski. Vreme je kada bodljikavi omotač počinje da puca, jer je plod sazreo i kesten polako opada. Međutim, potrebno je dodatno plodove otresati sa grana. Zajedno s kestenom padaju i bodljikave školjke, što otežava njegovo prikupljanje. Zato je najbolje ostaviti kesten da odstoji nekoliko dana na zemlji, čime se pospešuje dozrevanje. Tako se plod sam oslobađa omotača.
U pojedinim regionima osmislili su nekoliko načina lakšeg skupljanja kestena bez bodlji. U egejskoj oblasti kesteni koji padnu na zemlju sa nepristupačnim omotačem skupljaju se ispod stabala i gomila se prekrije biljkama. Ovaj način su nazvali pokop i kesten može tako da stoji čak do sredine zime. U crnomorskoj oblasti plodove stavljaju u džakove i zakopavaju ih u rupe, kako bi se lakše oslobodili bodljikavog omotača.
Kestenje se inače skladišti u hladne prostorije, gde temperatura treba da bude oko nule, a relativna vlažnost vazduha 80 procenata. U takvim uslovima plodovi se mogu čuvati do tri meseca. Iako ne deluje tako, kesten sadrži veliku količinu vode i nju treba tokom skladištenja sačuvati, kako plod ne bio tvrd. Pakuje se u pletene torbe, platnene džakove ili izbušene najlonske kese.
Kako se gaji
Pitomom kestenu najviše pogoduje umereno-kontinentalna ili mediteranska klima, s prosečnim godišnjim temperaturama od 10 do 15 stepeni, ali uspeva u područjima sa velikim temeraturnim rasponom tokom godine, od minus 26 do plus 37 stepeni i tada je najplodonosniji. On je jednodoma biljka, na kojoj se na istom stablu nalaze razdvojeni muški i ženski cvetovi. Listanje kestena započinje u aprilu. Cveta u junu i julu, kada nema opasnosti od mrazeva, a oprašivanje obavljaju vetar i insekti.
Trebalo bi posaditi različite sorte kestena zbog međusobnog oprašivanja. Pitomi kesten je voćka toplih krajeva i pripada grupi biljaka kojima je potrebno mnogo svetlosti. Voda je od izuzetne važnosti u periodu razvijanja cvetnih pupoljaka, cvetanja, zametanja plodova i njihovog porasta. Za dobar rast i razvoj celokupnog stabla potrebno je u periodu sadnje osigurati najmanje 60 litara vode iz tri puta.
Kesten slabije uspeva na krečnim zemljištima. Potrebno mu je tlo srednje rN vrednosti i dovoljno duboko da u njemu može da se razvije veliki korenov sistem. Najviše mu odgovara kombinacija ilovače i peska. Takođe, voli i dodatak blago kiselog humusa, kao i istočne i južne pozicije za sadnju.
Zanimljiva istorija
Pitomi kesten (Castanea sativa) spada u istoimenu porodicu Castanea. Najrasprostranjeniji je u Sredozemlju i južnoj Evropi. Smatra se da je u Evropu stigao preko Stare Grčke, a pre toga bio je poznat u Kini i Japanu. Kesten se gajio još u IX. veku pre Nove ere između Crnog i Kaspijskog mora. Odatle se proširio u Aziju, a preko Grčke stigao je i do Balkana. U staroj Sparti koristio se za pravljenje brašna. Pominje se čak i u zapisima Homera i Hipokrata.
Sjajnomrki plodovi kestena bili su poznati i Jevrejima i Feničanima koji su njima trgovali na Mediteranu.
Divlji nejestiv, ali lekovit
Pitomi i divlji kesten su po sastavu plodova različiti. Pitomi je jestiv i zdrav, a divlji nije za jelo. Pitomi kesten može da raste po šumama, dok po gradskim parkovima najčešće raste divlji kesten. Iako nije za jelo, divlji kesten ima lekovita svojstva i od njega se prave kreme, ekstrakti, gelovi i šamponi. Čaj od divljeg kestena se u Turskoj koristi za ublažavanje problema sa želucem i bubrežnim kamencima i za probleme s hemoroidima. Na prvom mestu služi za lečenje vaskularnih poremećaja.
Skroba koliko i u krompiru
Plod pitomog kestena je nutritivno visoko pozicionirana namirnica, čiji su glavni sastojci skrob, voda, belančevine i ugljeni hidrati. Po sadržaju skroba, od oko 44 procenata u sirovom plodu, kesten parira krompiru. Od njega može da se pravi brašno, koje sadrži šećere. Bogat je i kalcijumom, kalijumom, sadrži fosfor, gvožđe i vitamine grupe B. Drvo kestena kasno cveta i tada je dobra ispaša za pčele, a lekovit kestenov med pomaže za bolju cirkulaciju, kod gastritisa i štiti jetru.
Zimska poslastica
Sezona pečenog kestena počinje u jesen i njegov miris sa žara širi se ulicama do duboko u zimu.
Neizostavan je u pojedinim krajevima i za vreme Božića. Kada se skine kora, kesten može da se kuva i od njega pravi pire, koji se najčešće služi uz divljač, a zaslađen je omiljena zimska poslastica.
Kesten, inače, sadrži dosta kalorija, te u 100 grama pečenog kestena ima 245 kalorija.
Piše: Biljana Nenković
