Насловна АРХИВА Kesten – balkanski lepotan

Kesten – balkanski lepotan

833
Фото: Pixabay

Pitomi kesten (Castanea sativa), ili „žir bogova“, jednodoma je biljka. S obzirom na to da kasno cveta (u junu i julu), odlična je ispaša za pčele i tada jedini izvor polena i nektara. Daje med lepe svetle boje, jake arome, ali nešto gorčeg ukusa. Listovi mogu da služe kao hrana za ovce i koze, a upotrebljavaju se za pripremanje komposta ili se suše, da bi se koristili kao prostirka u stajama. Plod obiluje skrobom i šećerom i ne sadrži ulje i stoga se koristi u ljudskoj ishrani – kuvani i pečeni, a u nekim krajevima služi umesto brašna i krompira. Upotrebljava se u poslastičarstvu i domaćinstvu za spravljanje raznih specijaliteta. U Italiji od njega mese i hleb, kuvaju palentu, prave kolače ili biskvit koji zovu nečo.

Na istom stablu nalaze se razdvojeni muški i ženski cvetovi. Ženski su združeni po dva-tri u grozdove i nalaze se na kraju lisnih izdanaka. Muški stoje u žućkastim čupercima na dugim, uspravnim i isprekidanim resama i razvijaju se pri osnovi letnjih izdanaka. Oprašuje se uz pomoć vetra i insekata. Važno je da se posade različite sorte kestena radi međusobnog oprašivanja. Plod je crvenkastosmeđe boje i glatke površine. Raste unutar omotača (kupule) koji se raspukne u jesen kada plod sazri. Lista u aprilu. Listovi su duguljasti, krupno nazubljeni, dugi 8 do 18 centimetara i 3 do 6 cm široki, na licu goli, a na naličju maljavi. Drvo je u srodstvu s bukvom i hrastom. Dugovečno je – može da dosegne starost više od 500 godina. Raste do 25 metara, s bujnom, velikom krošnjom i godišnje daje više od 200 kilograma plodova. Kora mu je glatka i sivosmeđa. Botaničari kesten ubrajaju u voće, ali zbog načina i mesta rasta spada i u šumsko drveće. Mestimično čini i šume, a često se javlja u zajednici s hrastom kitnjakom i grabom.

Pripada grupi heliofilnih biljaka. Najviše mu odgovara mediteranska i umerenokontinentalna klima, sa srednjom godišnjom temperaturom od 11 do 15 Celzijusovih stepeni. Uspešna proizvodnja moguća je na temperaturama 26–37 stepeni, jer temperature više od 37 i niže od 26 stepeni onemogućavaju plodonošenje.

Voda je od izuzetne važnosti u periodu razvijanja cvetnih pupoljaka, cvetanja, zametanja plodova i njihovog porasta. Za dobar rast i razvoj celokupnog stabla neophodno je intezivirati navodnjavanje tokom gajenja. U periodu sadnje, sadnicama je potrebno najmanje 60 litara vode, raspoređeno na tri dela po 20 l.
Izbegavaju se krečna zemljišta, jer na takvim mestima slabije uspeva. Ipak, ako sadrže veće količine kalijuma može da opstane i na takvom tlu. Meliorativnim merama se uklanja višak kreča. Vrlo je važno da bude dobro strukturirano i duboko, da bi se u njemu razvio snažan koren. Najpogodnija su ilovasto-peskovita (60:40), koja imaju pH vrednosti od 4 do 6. Najprimereniji položaj je onaj koji je osvetljen i s koga voda dobro otiče. Takvi su južni, jugoistočni i istočni položaji. U nizu faktora koji čine neku površinu zemljišta manje ili više pogodnom važan je i nagib terena. Za uspešno gajenje preporučuju su ona s blagim nagibom od 4 do 6 stepeni.

Što se tiče sadnje, iako je šumska vrsta, dobro reaguje na đubrenje azotom, a može da mu se doda i malo fosfora i kalijuma. Teren se čisti od krupnog kamenja, panjeva, žila ostalog drveća i žbunja. Zatim, zemljište se ravna radi đubrenja, oranja i sadnje. Ukoliko je teren na kojem se planira podizanje zasada suviše strmo, neophodno je napraviti terase. Posle pripreme zemljišta za sadnju obavlja se rigolovanje na 60 do 80 cm dubine. U periodu starosti, ako se rezidbom podmlađuje, potrebno je đubriti azotnim đubrivima, da bi se što bolje i više razvili porasti na kojima se razvijaju cvetovi i plodovi. U punoj rodnosti, da bi se obezbedio prinos od 10.000 kilograma po hektaru, u zemljište se dodaje 135 kg/ha azota, 40 kg/ha fosfora i 150 kg/ha kalijuma. Radi održavanja humusa na najmanje 3 odsto, svake godine u jesen zaore se po 10.000 kg/ha stajnjaka.

Održavanje zasada obavlja se međurednom kultivacijom. Zemljište se obavezno usitnjava na dubini od 5 do 7 cm. Usitnjava se i posle navodnjavanja, da se ne bi stvorila pokorica i na taj način brzo izgubila vlažnost. Zemljište u zasadu se tokom leta obrađuje uglavnom do kraja jula, što zavisi od učestalosti i obilnosti kiša. Sredinom avgusta se ne obrađuje, jer bi se stvorili uslovi za produžetak vegetacije i stabla bi u period mirovanja ušla s nesazrelim letorastama koji bi zbog mraza mogli da izmrznu. Kesten se orezuje kada je u fazi mirovanja, uglavnom radi pomlađivanja, (uklanjanje starih grana).

Sadnice se proizvode generativno (setvom plodova u kojim se nalazi jedan ili više semenih zametaka) i vegetativno (izdancima i kalemljenjem). Obavljaju se operacije odabiranja, stratifikacije, zasnivanja rastila (priprema zemljišta za sadnju i negu podloga), kalemljenje, gajenje sadnica, vađenje, trapljenje, pakovanje i prevoz sadnica. Pre sadnje na stalno mesto, žile na sadnicama se skraćuju za trećinu i potapaju se u homogenu smesu napravljenu od goveđeg stajnjaka, ilovače i vode.

Foto: wikipedia

Vrlo brzo se razmnožava u kestenovoj šumi iz korenovog panja koji ostaje posle seče, semenom, sadnjom sadnica proizvedenih u rasadnicima. Setvom semena i sadnjom okalemljenih sejanaca podižu se nove kestenove šume. Klijavost plodova je najduže pola godine, te je neophodno da se poseju odmah posle sazrevanja, tj. u oktobru. Kalemljenje na pisak obavlja se nešto kasnije u proleće, kada pupoljci nabubre, a kora s pupoljkom može lako da se odvoji od drveta. Pisak se stavlja na visinu od 1 do 2 m od zemlje (kao kalemljenje trešnje). Prilikom izbora uzgojnog oblika kestena krošnja bi trebalo da bude u piramidalnom obliku. Orezivanje je ograničeno na najnužnije zahvate, a obuhvata čišćenje krošnje i usmeravanje grana. Sve rane nastale orezivanjem neophodno je premazati voskom za kalemljenje.

Što se tiče vremena i tehnike sadnje, jame moraju da budu nešto veće (70 – 80 cm i 100 cm dubine). Važno je da se obezbedi dovoljna količina humusa. Zemlji kojom se zatrpava jama oko sadnice dodaju se 2 kg kompleksnih mineralnih đubriva (NPK, 0:15:30). Razmak mora da omogući dovoljno širok hranljivi prostor i maksimalan razvoj krošnje, kao i što lakše kretanje mehanizacije. Najbolji rezultati se dobijaju ako se sadi po principu jednakostraničnog trougla.

Kada se sadi u jesen, što je i najpogodnije, sadnica se ne zaliva, već se oko nje nabaci zemlja u vidu humka (visine 15 cm) i ostavi do proleća. Na isti način se sadi i zimi. Ako je sadnja u proleće, oko svake sadnice napravi se levkasto udubljenje i zalije s 8 do 10 l vode. Kada zemlja upije vodu, udubljenje se prekrije sitnom zemljom ili zrelim stajskim đubrivom u sloju od 4 do 5 cm.

Berba i skladištenje kestena obavljaju se u septembru, kada plodovi sazrevaju i mogu lako da se otresu, ili se sačeka da sami popadaju s drveta. Vađenje plodova iz omotača pospešuje se prikupljanjem i stavljanjem na gomilu i tako se ostave nekoliko dana. Posle toga oni sami ispadaju iz omotača i tada su i ukusniji. Smeštaju se u skladišta sa 80 odsto relativne vlažnosti vazduha i na temperaturi od 0 stepeni. U takvim uslovima mogu da izdrže dva-tri meseca.

Plod je nutritivno visokovredna namirnica. Sadrži 53 odsto vode, 2,9 g belančevina, 44 g ugljenih hidrata, a glavni sastojak je skrob (oko 44 odsto), i zbog njegove količine je uporediv s krompirom. Iz tog se razloga od njegovih plodova proizvodi i brašno, koje pomešano s brašnom žitarica daje nutritivno bogata peciva i hleb. Brašno karakteriše i znatna količina šećera koji se stvara u osušenom plodu. Bogat je i kalcijumom, kalijumom, a sadrži i fosfor, gvožđe i većinu vitamina B grupe. Vredna svojstva pitomog kestena prepoznali su kuvari koji ga koriste kao glavni sastojak čorbi, sosova i poslastica, dok divlji (nejestivi) nalazi primenu u medicini.

Bogatstvo vitaminom C karakteristika je koja ga izdvaja od ostalih plodova iz iste porodice, kao i mali udeo masti. Sadrži manje od 70 kalorija u 30 g. Obiluje folatima, tj. vitaminom B9 koji se inače nalazi u lisnatom povrću a ne u orašastim plodovima, i koji je zaslužan za obrazovanje crvenih krvnih zrnaca i sintezu DNK. Odličan je izvor vlakana, što pomaže u snižavanju nivoa holesterola. Preporučuje se dnevni unos od 85 g. Ne sadrži gluten, zbog čega je stekao popularnost u bezglutenskoj ishrani.

Divlji kesten nije jestiv, ali ima brojna lekovita svojstva. Njegov čaj uspešno ublažava simptome astme i bronhitisa, a u kozmetici se upotrebljava kao glavni sastojak krema namenjenih za lečenje proširenih vena, kao i u borbi protiv celulita. Ekstrakt njegovih semenki podstiče bolje snabdevanje kože kiseonikom i hranljivim nutrijentima. Med je veoma lekovit i pomaže u lečenju gastritisa, štiti jetru i doprinosi boljoj cirkulaciji.

M. Volčević

Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.