Mladi bračni par Ivan i Šara Keler iz Ade u poljoprivrednom gazdinstvu koje su zasnovali orijentisao se na proizvodnju i preradu voća. Sa svojom ponudom su na tržištu, a prirodni domaći pekmezi čine većinu proizvodnje. U asortimanu voća od kojeg nude pekmez su kajsije, kupine, maline, aronija i crna ribilza, a početnim rezultatima su zadovoljni, uz očekivanje da će proizvodnjom za koju su se opredelili obezbediti egzistenciju.
Podižu zasade voćki za koje misle da imaju tržište, a proizvode nude najviše na pijacama i na raznim manifestacijama u Novom Sadu, Subotici, Paliću, Senti, Adi, Kanjiži, Bačkoj Topoli i drugim okolnim mestima.
Mraz obrao kajsiju, ali će od aronije biti vajde
– Domaći pekmez smo počeli da pravimo od voća koje sami proizvodimo i zasad sve sami obrađujemo i negujemo – kaže Ivan Keler. – Pod kajsijama imamo dva katastarska jutra, zasad je mlad – tek je treću godinu prispeo rod. Taman kada je dospeo da postiže više, ove godine je mraz obrao sve, tako da u čitavom voćnjaku nije bilo ni za jelo. Ali, znamo da u proizvodnji kajsija moramo računati i na godine kada se ostaje bez roda. Imamo zasad aronije koji smo proširili na 500 žbunova, koji je većinom kombinovan sa zasadom kajsija na oko jutro i po. Malinjak je na pola jutra, kupine su na površini od četvrt jutra, dok u zasadu crne ribizle imamo 300 žbunova. Površine pod aronijom i crnom ribizlom smo proširivali prošle jeseni i mislim da nismo pogrešili.
SUŠARA ŠIRI ASORTIMAN
Ambicija mladog bračnog para iz Ade je da posao proširi na sušenje šljiva, proizvodnju čipsa od jabuka i krušaka, na sušeni paradajz i još neke proizvode koje uspeju da osmisle. Koristiće mogućnosti sušare koju su dobili zahvaljujući donaciji iz Mađarske posredstvom Fondacije “Prosperitati”. Donacija je pokrila 70 odsto vrednosti sušare, a ostalo je sopstveno učešće.
Aronijom se bavimo treću sezonu. Ova godina je bila skoro idealna jer je bilo dosta i kiše i sunca, ali pred berbu je naišao talas tropskih vrućina, pa joj je bilo i pretoplo, tako da smo morali na brzinu da je oberemo jer je počela da se suši. Inače, aronija dobro trpi sušu i toplotu, samo je ovog leta bilo pretoplo jer je nedeljama bilo oko 35 Celzijusovih stepeni. Rod aronije smo obrali, lagerovali u hladnjaču i čekamo da je preradimo. Od nje glavni proizvod nam je matični sok, čisto ceđena aronija, sirup sa šećerom, pekmezi sa malo šećera, a počeli smo i da je sušimo. Prodajemo je kao sušenu i sušenu u medu – saznajemo od Ivana.
Naš sagovornik ističe da su proširili zasad crne ribizle, pošto je pekmez dosta tražen, jer sotinak teglica koliko su prošle sezone napravili, brzo su razgrabljene, pa je i to bio signal za novi zasad. Ispostavilo se da je crna ribizla u Vojvodini veoma deficitarna, a prema rečima Kelera, zasad su proširili da bi povećali proizvodnju soka i džema, i da se oprobaju u spravljanju mešavine soka aronije i crne ribizle.
Proizvode ono što ljudi traže
– Zasad crne ribizle koji smo podigli prošle jeseni dobro se primio i već je bilo nešto roda u prvoj godini. Kada ribizla dospe za pun rod, proširićemo preradu uglavnom na matični sok i pekmez, jer smo videli da te proizvode ljudi traže – ističe Keler idodaje:
– Proizvodnja kajsija je neizvesna, jer se događa, kao što je bilo i ove sezone, da mraz u startu sve uništi. Baš kada je 350 stabala dospelo za pun rod, u martu su naišle niske temperature (minus 20), a pupoljci su već bili krenuli i sve se smrzlo, pa nije bilo ni za probu. A lane je iz mladog zasada bilo više od jedne tone kajsija i skoro sve smo preradili u džemove, dok je manji deo otišao u domaću rakiju.
Ivan napominje da se dobro prodaju proizvodi od aronije, u prvom redu slatko, ali i pekmez, sirup i matični sok, što ih opredeljuje da zasad proširuju.
Domaće pekmeze poljoprivredno gazdinstvo Keler pakuje u teglice od 370 mililitara, odnosno oko 320 do 430 grama, a kako ističu, u teglicama je samo čisto voće, ne samo kada su u pitanju kajsije, nego i kupine, maline, crne ribizle i aronija.
POČELI U KUHINJI
Ivan Keler je završio Ekonomsku trgovačku školu u Senti, pa kod oca svoje izabranice Šare počeo da radi u ugostiteljstvu, pošto tast drži restoran “Laguna” u Adi. Takođe je počeo da se bavi voćarstvom, za šta su registrovali poljoprivredno gazdinstvo. Šara je vaspitačica, jedno vreme je radila u struci, pa dobila otkaz jer je bila tehnološki višak, zbog toga što je u predškolskoj ustanovi u Adi sve manje dece – zbog odlaska mladih u inostranstvo.
– Spravljanje domaćih pekmeza i sokova počeli smo u kuhinji, pa smo posao proširili. Prirodne sokove služimo u restoranu, ali sa pekmezima smo počeli da “izlazimo” na razne manifestacije i vašare. Predstavili smo se prvo na domaćem terenu na “Danima Ade”, potom na vašaru u Kanjiži i više manifestacija u većim gradovima u Vojvodini, jer je bitno da nas ljudi upoznaju – smatra Keler.
Podrška porodice i poverenje kupaca
– Bolja je zarada kada se voće preradi u pekmez. Naše opredeljenje je da se posvetimo proizvodnji i preradi voća, a videćemo da li će i koliko biti koristi na duže staze, da li vredi da se time bavimo. Posla ima mnogo više nego da samo prodajemo voće na veliko ili na pijaci, ali je i računica mnogo povoljnija. Sveže voće se prodaje samo u sezoni, a prerađevine mogu i tokom cele godine. Prva iskustva su pozitivna, jer su ljudi dosta zainteresovani da kupuju i troše naše proizvode, Kasnije ćemo nastojati da se ovi proizvodi nađu na rafovima prodavnica zdrave hrane, a za sada sve ide preko našeg poljoprivrednog gazdinstva. Čekamo da se novim zakonom omoguće neke olakšice za preradu i plasman proizvoda preko gazdinstva, kao što je prodaja od kuće, pa se nadamo da će biti uslova da ono što smo započeli daje rezultate i opstane. Imamo još slobodne zemlje i ukoliko bude povoljne računice, planiramo da zasadimo možda još neke voćne vrste – kaže naš sagovornik.
Mladi iz Ade i okoline odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom, a Ivan i Šara su odlučili da ostanu i pokušaju da razvijaju sopstveni biznis. Prve reakcije mušterija su povoljne, jer je domaći pekmez sto posto od voća dobrog kvaliteta.
– Bavljenje voćarstvom i preradom voća u domaći pekmez i druge proizvodi je naša inicijativa, za šta smo dobili i podršku roditelja. Moja sestra Sandra, koja je završila grafički dizajn, dala je svoj doprinos našem poslu dizajniranjem teglica i etiketa za naš pekmez – poverio nam je Ivan Keler.
M. Mitrović
Dobro jutro broj 558 – Oktobar 2018.
