Karving je veština umetničkog rezbarenja voća i povrća odnosno izrada raznih objekata specijalnim alatom u različitim plodovima. O ovoj veštini razgovarali smo sa Novosađaninom Darkom Berkovićem koji je majstor iste.
Samouki majstor svog zanata
Zaposlen je kao šef kuhinje na putničkom kruzeru i rado predstavlja ovu, po njemu, plemenitu umetnost.
– Prvi put sam video dekoracije od rezbarenog voća i povrća na internetu, tako da sam odlučio da preko interneta pokušam da savladam tehniku, prateći korak po korak prezentacije svetskih karving majstora. Vežbao sam na cvekli, krompiru i bundevama i u početku nisam bio zadovoljan, ali sam bio uporan i istrajan. Savladao sam tehniku i nakon nekoliko godina sam bio pozvan u Moskvu na Drugi evropski šampionat u karvingu – priča naš sagovornik.
Širi ljubav prema karvingu širom Srbije
Sa šampionata je poneo dosta znanja a upoznao je mnoge majstore, među njima i Mariju Cherents iz Ukrajine, posle čijih je nekoliko časova karvinga imao zadatak da izrezbari bundevu kako bi se ona uverila da je postao majstor rezbarenja. Nakon toga je dobio pismeno uverenje odnosno sertifikat o tome.
– Ponet sertifikatom kojim sam dobio, počeo sam da razmišljam o organizovanju takmičenja u karvingu u Srbiji. Kontaktirao sam organizatore “Dani Ludaje” u Kikindi gde smo odražali takmičenje. Tom prilikom sam zajedno sa dvojicom kolega rezbario ludaju, tešku 150 kilograma u centru Kikinde, što je zaista bila atrakcija”, ponosan je Berković.
Karving u Srbiji pojavio se pre 15 -ak godina i tada je, prema rečima Berkovića, bilo pravo čudo videti na švedskom stolu ili hladnom bifeu po neku rezbariju, dok su danas skoro neizostavan deo istih.
– Karving je u poslednje vreme prilično rasprostranjen u Srbiji. Što se tiče samog školovanja, nažalost još nije uvršten u školstvo, mada su mnogi učenici vrlo zainteresovani da ga nauče. U prethodnom periodu sam volonterski obilazio škole i, uz dozvolu direktora i profesora istih, predstavljao deci karving, neki su tražili časove rezbarenja što sam im i omogućio – rekao je Berković za Dobro jutro.
Najveći problem našeg sagovornika je, u početku, bio kako doći do noža za rezbarenje, pa ga je napravio od običnog. Pravi nož ima valjkastu dršku tako da može da se okreće u ruci, oštar je sa obe strane i fleksibilan, za razliku od pravljenog noža koji ima pljosnatu dršku i nije fleksibilan pa su mogućnosti za manevar daleko manje.
– Za karving se uglavnom koristi poseban nož, namenjen specijalno za ovu veštinu, sa kratkim sečivom od 2 do 8 cm, naoštrenog sa jedne ili obe strane, a blago fleksibilnog kako bi mogao lakše da manevriše u voću i povrću. Takođe, postoji i poseban alat za karving sa kojim se guranjem ili povlačenjem prema sebi prave kanali raznih oblika i dimenzija kako ovalnih, trouglastih tako i kockastih i okruglih – objašnjava ovaj Novosađanin.
Vrlo bitna stvar u karvingu je simetrija, a sama tehnika varira od osobe do osobe.
– Rado i gostima predstavljam ovu plemenitu umetnost. Obično počinjem sa narandžama od kojih pravim korpice, zatim od jabuke napravim labuda, od plavog patlidžana pingvina, od praziluka bidermajer, da bi na kraju uradio cvetni aranžman u lubenici za koji mi je potrebno svega desetak minuta – objašnjava naš sagovornik.
Za budućnost naš sagovornik ima velike planove. Želi da nauči veštinom karvinga starijeg sina Marka, koji je takođe kuvar na brodu i da, kao i do sada, obilazi srednje ugostiteljske škole i prezentuje karving.
Tanja Prolić
