Na lovnim klopkama za monitoring mušice Drosophila suzukii uočeno je povećanje ulova odraslih jedinki u malinjacima, saopšteno je iz Prognozno- izveštajne službe Srbije. Najveća brojnost ove štetočine, koju kod nas zovu azijska voćna mušica, registrovana je za sada u regionima Šapca i Čačka.
Početak napada karakteriše promena boje plodova, a na kraju ova štetočina plodove pretvara u kašu. Ukoliko se u plodu razviju larve oni trule i gube tržišnu vrednost. Za naredni period se prognozira dalje povećanje brojnosti mušice. Azijska voćna mušica voli područja visoke vlažnosti i umerene temperature, odnosno umereno-kontinentalni klimat, kakav vlada na našim prostorima.
– Proizvođači po izgledu teško mogu da razlikuju ovu vrstu od ostalih voćnih mušica, koje su odomaćene na našem terenu, poput vinske. Prepoznaje se po specifičnoj građi testeraste legalice, kojom polaže jaja u zreo plod, a to nije svojstveno nekim drugim vrstama. Štetu pričinjava neposredno pred berbu. Zato je zaštita hemijskim sredstvima, zbog karence, otežana ili isključena, a i način života larve u plodu onemogućava njeno uništenje hemijskim sredstvima – kaže Jovan Krndija, savetodavac u PSSS Kragujevac.
Drugi problem u borbi za azijskom mušicom je veliki broj generacija u toku godine, čak petanest. Ova mušica parazitira u plodovima voća dok je ono još na biljci. Jedna ženka može da položi od jednog do tri jajeta na jednom mestu.
– Ali jedan plod posećuje više ženki, te se može izleći i do 70 jedinki. Reprodukcioni ciklus je od jedne do dve nedelje, te jedan par produkuje stotine mušica za samo nekoliko nedelja, koje se hrane plodom – navodi Krndija.
Voćari, a posebno malinari, koji su počeli berbu i ona se uglavnom izvozi, treba da imaju u vidu da je Drosophila suzukii u mnogim zemljama karantinska štetočina. U PIS Srbije navode se preporuka za njeno suzbijanje:
- ostavljanje velikog broja lovnih klopki za izlovljavanje i smanjenje brojnosti. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom u odnosu 1:1 i nekoliko kapi deterdženta. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki, na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara
- uništavanje prezrelih i zaraženih plodova, odnosno odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana
- kontrola i dezinfekcija gajbica i druge opreme za transport plodova
- skraćivanje intervala berbe
Kako je u malinjacima počela berba, primena hemijskih mera zaštite je vrlo ograničena, zbog suženog izbora insekticida i karence.
– Ukoliko se u zasadima na klopkama utvrdi prisustvo mušice, a između dve berbe se planira razmak od minimum 7 dana, moguće je primeniti neki od insekticida kratke karence, Laser 240 SC (spinosad) 0,4 l/ha ili Laser super 0,1-0,2 l/ha, karenca 3 dana – saopšteno je na portalu Prognozno- izveštajne službe Srbije.
Savetodavac Jovan Krndija kaže i da klopke od plastičnih flaša moraju da imaju nekoliko rupica prečnika oko 4 milimetra, te da u flašu može da se sipa i atraktant.
– To je mešavina jabukovog sirćeta i male količine svežeg kvasca. Klopke se postavljaju u krošnje drveća za ostalo voće, u senku, na visinu od 1,8 metara – kaže Krndija.
Tekst i foto: Biljana Nenković
