I pored toga što je o štetnosti pušenja već sve rečeno, mnogima i dalje nije ni malo lako da se odreknu ove navike. Međutim, u prirodi postoje biljke koje mogu da pomognu pušačima u odvikavanju od duvana.
Za kantarion se zna da je dobar za lečenje rana, posekotina i opekotina, a dokazano je da deluje i antidepresivno. Novinar i narodni travar, Momčilo Antonijević, rekao je u jutarnjem programu RTS da kantarion može da pomogne i pušačima, posebno onim nervoznim, koji jako teško podnose apstinencijalnu krizu.
„Kantarion je jedna od mojih omiljenih biljaka i on je pre svega inhibitor monaminske oksidaze, dakle, deluje kao klasični antidepresiv, a nauka ga je popularno prozvala ‘biljnim prozakom‘. Kantarion pomaže i pušačima i oni bi trebalo da piju dve do tri šolje bilo čistog čaja od kantariona, bilo kombinacije kantariona i majčine dušice koja se pokazala kao prilično efikasna kada su pušači u pitanju“, dodaje Antonijević.
Čaj se priprema tako što se jedna supena kašika kantariona ili jedna supena kašika jednakih delova kantariona i majčine dušice prelije šoljom ključale vode, promeša, poklopi i ostavi da odstoji dvadesetak minuta do pola sata. Čaj se procedi i popije nezaslađen. Potrebno je popiti tri šolje čaja u toku dana.
„Pored toga što je kantarion izuzetno lekovita biljka, on se mora uzimati s oprezom jer povećava osetljivost naše kože na sunce. Čak i ono kantarionovo ulje koje se prodaje na plažama nije dobra stvar, ali kada se nanosi na kožu, njegovo delovanje je nešto blaže, međutim, kada se pije čaj, koža postaje osetljivija“, napominje narodni travar.
Zato, preporučuje Antonijević, nemojte piti čaj od kantariona ukoliko ste krenuli na plažu da se sunčate. Takođe, čaj od kantariona ne bi trebalo da piju ljudi koji piju antidepresive jer pojačava njihovo dejstvo. Sa pažnjom moraju da ga piju i žene koje koriste pilule za kontracepciju jer može drastično da smanji njihovo dejstvo.
Lobelija je jedna malo poznata biljka kod nas jer vodi poreklo iz močvarnih predela Amerike. Iz nje se dobija alkaloid lobelin koji u suštini „prevari“ naš nervni sistem jer ima slično dejstvo kao duvan, ali ne sadrži ostale štetne sastojke kao što je nikotin i nema štetno dejstvo na naš organizam.
„Lobelija je apsolutno fantastična biljka i može se naći u svakoj apoteci širom sveta. Lobelin je vrsta leka koji se jako često koristi kao prva pomoć kod zastoja u disanju, kod sunčanice, ali pošto je u pitanju alkaloidna biljka, baš kao i duvan, uvek se pre njene upotrebe treba konsultovati sa lekarom, ovlašćenim herbalistom ili farmaceutom“, napominje Antonijević.
Latinski naziv ženšena ili ginsenga, Panax ginseng, potiče iz grčkog jezika, a panaks znači „lek za sve“. On je odlična biljka za podizanje nivoa energije, za poboljšanje stanja celokupnog organizma, a neke studije su pokazale da je dobar i za dijabetičare.
„Za pušače je korisno da uzimaju ženšen zato što on onemogućava proizvodnju dopamina posle popušene cigarete i nema se taj osećaj zadovoljstva“, napominje sagovornik Ivane Milenković.
Biljka koja deluje po sličnom mehanizmu je i iđirot, Acorus Calamus, koja raste u močvarama i pored obala reka širom Srbije. Ima cvast koja podseća na klip kukuruza i ima intenzivan miris. Koristi se koren, a kada se pije čaj od korena iđirota stvara se osećaj gađenja prema cigaretama.
„Pušači su se žalili da im je bilo potpuno upropašćeno zadovoljstvo, a praksa je pokazala da polovina prestane da puši, a polovina prestane da pije čaj“, dodaje Antonijević.
Iđirot veoma blagotvorno deluje i na naše organe za varenje i preporučuje se ljudima koji imaju poremećaj lučenja želudačne kiseline.
To je gorka, aromatična biljka i priprema se na specifičan način, hladnom pripremom. Uveče se kafena kašičica iđirota prelije sa 250 mililitara hladne vode, promeša, poklopi i ostavi da stoji preko noći. Narednog dana se blago zagreje, procedi i popije. Pije se jedna, najviše do dve šolje na dan.
Za one koji ne mogu da se odreknu cigareta postoje biljke koje im mogu pomoći da koliko-toliko zaštite svoja pluća i respiratorni trakt.
Dragoljub i potočarka su dve biljke koje sadrže sumporna jedinjenja i izuzetno su lekovite iako se jako malo koriste u našoj narodnoj medicini.
Dragoljub je obično omiljeno cveće u seoskim sredinama, a može se videti i na pojedinim terasama. Potočarka raste divlje u Srbiji u čistim potocima i pored reka, a može se naći i na pojedinim pijacama. Od dragoljuba su jestivi i listovi i cvet.
Med, oman i anis – ova blagotvorna kombinacija meda i biljaka pomaže izbacivanju sluzi nagomilane u plućima i preporučuje se pušačima koji imaju tipičan pušački nadražajni kašalj.
Priprema se na dva načina: od osušenog korena omana (volujsko oko, žuti kolotoč, ognjica, veliki volujak) i semena anisa, a može i od osušenog korena omana i eterskog ulja anisa.
Potrebno je 100 grama suvog korena omana, 100 grama semena anisa koje treba dobro samleti dok se ne pretvori u sitan prah i sve to pomešati sa jednim kilogramom meda.
Potrebno je dobro mešati, a posle dva, tri dana to postaje jedna homogena masa i uzima se tri puta na dan po jedna kafena kašičica uz čašu vode ili uz čaj od bosiljka ili divizma.
I dragoljub i potočarka sadrže sumporna jedinjenja koja im daju svež i ljutkast ukus, koji donekle podseća na kombinaciju korena kupusa i rena. Ove biljke mogu da se koriste samo u svežem obliku.
Dovoljno je uzeti proizvoljnu količinu opranih listova dragoljuba i iseći ne preterano sitno. Isto tako i grančicu potočarke.
Malo se posoli, doda se jabukovo sirće i maslinovo ulje ili neko drugo hladno ceđeno ulje i odmah pojede.
Istraživanja su pokazala da salata od dragoljuba povećava osetljivost na alkohol, zato nije dobro piti uz ovu salatu.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
