Kalemljenje na spavajući pupoljak jedan je od najraširenijih načina proizvodnje sadnica u rasadničkoj proizvodnji. Lako i brzo se izvodi. U odnosu na druge načine kalemljenja, dovoljan je samo jedan pupoljak po podlozi, a u vezi s tim i manje kalem-grančica. Nije potrebno premazivati spojno mesto kalemarskim voskom, dok je prijem kalemova visok, preko 95 procenata.
Pre kalemljenja prvo treba pripremiti podloge. To podrazumeva odstranjivanje bočnih grančica 10–15 centimetara od zemlje. Kod koštičavih voćnih vrsta ovaj posao treba obaviti ranije, da bi se sprečila prevelika bujnost. Jabučaste vrste sporije rastu pa je bolje da se grančice ostave do pred samo kalemljenje. U takvim uslovima na podlozi će biti više listova, koji utiču na intenzivnije debljanje podloge. Priprema podloga obuhvata i redovno navodnjavanje i okopavanje. Tako se obezbeđuje dobra cirkulacija sokova i kora prilikom kalemljenja se lako odvaja. U uslovima gde ne postoji mogućnost zalivanja, 20–30 dana pre kalemljenja valja nagrnuti podlogu u donjem delu, posle čega ona postaje nežnija i lakše se odvaja. Posle odgrtanja obavezno se obriše na mestu gde će se praviti rez. Na taj način se odstranjuju čestice zemlje i druge nečistoće, odnosno smanjuje tupljenje noža i održava čistoća preseka, što je uslov za uspeh kalemljenja.
Smatra se da je optimalno vreme kalemljenja na spavajući pupoljak od druge polovine avgusta do 5. septembra. Međutim, u praksi ovaj posao počinje krajem jula, traje tokom avgusta, sve do sredine septembra. Prema navodima stručnjaka, kalemljenje u rasadnicima treba obavljati određenim redom: prvo se kaleme bademi, kajsije i šljive, zatim kruške, trešnje i višnje, pa breskve. Posle koštičavog voća kaleme se jabuke na vegetativnim podlogama i dunje, i na kraju jabuke na divljoj jabuci. Koštičavo voće, koje ranije završava vegetaciju, treba prvo kalemiti.
Početak kalemljenja zavisi i od mogućnosti odvajanja kore. Sušno vreme u avgustu utiče na slabije odvajanje kore, pa je u takvim uslovima neophodno ili sačekati kišu ili primeniti zalivanje. Kalemljenje pre optimalnog roka nije poželjno jer može da izazove kretanje umetnutog pupoljka još tokom jeseni, posebno ako je ona duga. Ovo dovedi do izmrzavanja mladara koji su nespremni ušli u zimu. Kada se ovaj posao radi kasno, pojavom nižih temperatura i zbog smanjene kambijalne aktivnosti podloge otežan je prijem, odnosno srašćivanje umetnutog pupoljka. To je posebno izraženo u godinama kada u jesen rano zahladi, što dovodi do prestanka vegetacije i nepotpunog srašćivanja podloge i plemke. Nedovoljno srasli pupoljci najščešće stradaju tokom jačih zimskih mrazeva.
Postupak kalemljenja na spavajući pupoljak je jednostavan. Na podlozi, na željenoj visini, napravi se kalemarskim nožem rez u obliku slova „T“ – prvo horizontalni, a potom ispod njega uspravan rez, dužine oko tri centimetra. Sa prethodno pripremljene kalem-grančice skida se pupoljak sa delom kore i vrlo malo drveta. Rez za skidanje pupoljka, sa kalem-grančice, počinje na oko dva centimetra ispod i oko jedan centimetar iznad pupoljka. Tupom stranom kalemarskog noža podigne se kora na podlozi, na mestu gde je napravljen „T“ rez, a zatim se umetne pupoljak ispod kore. Pupoljak se uvek drži za lisnu dršku da se ne bi isprljao presek. Postavljeni pupoljak se uveže, od gore prema dole. Vezivanje se obavlja jedan centimetar iznad i dva centimetra ispod pupoljka, tako da budu prekriveni preseci na podlozi. Vezivo treba blago stegnuti, da bi pupoljak što bolje nalegao na podlogu. Za vezivanje nekada se koristila rafija, a danas su to kalemarske gumice, traka od polietilenske folije, traka od streč-folije, pravougaone gumice sa kopčom. Prednost gumenih veziva je u tome što se posle izvesnog vremena raspadaju i ne moraju da se skidaju, za razliku od drugih koja se obavezno skidaju tako što se nožem zareže sa suprotne strane od one na kojoj je kalemljen pupoljak.
Da li je kalemljenje bilo uspešno može se proveriti posle desetak dana. Ako je uspelo, peteljka pri dodiru prstom lako otpada. U suprotnom, ona se osušila i ne otpada posle dodira. Posle kalemljenja podloge ne treba skraćivati. Ako bi se to uradilo, umetnuti pupoljci bi se razvili u mladar u toku jeseni, što nije poželjno. Važno je da se pupoljak u toku avgusta i septembra primi, a skraćivanje se obavlja u proleće pre početka vegetacije.
Uspeh kalemljenja dosta zavisi od brzine rada. Ne treba dozvoliti da se preseci na pupoljku i podlozi isuše. Važno je da su što kraće vreme izloženi suncu i vetru, odnosno da da se kalemljenje obavlja po oblačnom vremenu. Nije dobro da se radi ni u vreme visokih temperatura. Preporučuje se da se ovaj posao u najtoplijem delu dana prekine i nastavi kada su temperature malo niže. Ne sme se zanemariti ni čistoća rada i oštrina noža.
Oprez je potreban i prilikom skidanja pupoljka. Da bi bolje nalegao na podlogu najbolje je da ima što tanji sloj drveta. U slučaju kada se seče bez drveta postoji rizik da se ošteti. Kvalitetnim spajanjem pupoljka i podloge izbegava se prisustvo vazduha između njih.
Važan uslov za uspešno kalemljenje je zrela kalem-grančica, sa vidljivim razvijenim pupoljcima. Ona se uzima sa periferije krune jer su zrelije. Pupoljci se skidaju sa srednjeg dela grančice jer su tu najkvalitetniji.
S. Malinović
Dobro jutro broj 544 – Avgust 2017.
