Povodom sve veće realne opasnosti od gubljenja radnog mesta u evropskim zemljama, a delimično i u Srbiji, kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacije sa vrhunskim stručnjakom za voćarstvo prof.dr Zoranom Keserovićem, članom ovog Nacionalnog tima, predlažu povratnicima da ostanu u zemlji i deo svog novca ulože u proizvodnju sadnog materijala. Podizanje zasada sa kvalitetnim sadnim materijalom je najvažniji faktor za brže unapređenje voćarstva i vinogradarstva. Proizvodnja voćnog i loznog sadnog materijala je tradicionalno porodični posao, a naši kalemari, kojih najviše ima u okolini Kruševca i Trstenika su među najboljima na svetu. Odlični uslovi za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala postoje i u Vojvodini.
Prema podacima Privredne komore Srbije, registar proizvođača, prometnika i uvoznika sadnog materijala voćaka i vinove loze Uprave za zaštitu bilja broji oko 1.000 registrovanih pravnih i fizičkih lica. Tokom 2018. godine Srbija je od izvoza sadnog materijala ostvarila 17,3 miliona dolara dok je iste godine uvoz iznosio 16,8 miliona dolara. Prošle godine izvoz je značajno porastao i dostigao vrednost od 27,9 miliona dolara, dok je istovremeno uvoz smanjen na deset miliona dolara. Najviše loznog sadnog materijala izvezli smo u Azerbejdžan, Moldaviju i Ukrajinu i delom u bivše republike SFRJ, dok smo sadnice voća najviše izvezli u Nemačku, Dansku, Holandiju i Rusku Federaciju, kao i bivše jugoslovenske republike. Što se uvoza tiče, lozni sadni materijal uvozili smo najviše iz Italije i Francuske, a voćne sadnice iz Italije. Kako navodi profesor Keserović, danas Srbija uvozi više od 70 odsto sadnog materijala za savremene zasade jabuke i kruške, trešnje na podlogama Gizela 5 i 6 oko 90 odsto, jagode 80 procenata, borovnice 100 odsto i oraha, najviše iz Turske, oko 60 odsto.
-Naši kalemari najpoznatiji su po proizvodnji kvalitetnih sadnica šljiva, jabuka, višanja i loznih kalemova. Za savremene intenzivne zasade treba koristiti „KNIP“ sadnice ili sadnice sa prevremenim grančicama. Proizvodnja sadnog materijala za visokointenzivne zasade većine kontinentalnih voćnih vrsta stablašica podrazumeva visoko kalemljene dvogodišnje sadnice, dobro obrasle umereno bujnim letorastima ili prevremenim grančicama „KNIP“ sadnice. Srbija nije dovoljno uradila na unapređenju tehnologije proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala, a pogotovu kod jagodastih voćnih vrsta gde se sadni materijal uzima iz proizvodnih zasada što ima za posledicu smanjenje prinosa i pojavu nekih obolenja, poručuje Keserović i predlaže uspostavljanje procedure za stvaranje i održavanje sortno čistog i zdravog, pre svega bezvirusnog sadnog materijala, kao i njegovo dalje umnožavanje, kategorizaciju i promet. Stvaranjem predosnovnog sadnog materijala kod naših sorti, Srbija bi zaštitila svoje sorte i stimulisala naučno-istraživački rad u pravcu otkupa zaštićenih sorti i podloga. Potrebno je podsticajnim sredstvima stimulisati uvoz baznog sadnog materijala, podloga i matičnih stabala, i stvaranje predosnovnog sadnog materijala kod sorti voća i vinove loze koje su stvorene u Srbiji, obezbediti sredstva za usavršavanje tehnologije za voćne vrste kod kojih je deficitarna proizvodnja sadnog materijala borovnica, jagoda, malina, KNIP sadnica kod kontinentalnih voćnih vrsta. Organizovati proizvodnje u regionima, kao što je Vojvodina, koji imaju veliku izolaciju od zaraženih stabala bolestima, i do 5 kilometara. Neophodno je i stimulisati kontejnersku proizvodnju sadnog materijala odnosno prodaju u saksijama kao i uvesti u legalne tokove kompletnu proizvodnju sadnog materijala i njegovu strožu kontrolu.
Sadni materijal po svetskim standardima
Akademik Dragan Škorić ističe da će se lično angažovati, u ime Akademijskog odbora za selo SANU, da se sadni materijal u Srbiji proizvodi po svetskim standardima i da naši poljoprivredni fakulteti i instituti svake godine organizuju specijalne seminare o proizvodnji sadnog materijala i kalemova.
– Zatim ćemo te naše vredne proizvođače organizovano voditi u Italiju, Francusku i druge zemlje gde će na licu mesta steći prava iskustva i biti osposobljeni da uspešno učestvuju u oštroj tržišnoj utakmici – da kalemljene sadnice prodajemo po osam, a ne po 1-3 evra. Kao primer može se navesti „Produktive“ iz Novog Sada, koja je svojevremno izvozila u SSSR više od pet miliona sadnica godišnje, kaže Škorić.
-Srbija poseduje velike neiskorišćene resurse za znatno povećanje proizvodnje kvalitetnog sertifikovanog sadnog materijala, koji mogu da je vrate na slavnu poziciju velikog izvoznika, kao kada je samo na rusko tržište izvozila lozne kalemove za oko 30 miliona dolara godišnje. Srbija ima daleko bolje agroekološke uslove za proizvodnju sadnog materijala u odnosu na mnoge zemlje iz kojih trenutno uvozimo kalemljene sadnice. Uz to, na fakultetima i institutima imamo i međunarodno priznate stručnjake za voćarstvo i vinogradarstvo, koji mogu značajno da podignu kvalitet te proizvodnje. Izgledi naših domaćina za uspeh su neuporedivo veći ako se udruže i u procesu proizvodnje uštede, a na svetskom tržištu lakše i brže zarade više novca, kaže Krkobabić i naglašava neophodnost da država snažnije podstiče veću proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala merama poreske i kreditne politike, koje će biti stimulativnije ako su proizvođači kalemova udruženi. Pre svega, za poljoprivrednike bi bilo korisno smanjiti carinsku stopu za uvoz mehanizacije za proizvodnju sadnog materijala, kaže ministar Milan Krkobabić.
Prema rečima Dejana Miladinovića, direktora ZZ „Euro Duo Kalem“ iz Lazarevca, pored Kruševca, koja godišnje na 18 hektara proizvede i uglavnom izveze više od milion sadnica jabuka, krušaka, šljiva, trešanja i drugih voćki u Gruziju, Kazahstan, Tadžikistan, Uzbekistan i Kirgistan, četvoročlano poljoprivredno gazdinstvo, proizvodnjom sadnog materijala može da se bavi samo kao privredno društvo, odnosno zadruga. Iako egzistenciju svojih članova može da obezbedi proizvodnjom i na pola hektara, predlaže kalkulaciju za proizvodnju na jednom hektaru.
-Na toj površini može da se proizvede oko 70.000 voćnih sadnica ili 150.000 loznih kalemova, za šta je neophodno zemljište kvalitetne prve klase sa sadržajem humusa većim od tri procenta. Za pripremu zemljišta, oranje i tanjiranje, potrebno je oko 500 evra, a za deset kilometara kapajućih traka sa slavinama i centralnim crevom još oko 400 evra. Za eventualno kopanje bunara trebalo bi dodati od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra. Podloga za kalemljenje sa kalem grančicom košta 23 evrocenta, što za 70.000 voćnih sadnica iznosi 16.100 evra. Vešti kalemari sami proizvode podlogu i tako uštede navedeni novac. Za kalemljenje trebalo bi izvodjiti oko 3.500 evra. I ta suma može da se uštedi ako članovi gazdinstva umeju da kaleme. Za parafin i traku trebalo bi izdvojiti još 1.000 evra. Za prskanje protiv insekata i bolesti, oko 15 puta godišnje, i zalivanje trebalo bi izdvojiti još oko 3.000 evra. Na to bi trebalo dodati i trošak za proveru zdravstvene ispravnosti i sortne čistoće PSS – oko 800 evra, ovjašnjava Miladinović.
Prema njegovim rečima, očekivana bruto zarada od proizvodnje sadnog materijala na jednom hektaru iznosi oko 100.000 evra. Prihod ili neto zarada zavisi od toga da li članovi poljoprivrednog gazdinstva neke poslove obavljaju sami ili ih plaćaju, kao i od toga da li su udruženi u zadrugu.
Jasna Bajšanski
