SUDBINU VOĆNJAKA ODREĐUJE PRIPREMA PODLOGE
U vreme pripreme za podizanje voćnjaka ne treba zaboraviti pravilo da je valjana priprema zemljišta osnov uspešne proizvodnje. Dobro je poznato da su kisela zemljišta dominantno zastupljena u našoj zemlji i da se na njima nalaze najveće proizvodne površine pod voćem kod nas. Kiselost zemljišta je posledica načina postanka i njihovog mineralnog sastava, a po mehaničkom sastavu ovakva zemljišta su veoma heterogena. Tako se na jednoj parceli mogu naći i laka i propusna zemljišta, pa i ona veoma teške fizičke strukture koja su čak i vodonepropusna.
Voćari se susreću i sa drugim izazovima od kojih je jedan od najvećih slaba usvojivost fosfora (P) i visok nivo usvojivog aluminijuma (Al3+). I jedan i drugi problem utiču na slabije ukorenjavanje i celokupni kondicioni status biljaka. Mobilni aluminijum posebno toksično deluje na rast i razvoj korena, pogoršava apsorpciju vode i hranljivih materija, negativno utiče na proces organogeneze, smanjuje diferencijaciju cvetnih pupoljaka, prinos i kvalitet plodova. Mobilnost i usvojivost aluminijuma se povećava sa povećanjem kiselosti i to se odražava i na usvajanje makro i mikroelemenata, naročito kalcijuma.
Posebno osetljive trešnja, leska, jabuka i malina
Na većinu voćnih vrsta negativno deluje izražena mobilnost aluminijuma, a posebno osetljive su trešnja, leska, jabuka i malina. Naravno da i druge biljne vrste loše reaguju na ovu pojavu, jer sa dospevanjem aluminijuma u plodove dolazi i do smanjenja njihovog kvaliteta.
Da bi umanjili ili u potpunosti eliminisali pomenute štetne efekte, treba zemljište pravilno meliorisati i izvršiti kalcizaciju. To je najefikasnija mera za eliminaciju kiselosti, povećanje dostupnosti baznih katjona (ca2+, Mg2+), smanjenje dostupnosti toksičnog Al i samim tim za povećanje prinosa i kvaliteta ploda. Materijali za kalcizaciju uglavnom pripadaju hidroksidima, oksidima, karbonatima i silikatima kalcijuma i magnezijuma. Njihovim razlaganjem kalcijumov jon reaguje sa jonima vodonika u zemljišnom rastvoru, koji se zatim adsorbuju na koloidnim česticama, povećavajući pH vrednost zemljišta i smanjujući toksičnost Al3+ taloženjem u inertni Al2+ oblik.
U svetu i kod nas se za kalcizaciju najčešće koristi poljoprivredni kreč, koji je uglavnom sastavljen od kalcijum karbonata, zatim dolomitni kreč, koji sadrži magnezijum karbonat. Pored toga, postoje kalcijum hidroksidi (hidratisani kreč) i kalcijum oksidi (živi kreč) koji imaju brže vreme reakcije od karbonata, ali su skuplji i teži za kontrolisanje tokom primene. Efikasnost materijala za kalcizaciju u neutralisanju kiselosti zemljišta zavisi od njegovog hemijskog sastava, posebno od čistoće i fizičkih svojstava, od granulacije, odnosno finoće mlevenja. Što je manja granulacija krečnog materijala, brža je reakcija sa vodonikovim jonima u zemljišnom rastvoru i brže se neutrališe kiselost zemljišta. Granulacija zemljišta ima ulogu i kod različitih mehaničkih karakteristika zemljišta. Za kalcizaciju se najčešće koriste mleveni krečnjak na lakšim, a živi (negašeni) kreč na teškim zemljištima u količinama koje zavise od veličine kiselosti.
Kalcijum oksidi i hidroksidi su rastvorljiviji u vodi, pa je za očekivati da brže reaguju i imaju veću pokretljivost u zemljišnom rastvoru.
Količina kreča mora se pažljivo odmeriti
Poljoprivredni kreč i dolomit imaju veoma nisku rastvorljivost u vodi, pa se sporo kreću kroz profil zemljišta, utičući samo na neposrednu blizinu primene. Višekratna primena kreča po površini zemljišta, što je uobičajeno u voćnjacima u našoj zemlji, dovodi do povećanja pH zemljišta i sadržaja kalcijuma samo u prvim centimetrima na površini zemljišta, bez mogućnosti prodiranja u dublje slojeve i smanjenja kiselosti na većim dubinama u kojima je veća koncentracija produktivnog korenovog sistema.
S druge strane, akumulacija Ca na površini zemljišta može izazvati antagonističku reakciju u apsorpciji drugih katjona. Ispitivanja pojedinih naučnika u Čileu su ukazala da bi idealno bilo da odnos kalcijuma, magnezijuma i kalijuma u zemljištu za većinu drvenastih voćnih vrsta bude Ca/Mg – 6,5:1, Ca/K – 13:1 i Mg/K – 2:1. Folijarnom analizom čileanski naučnici su utvrdili da dostupnost kalcijuma iz dubljih slojeva zemlje opada u slučajevima nepravilne kalcizacije, a da je kalijuma bilo u optimalnom opsegu, bez obzira na način izvođenja ove mere.
Stari narodi su govorili da kreč, odnosno kalcizacija obogaćuje očeve, a osiromašuje sinove. Imajući to u vidu, količina bilo kog krečnog materijala koji se koristi mora biti pažljivo izračunata. Uzimaju se u obzir karakteristike biljne vrste, tip zemljišta, mogućnost blokade pojedinih elemenata i druge štetne posledice. Orijentacije radi, da bi se pH vrednost povećala za 0,7, potrebno je po hektaru uneti 4,0 tone mlevenog krečnjaka u obliku kalcijum karbonata (CaCO3) na lakšim, ili oko 2,16 tona negašenog kreča na težim zemljištima.
Uzorkovanje zemljišta i poznavanje korena
Prilikom donošenja odluke o kalcizaciji potrebno je imati u vidu da unošenje većih količina kalcijuma u jednom navratu može da blokira usvajanje biogenih mikroelemenata (Fe, Zn, Mn i B) i izazove njihov nedostatak u tkivima biljaka.
Na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava ukoliko je pH vrednost zemljišta niža od 5,5 vrlo često dolazi do deficita u ishrani kalcijumom, magnezijumom i fosforom. U tom slučaju koriste se mleveni krečnjak, ili dolomit, njihove mešavine, ili drugi krečni materijali u cilju neutralizacije izmenljive zemljišne kiselosti.
Usled nepravilno sprovedene kalcizacije i neunošenja krečnog materijala po čitavoj dubini profila, uobičajeno je da je pH vrednost zemljišta veća na površini zemljišta i do prvih 5 centimetara dubine, a zatim kiselost raste na većoj dubini. Ovo za posledicu ima akumulaciju kalcijuma u gornjim profilima zemljišta do 10 ili do 20 cm dubine i tu ostaje do 12 puta više ovog elementa nego na dubini od 20 do 30 cm. Suprotno tome, dostupnost aluminijuma se povećava sa dubinom, postajući ograničavajući činilac za rast korena na dubini od 20 do 30 cm, na kojoj se obično nalazi najproduktivniji koren većine voćnih vrsta.
Zbog toga je, pre samog postupka kalcizacije veoma bitno pravilno izvršiti uzorkovanje zemljišta. Pored toga, poznavanje morfologije rasta i tipa korenovog sistema voćne vrste ima veliki značaj prilikom određivanja količine i dubine unošenja krečnog materijala. Primera radi, različita je dubina prodiranja korenovog sistema na sejancima, generativnim podlogama kruške i trešnje, u odnosu na vegetativne podloge koje se koriste za ove voćne vrste. Isto tako, korenov sistem jagodastog voća je više površinski rasprostranjen u odnosu na drvenasto voće.
Slične kriterijume kod uzorkovanja zemljišta treba primeniti i za đubrenje nepokretnim (fosfor) i relativno nepokretnim hranljivim elementima kao što su kalijum i magnezijum. Akumulacija ovih elemenata u površinskim slojevima zemljišta onemogućavaju potpuno efikasan način đubrenja biljaka tokom čitavog ciklusa godišnjeg rasta i razvoja voćaka. Zbog toga je bitno obezbediti dovoljne količine osnovnih hranljivih elemenata u čitavom zemljišnom profilu, a sve u cilju njihovog odgovarajućeg usvajanja, posebno uzimajući u obzir zemljišne karakteristike, dominantan tip korenovog sistema i njegovu distribuciju u zemljištu.
Zajedno sa organskim đubrivom
Planirane količine materijala za kalcizaciju unose se u zemljište u dva do tri navrata, i to pre dubokog oranja 2/3 predviđene količine, a 1/3 neposredno pred plitko oranje. Neophodno je da se pritom unose i odgovarajuće količine organskih đubriva (stajnjak, glistenjak, zelenišno đubrivo) kako bi mikrobiološkom aktivnošću karbonati mogli biti razloženi delovanjem ugljene kiseline (H+ + HCO3–). Uobičajeno je da se krečni materijali koriste za neutralizaciju izmenljive zemljišne kiselosti, ali se mora znati da je nakon izvedene kalcizacije bitno da odnos Ca2+, K+ i Mg2+ bude uravnotežen.
Piše: dr Aleksandar Leposavić
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
