Kada krene vegetacija, bude se i štetni insekti koji se najčešće hrane korenom gajenih biljaka. Oni su zimu proveli na polju, sakriveni plitko u zemlji ili ušuškani ispod lišća i ostataka iz prethodne vegetacije. Pošto je povrtarska proizvodnja skupa, a apetit ovih sitnih proždrljivaca zavidan, njihovu brojnost valja smanjiti na samom početku vegetacije.
Među insektima su najčešći i najbrojniji žičari, prate ih grčice, podgrizajuće sovice, rovci, ali i drugi. Insekticida, koji se jednim imenom zovu zemljišni, a koji efikasno suzbijaju ove štetočine, ima puno. Ali, nemaju svi dozvolu za korišćenje u povrtnjacima. Reći ćemo na čiju pomoć baštovani mogu računati.
Ni sistemici nisu bez mana
Svi insekti koji zimu provode u zemljištu mogu efikasno da se unište granuliranim insekticidima koji se unose u zemlju pre setve ili rasađivanja. Ali, pre izbora preparata treba znati da postoje dve grupe zemljišnih insekticida koje se međusobno razlikuju po načinu delovanja. To su sistemični i kontaktni insekticidi. Oni imaju zajedničku osobinu – proizvode se u obliku granula koje se unose u zemljište pomoću odgovarajuće opreme ili ručno.
Kada je reč o efikasnosti, prednost valja dati sistemičnim insekticidima na bazi forata, hlorpirifosa i terbufosa (Pirineks 10-G, Radar versus G, Galition ekstra, Primideks, Primideks forte, Furi geo, Rovocid, Saturn tera…). Biljke ih iz zemljišta usvajaju korenom i zajedno s vodom i hranljivim materijama sprovodnim tkivima transportuju naviše, tako da izvesno vreme štite i njihov nadzemni deo, prvenstveno od lisnih vašiju koje ne zaobilaze nijedno povrće.
Mamci za puževe golaće
U plastenicima i toplim lejama štete od puževa golaća svake vegetacije su velike. Često znaju da potpuno unište povrće, cveće ili rasad. Mali sivi puž golać (Deroceras reticulatum) dug je svega 5 do 7 milimetara. Nekih godina, na svakom kvadratnom metru zna da ih bude ih više od stotinu, i u stanju su da za kratko vreme obrste sve u plasteniku.
Suzbijaju se gotovim mamcima koji se rasture po celoj bašti, posebno po stazama i mestima na kojima se puževi skrivaju. Mamke valja posuti i u kanaliće, iskopane spolja, oko plastenika. Pošto mamci nisu uvek na „dohvat ruke“, a puževi moraju nešto da jedu, treba im udovoljiti i pružiti hranu koju vole, a koje uvek ima u špajzu, kuhinji ili šupi. Možda vam nije poznato da ove male proždrljivce privlači miris jabuke, krompira i šargarepe. To valja iskoristiti i od ovog povrća napraviti mamke.
Za pripremu mamaka povrće valja oprati, najbolje nekom grubom četkom koja će oštetiti ljusku, tako da se miris brže širi. Zatim, iseći ga na manje delove, sredinu malo izdubiti i u nju usuti po nekoliko mililitara tečnog insekticida Mesurol FS-500. Mamci se poređaju duž napravljenih staza. „Tretman“ traje desetak dana, pri čemu se svaki treći dan mamci obnavljaju. Sva dosadašnja istraživanja su pokazala da puževi najradije jedu mamke od jabuka, pa njima treba dati prednost.
Ali, i pored mnogo dobrih osobina, oni imaju i nedostatke. Po pravilu, otrovni su i rizični za ručno rasipanje. Zbog sistemičnosti, nivo ostataka u biljkama, posebno u proizvodnji ranog, mladog povrća kao što su luk ili krompir, neprihvatljivi su. Dakle, treba izbegavati njihovu upotrebu u ranom povrću.
Značajan nedostatak sistemika je to što ga biljke brzo usvajaju, pri čemu u zemljištu, u zoni korenovog sistema, ostaje relativno mala količina preparata, često nedovoljna da u potpunosti zaštiti i sâm koren, a kamoli nadzemni deo.
Slaba rastvorljivost u vodi
Kontaktni granulirani insekticidi našli su širu primenu u zaštiti povrća, ali i oni imaju nedostatke. Najveći je što ne suzbijaju nadzemne štetočine, pošto ih biljka ne usvaja iz zemljišta. Iako na prvi pogled ovo deluje kao mana, u većini slučajeva je prednost, jer se prilikom primene ovakvih insekticida, koji po pravilu deluju kontaktno i inhalaciono (isparavanjem u zemljištu), posebno u ranoj proizvodnji, u biljkama se ne mogu naći ni u tragovima.
Zbog potrebe da se starijoj generaciji zemljišnih insekticida na bazi fenitrotiona i hlorpirifosa smanji otrovnost, a produži zaštitni efekat, poslednjih godina sve češće se koriste granulirani insekticidi novije generacije koji suzbijaju skoro sve vrste zemljišnih štetočina uz još duže delovanje, koje, u zavisnosti od primenjene količine, iznosi i do 90 dana od dana unošenja u zemlju (npr. aktivna materija teflutrin – preparat Fors 0,5 G).
Važna osobina svakog zemljišnog insekticida je slaba rastvorljivost u vodi, zbog koje se slabo ispira u dublje slojeve zemljišta, pa su seme i koren duže zaštićeni. Bitno je i da se preparat čvrsto veže za čestice zemlje i zadrži aktivnu materiju na mestu primene, u zoni oko semena ili korena. Kada se granula udalji, više nema zaštitna svojstva za tu biljku.
BILJNIM EKSTRAKTIMA PROTIV ŠTETOČINA
Osim granulama – hemijskim insekticidima, seme i mlade biljke povrća od štetnih insekata mogu se zaštititi i preparatima na bazi biljnih ekstrakata. Reč je o preparatima Maska i Maska germ koji nose oznaku eko proizvod, a proizvodi ih domaća kompanija Morfo. Maska je prorodni proizvod „napravljen“ od mlevenog kukuruza, aromatizovanog mirisima crnog luka, celera i lista peršuna, ne sadrži pesticide, teške metale, nema karencu, a odbija najštetnije insekte koji žive u zemljištu. Koristi se tako što se razbaca po celoj površini i obradom unese u zemljište, ili se depozitorima ubaci u zonu redova. Za primenu nije potrebna nikakva zaštitna oprema.
Maska germ je koncentzrovani macerat crnog luka, celera i peršunovog lista, istih svojstava kao maska, a primenu ja našla u zaštiti semena od štetočina i ptica.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 575 – Mart 2020.
