U priči o poslovnom uspehu predstavljamo redak primer pčelarskog zadrugarstva, u kojem se gotovo tri decenije proizvodi oprema za pčelarstvo. To je medni biznis u kojem se porodici Radomira Bradića iz Trstenika pridružio i zet Daniel Đan iz Vršca, pa sad srpske košnice i vrcaljke naveliko putuju i u Evropu.
Firma kao velika porodica
- Postojimo od 1991. godine i od tada se stalno razvijamo – priča Daniel Đan, direktor „Pčelara“ iz Vršca. – Danas poslujemo na četiri lokacije u zemlji, a pored Srbije, poslujemo još i u Rumuniji. Cela firma broji stotinak zaposlenih i još toliko kooperanata. Poslujemo kao Holding „Roj grupa“, sastavljen od Pčelarske zadruge „Roj“ iz Trstenika, „Pčelara“ iz Vršca i jake kooperacije iz svih krajeva naše zemlje, počevši od Subotice, preko Novog Sada, Sremske Mitrovice, preko Kragujevca, Užica i Sevojna, pa sve do Trgovišta.
Zanimljivo je napomenuti da u firmi radi dvadesetak bračnih partnera, tako da se slobodno može reći da je ovo prava porodična firma.
- Tu smo da pčelarima obezedimo sve što im je potrebno za proizvodnju meda i drugih pčelinjih proizvoda i da probamo da primenimo sva tehnološka dostignuća i omogućimo da to bude dostupno pčelarima u Srbiji – kaže Đan.
PRODAJA PRE SEZONE, PLAĆANJE POSLE
U „Pčelaru“ se trude da izađu u susret pčelarima raznim pogodnostima, kroz akcijske prodaje, popuste, ali i prodaju robe s otplatom na 12 mesečnih rata bez kamate, uz dodatne opcije grejs perioda za najvernije kupce i partnere. Naime, pre sezone je roba svima potrebna, ali pare od prodaje meda pristižu tek kada se ona završi… Tako kupci robu mogu da nabave pre početka sezone, a da je isplate na kraju, pošto plasiraju svoj med.
Cela ova nesvakidašnja biznis priča počinje 1991. godine kada Danielov tast, Radomir Bradić, osniva u Trsteniku pčelarsku zadrugu „Roj“. Osnivanjem zadruge pokušao je da prevlada probleme nastale kao posledica raspada Jugoslavije i nemogućnosti da se pčelari snabdevaju potrepštinama za proizvodnju onako kako su do tada radili. Pošto je već bio pčelar s iskustvom, a po prirodi preduzimljiv čovek, Bradić je rešio preuzme stvar u svoje i ruke svojih prijatelja. S nekoliko priručnih mašina i par zaposlenih, članovi ove zadruge počeli su da, jedan po jedan, osvajaju nove proizvode, razvijajući se nu narednim godinama. To su bile teške godine, vreme sankcija, ratova, posle bombardovanja, pa posle tranzicioni period…
– Bilo je teško opstati ali, zahvaljujući napornom radu i velikim odricanjima, uspeli smo da dođemo do ove pozicije gde smo danas. Naredni značajan korak u razvoju je 2010. godina, kada se formira firma „Pčelar“ u Vršcu, s idejom da naše proizvode plasiramo na tržište Centralne i Istočne Evrope, ali i na zahtevna zapadnoevropska tržišta. U tome smo uspeli već 2013. godine, kada otvaramo predstavništvo u Rumuniji i odatle sad izvozimo širom Evropske unije.
Rasprodati do oktobra
Na pitanje kojim sve proizvodima zadruge trguje „Pčelar“ iz Vršca i u koje zemlje izvozi, šta se najviše traži, Danijel Đan odgovara da su im za strana tržišta najpopularniji proizvodi od drveta i specijalizovane mašine.
– Najviše se izvoze ramovi za košnice, košnice i delovi košnica, kao i mašine i procesna oprema, poput opreme za vrcanje i pakovanje meda, opreme za proizvodnju prihrane za pčele i opreme za proizvodnju satnih osnova. Trenutno je u velikoj ekspanziji izvoz ramova za košnice, u vidu sklopljenih i užičenih ramova, koji se izrađuju po meri i potrebi svakog tržišta, ali i drugih delova košnica. Najviše se izvozi u Skandinaviju, Norvešku i Švedsku, zatim su tu Holandija, Belgija, Nemačka, Slovačka i Rumunija, kao i zemlje u okruženju. Najdalja zemlja gde smo izvezli robu bila je Liberija, a u planu je i velik izvozni posao za SAD, od juna ove godine. Inače, više od 60 odsto ukupne prodaje je roba koja ide ka inostranim partnerima.
RADOMIR BRADIĆ: KAKO SMO POČINJALI MI IZ 1949.
– Devedesete su bile ratne godine, godine sankcija, inflacije i plate od 50 maraka mesečno, ali godine izobilja u medu i svim poljoprivrednim proizvodima, kao pred zlo – seća se Radomir Bradić vremena kada je počinjao da se bavi proizvodnjom pčelarske opeme. – Tako je bilo uoči svih ratova, pričali su naši stari. Imao sam dvestotinak pčelinjih društava u Donjem Dubiču i Medveđi, od kojih je bilo toliko meda da sam mogao nedeljno da prodajem po dve „ruske“ kante od 60 kilograma po 2 marke za kilo, tako da sam mesečno zarađivao od meda i po 4 moje plate, koja je inače bila iznadprosečna.
Svake nedelje za med i za razgovor o pčelarstvu dolazio je kod mene Mehmed Meša Kolašinac iz Novog Pazara, koji je imao kod mosta u centru malu prehrambenu prodavnicu, kupovao od mene i prodavao med i svi smo lepo zarađivali. Pokojni Meša bio je trgovac sa genima za taj posao, pa sam, pored moje fakultetske diplome, od njega učio i osnove trgovine, psihologije kupaca, cenkanje… Meša je, pored meda, trgovao i opremom i ja sam, na njegov nagovor, počeo u kooperaciji da pravim za njega i mene, košnice i drugu opremu i tako je počelo.
– Nije bilo lekova, košnica, limene opreme, literature za pčelare, jer se to u bivšoj Jugoslaviji, uglavnom proizvodilo u Hrvatskoj i Sloveniji a između nas je bio krvavi rat, granice. Tih 90-tih nekoliko pčelara kojima je trebalo za sebe i prijatelje da reše ove probleme, počelo je da radi i na proizvodnji opreme. Nastavnik Toma Pavlić iz Rume počeo je da proizvodi lekove protiv varoe, a mi od njega da kupujemo. U Bečeju je Laslo Karolji sam napravio od starih delova vršalica i traktora, mašinu za satne osnove, a mi smo kod njega menjali pčelinji vosak za satne osnove. U Kragujevcu su se pojavilo više proizvođača, ali se brzo izdvojio Milivoje Milošević, profesor mašinstva u Tehničkoj školi, koji je osvojio proizvodnju američkih razmaka i nosača ramova, koje smo kupovali i bili presrećni jer ne moramo da ih vučemo iz Bugarske. Tu je bio i Veroljub Umeljić, mašinski inženjer, koji je počeo da piše tekstove i izdaje knjige, da drži predavanja, te smo se brzo sprijateljili i počeli saradnju koja traje – priča Radomir Bradić.
Kad je u pitanju izvoz, ova zadruga trenutno zadovoljava tek 70 posto zahteva koje ima, a količina tražene robe uvek je znatno veća od proizvođačkih kapaciteta.
– U pogonu za proizvodnju ramova, raspoloživi kapaciteti rasprodati su do oktobra ove godine. S druge strane, najveći ograničavajući faktor je nedostatak radne snage, školovanih stolara, varilaca i strugara -kaže Đan.
Posebna oblast u kojoj vršački „Pčelar“ beleži izuzetne uspehe je onlajn trgovina pčelarskom opremom.
– Među prvima smo u ovoj oblasti pokrenuli internet prodavnicu sa željom da kupcima omogućimo jednostavnu, brzu i povoljnu distribuciju materijala i pribora. Ideja kojom se vodimo je da u roku od 24 časa od momenta poručivanja, omogućimo pčelarima da dođu do potrebnog pribora. Trudimo se da pratimo savremene trendove ali i potrebe pčelara, pa se i ponuda svakodnevno prosiruje proizvodima iz naših proizvodnih pogona, ali i proizvodima koje uvozimo za naše pčelare iz Australije, Kine, Evrope i Amerike. Kao rezultat, ovih napora, dobili smo i veliko priznanje E-TRGOVINA AWARD 2018 za najbolja domaća e-business i e-commerce rešenja – ističe Daniel Đan.
A. Đivuljskij
Dobro jutro broj 577 – Maj 2020.
