Piše: Zorica Milosavljević
Vrelo, sušno leto, kakvo se periodično javlja poput ovogodišnjeg, koje je barem područje Fruške gore ostavilo bez padavina oko mesec i po dana, nameće pitanje kako vinova loza podnosi tropske temperature i da li treba razmišljati o promeni sortimenta, o čemu se u određenim stručnim krugovima u svetu diskutuje. Iako je poznato je da je loza otpornija od ostalih biljnih vrsta na sušu, zbog toga što ima dobro razvijen korenov sistem i vlagu može da crpi iz dubljih slojeva zemlje, ona, kao i druge biljke, trpi kad dugo nema padavina i u dobroj meri od pravovremene i prave reakcije vinogradara zavisi da li će i kakve posledice da snosi.
– Biljke iznad 30 stepeni smanjuju aktivnost i prelaze u stanje mirovanja – kaže upravnik Oglednog dobra za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu master inženjer fitomedicine Nemanja Brzaković. – Ni njima ne odgovaraju ekstremno visoke temeperature koje premašuju 40 stepeni Celzijusovih, jer im usporavaju metabolizam. Prijaju im one od 27, 28 stepeni. Istina, u ovakvim godinama, zaštita loze je mnogo lakša. Do polovine jula, barem u vinogradima na našem Oglednom dobru u Sremskim Karlovcima, obavili smo pet do šest tretmana zaštitnim sredstvima, što je duplo manje nego lane. U normalnim okolnostima taj broj je između osam i 10. Može se reći da ove godine imamo klimu kao u Makedoniji i broj prskanja kao u toj zemlji. S proizvodne strane ove ekstremene temperature, generalno gledano, ne pogoduju, ne samo lozi, nego svim biljkama, pošto u tim momentima zaustavljaju razvoj.
Kod loze, koja je tolerantnija i izdržljivija od drugih vrsta na sušu, ima razlike u tome koja je bolje podnosi. U svakom slučaju, u boljoj su poziciji vinogradi u rodu od pet godina pa nadalje, koji su u dobroj kondiciji i imaju dobro razvijen koren. Ove godine, prema pokazateljima iz fakultetskih vinograda u Sremskim Karlovcima, polovinom jula, oni nisu pokazivali znake suše na sebi. Bobice su bile dobro nalivene, jedre, pune, a listovi zeleni, bez žutih i sasušenih delova.
– Problemi su mogli da nastanu tamo gde je obavljena intenzivnija defolijacija, skinuti listovi s osunčane stane na pojedinim sortama, pogotovo belim – objašnjava Brzaković. – U takvim slučajevima mogle su se u tom periodu razvoja loze primetiti ožegotine. Generalno, crne sorte mogu bolje da podnose visoke temperature i sunce, i u biti, njima i treba sunce da bi u pokožici nakupile sve materije bitne za nastanak vina. Kada su ovakve godine, vinogradari treba da obrate pažnju na to kada na red dođe druga defolijacija. Kod sorti koje ponesu više no što je poželjno, da bi se postigao kvalitet, treba pažljivo skidati zaperke u zoni grožđa, eventualno sa severne strane, gde loza nije tokom celog dana osunčana, nego u ranim jutarnjim i kasnim poslepodnevnim satima ima sunca. Ako su redovi orijentisani istok – zapad pa imamo stranu koja je s južne strane osunčana tokom celog dana, ne treba skidati previše listova i ako se skidaju, kod belih to ne treba raditi preterano.
Brzaković ukazuje na to da je ove godine posledice suše najviše osetila ovogodišnja loza, ona koja je u proleće posađena, pogotovo zato što su stručnjaci savetovali da se malo sačeka sa sadnjom, što se na kraju ispostavilo da je bila pogrešna preporuka.
– Proleće je bilo hladno pa su svi savetovali da se ne kreće previše rano, pa je sadnja kasnila 10 do 15 dana, umesto u prvoj, počela je u drugoj polovini aprila – ističe naš sagovornik. – Vinogradi koji su posađeni polovinom maja su u nezavidnom položaju. Već sada ima 10 odsto loze koja je „krenula“ iz rezevi u čokotu, pustila mlade žilice, ali nije imala dalje vlage da napreduje. Na parcelama gde nije obezbeđeno zalivanje primetne su štete, a i gde jeste primenjivano, zabeležen je nezadovoljavajući porast loze. Upitno je da li će u takvim slučajevima moći da se ostave dva okca koja su potrebna za sledeću godinu. Može to da se popravi ako u drugom delu vegetacije bude padavina. Ni na mladoj lozi nije u prvoj polovini vegetacije bilo bolesti, ali ipak lakše ju je zaštititi ako ima padavina nego u ovakvim prilikama, kada ne napreduje zbog nedostatka vlage. U odnosu na prošlu godinu mlada loza je ove godine u znatno gorem položaju. Ko je lane posadio imao je 100 odsto prijema i dobro razvijenu lozu koja je imala vremena da sazri na jesen, čak i ako je kasnije posađena.
Problem je još izraženiji, po Brzakovićevim rečima, u malim vinogradima u kojima je izostala kvalitetna priprema tla, iz čega vinogradari treba da izvuku pouku. On napominje da tu ima i malo i olakšavajućih okolnosti za vinogradare koje se ogledaju u tome da se subvencije, koje su od velikog značaja, daju od danas za sutra, pa je teško planirati sadnju u septembru za dogodine. Planska sadnja predviđa pripremu zemljišta, a to podrazumeva između ostalog, duboko oranje, zahvaljujući čemu zemljište izmrzava tokom zime, i prikuplja zimsku vlagu koja je od neprocenjivog značaja za mladu lozu, pogotovo u sušnim godinama. Kada se u sadnju krene neplanski, nema vremena da se zemljište pripremi kako to lozi odgovara i ti vinogradi posle trpe.
Razmišljati o navodnjavanju
Nemanja Brzaković skreće pažnju na stone sorte vinove loze kada je reč o nastavku trenda porasta temperatura tokom leta. Tu bi, smatra Brzaković, trebalo razmišljati o sistemu za navodnjavanje, koje se kao investicija svakako posle nekog vremena isplati, pogotovo u uslovima kada država, prepoznavši u vinogradarstvu perspektivnu granu u koju treba ulagati, daje subvencije.
Kod nas su do pre 10 do 15 godina crne sorte teže uspevale da dostignu maksimum po sortnim karakteristikama, jer bile su kišovitije godine i jeseni, pa im je bilo teže da sazreju i dobiju tako kvalitetna vina. Poslednjih 10 godina, kako leta postaju toplija, jeseni suvlje, za crne sorte su kod nas postali povoljniji uslovi. Ako se nastavi ovakav trend i potpuno izgubimo jesen, dobijaćemo sve kvalitetnija crvena vina i grožđe, zato što je njima potrebno da period pred berbu bude podjednako lep i da dnevne temperature u jesen budu od 25 do 30 stepeni, a noćne da padaju između 10, 12 i 15 stepeni, kako bi se razvio aromatski kompleks, neophodan za kompleksna vina – naglašava Nemanja Brzaković.
Za razliku od loze na koju temperature oko 40 stepeni Celzijusovih još uvek ne utiču tako da se mora pribeći nekim drastičnim merama, vlasnici vinograda morali su da promene organizaciju rada pod takvim uslovima. Da bi izbegli rad na otvorenom u najtoplijem delu dana, s poslom se kreće u ranim jutarnjim satima, pravi pauza i nastavlja kada sunce smanjenim intenizitetom greje.
Suša, napominje Brzaković, nije problematična u drugom delu vegetacije. Ovog puta ona je rano počela. Kada su sve biljke u najvećem porastu i najviše vlage im treba, desila se suša. Posledice suše kod ratarskih kultura odmah će biti vidljive, a kod voća i u vinogradarstvu kasnije. Može se desiti da loza neće imati dovoljno hrane i snage da formira kvalitetna okca i cvasti za narednu godinu, pa je moguće očekivati da sledeće godine prinos bude manji, a u toku zime, ako bude jaka, moglo bi da dođe čak i do izmrzavanja, ako se ne spremi kvalitetno za zimu.
Nadoknađen startni zaostanak
U junu, najkišovitijem mesecu u godini u Srbiji, s prosekom od 90mm padavina, ove godine je na području Karlovaca i okoline palo svega 26 -27mm kiše. Osim toga, u junu je temperatura bila četiri stepena iznad proseka.
– Kraj zime i početak proleća bili su hladniji. U odnosu na višegodišnji prosek, loza je zbog toga kasnije krenula. Do 10. juna je delovalo da će vegetacija kasniti 10 do 15 dana, u zavisnosti od lokaliteta. Kada su krenule vrućine, bez padavina, do kraja juna je loza uspela da nadoknadi zaostatak s početka vegetacije. U prvom delu vegetacije ove godine bilo je kiša, ali ne preterano. Štaviše, bivalo je da nekoliko dana kiši pa nastupi suvo vreme, što je omogućavalo ulazak u vinograde i obavljanje zaštitnih mera. Ko je na početku uradio prva dva – tri tretmana, nije imao plamenjaču, niti kasnije crnu trulež. I proces cvetanja je protekao uz optimalne temperature, nije bilo odbacivanja cvetova, vlažnost vazduha idealna, jako dobro oprašivanje, zametanje bobica takođe. Ova godina, po onome kako je to u julu izgledalo, mogla bi da bude rodna. O kvalitetu je bilo rano govoriti – zaključio je Nemanja Brzaković.
