Bez česnice, ali uz bogatu gozbu
Rusini su u Vojvodini prisutni više od 280 godina. Za to vreme uz svoj maternji jezik sačuvali su svoje običaje, svoju kuhinju. Kako oni slave Badnji dan i Božić za Dobro jutro je pričao Željko Kovač iz Ruskog Krstura, predstavnik saveta Rusina.
– Naša tradicionalna jela za Badnji dan se malo razlikuju od većinskog naroda, ali ta različitost je odlika svih nas koji živimo u Vojvodini. Rusini su prisutni u Vojvodini više od 280 godina i mi u Ruskom Krsturu Božić slavimo po Gregorijanskom (novom) kalendaru, a Rusini koji žive Kucuri, Đurđevu u Sremu, oni slave po Julijanskom (starom) kalendaru. Običaju su nam svima isti, pogotovo za Badnje veče. Od ujutro se posti, jedu se kapušćaniki, to je testo od brašna, soli i vode, koje se pravi sa kiselim kupusom i peče se na ulju.
Svečana večara je u pet uveče, sprema se riba, pirinač i krompir i sve zajedno se peče, uz neku kiselu salatu. Kao poslastica su na meniju babaljki, takođe testo samo od vode i brašna, koje se stavi u vodu da bi se namočilo i posle toga se stavi šećer i mak. Poslastica koja se jede posle večere. Za razliku od pravoslavnih mi nemamo česnicu za Božić, već te naše specijalitete.
Kao i Rusini u Srpskom Krsturu i Banatski Poljaci iz Ostojićeva, opština Čoka, uglavnom Božić održavaju tako što Badnje veče deca idu u crkvu, korinđaju po komšiluku.
– Od hrane kuvamo postan pasulj na vodi, nasuvo sa makom, zatim jedemo meda, razne đakonije. Deca posle crkve, otpevjau božićne pesme (korinađaju) i dođu. Jedu se med i orasi. Za sam Božić imamo kolač u koji se stavlja suvo grožđe, malo limuna. Unosi se slama ispod stola – rekla je predstavnica Poljaka iz Ostojićeva.
Korinđanje
Ko je imao tu privilegiju da prisustvuje korinđanju, mogao je da čuje prelepe, duhovite dečje pesmice, kojima od onoga na čija su vrata došli, traže slatkiše i poklone. U grupama idu od kuće do kuće, držeći u rukama kese u kojima skupljaju darove, pevajući:
„Ja sam mali korinđaš Daj mi gazda šta imaš“…