Prinose često obara i izbor zakorovljenih njiva i korišćenje semena iz sopstvene proizvodnje, nesortnog i neispitanog
Niski prinosi pasulja kod nas su uglavnom posledica činjenice da se najviše gaji na na malim parcelama. Beleži se i blagi pad površina pod pasuljem u poslednjih nekoliko godina, sa stopom od oko 2 % godišnje. Razlozi niskih prinosa su i mnogi drugi – sejanje pasulja na siromašnijim parcelama gde ne obavljamo pravilno đubrenje.
Za ostvarivanje visokih prinosa zemljište mora biti obezbeđeno u hranivima. Količina hraniva zavisi od agrohemijske analize i planiranog prinosa. Za pasulj bi trebalo obezbediti 40 do 60 tona azota po hektaru, 70 do 90 fosfora/ha i 80 do 100 kalijuma/ha.
Čest izbor njiva koje su zakorovljene dovodi takođe do pada prinosa. I korišćenje semena iz sopstvene proizvodnje, nesortnog i neispitanog semena, čest je uzrok smanjenja prinosa. Mnogi proizvođači setvu ne rade na osnovu klijavosti, apsolutne težine i planiranog broja biljaka, već odoka seju 80 do 90 kg semena/ha. Ovo najčešće dovodi do smanjenog broja biljaka na parceli. Količina upotrebljenog semena zavisi pre svega od apsolutne težine. Ona se kreće od 274 do 405 g, stoga je za planiran broj biljaka od 420.000/ha potrebno150 do 190 kg/ha semena.
Izmenom načina gajenja kukuruza, smanjeno je gajenje pasulja kao međuuseva, a povećane su površine pod čistim usevom. Nažalost, i dalje se koriste odomaćene populacije i nesortno seme za setvu. Na ovakav način se poseje oko 40 % površina pod pasuljem. Za ostvarivanje visokih prinosa, setva sorti determinantnog rasta (čučavci), namenjene gajenju u čistom usevu, mora biti s međurednim razmakom od 45 do 50 cm. Setvom na međuredni razmak od 70 cm ne obezbeđuje se adekvatan vegetacioni prostor, biljke ne sklope redove u cvetanju, a u usevu je niža relativna vlaga vazduha, a time je smanjena i oplodnja.
Česte su greške prilikom primene herbicida koji se primenjuju u soji sa istim količinama aktivne materije po hektaru. Pasulj je osetljiviji od soje pa te koncentracije i često izazivaju ožegotine i smanjuju prinos.
Dipl. ing. Dragan Mijušković
