Šljive u Šumadiji uveliko se stavljaju u kace. Kakvi plodovi zaslužuju da se stave u kace za fermentaciju i da se u kazanu za pečenje pretoče u rakiju, govori Nikola Tanasijević, vlasnik porodičnog podruma iz Ramaće kod Kragujevca, koji se pridržava tradicionalnih metoda. Kaže da je najbitnije da šljiva bude tehnološki zrela sto posto.
– Prva dva puta ulazio u voćnjak i potkupljamo samo ono što je na zemlji. Dakle, opale plodove, zrele, ali zdrave i čiste. Ne diramo ništa na granama. Treći put se samo jednom, eventualno dva puta protrese stablo da same opadnu šljive i odmah ih kupimo. Četvrti put sve čistimo sa stabla. Međutim, kod nekih sorti, kao što je čačanska lepotica, potkupljamo i osam puta – kaže Nikola Tanasijević.
U porodičnom podrumu Tanasijević sa porodicom pravi rakiju „Dar visova“. Dobila je ime zbog brdovitog venca Ramaćki visovi, na obroncima Rudnika, u selu Ramaća. Šljivici se nalaze na 550 meatara nadmorske visine i na četiri hektara zasađeno je 2.200 stabala.
– Gajimo čačansku lepoticu, čačansku rodnu, stenlej i naravno, našu autohtonu crvenu ranku. Od početka smo se opredelili da to bude tradicionalna proizvodnja i zbog toga svaki plod ručno skupljamo i pazimo da je šljiva koji stavljamo u kacu kvalitetna i pre svega potpuno zrela. Porodične destilerije moraju da imaju kace za fermentaciju različitih veličina, zbog više potkupljanja. Šljiva se odmah zatvara najlonom i španerima i fermenitše oko 21 dan. Kace se nalaze u prostoriji u kojoj temperatura ne prelazi 27 stepeni – dodaje Nikola.
On ne koristi ni enzime, ni kvasce u fermentaciji, jer poštuje stari način proizvodnje rakije, a to znači pridržavati se te metode u osnovi.
-Imamo neke detalje ovog procesa, koji nas razlikuju od drugih, ali to je porodična tajna – kaže Tanasijević.
On je zadovoljan ovogodišnjim rodom i kvalitetom šljive, uprkos gradu, nepogodama i vremenskim prilikama, koje su ove godine bile po svemu neuobičajene.
– Sve je krenulo ranije ove godine. Berba je završena tri nedelje ranije u odnosu na prethodne godine. Mi ne prodajemo šljivu u konzum, već sve ide u rakiju zbog čega smo pošteđeni brige oko cene. Ove godine smo počeli i jedan deo roda da pretvaramo u džem, da probamo i vidimo kakvu prođu ima slatka zimnica na sajmovima i bazarima – kaže Tanasijević.
Tekst i foto: Biljana Nenković
