Svi na pijaci radije biraju da kupe crvene jabuke, iako su one 20 posto skuplje od ostalih. Poglede im privlači što intenzivnija boja, a kući žele da ponesu sjajne plodove koji na svojoj pokožici nemaju nijednu mrlju. Zato praksa postavlja, a struka traži odgovore na pitanja kako dobiti intenzivnu crvenu boju jabuke, kako da joj koža bude sjajna i bez oštećenja.
Odgovore na ova pitanja pružio nam je prof. Franci Štampar, sa Biotehničkog univerziteta u Ljubljani. Ovaj internacionalni stručnjak, koji je veoma upućen u savremenu tehnologiju gajenja jabuka i stanje na tržištu, govori i zbog čega je i kada važna folijarna zaštita, te kada treba navodnjavati, a kada jabuci uskratiti vodu.
Fosfor povećava profit
Proizvođači koji žele kvalitetne plodove jabuke i natprosečan prinos ne bi smeli da preskoče folijarnu prihranu kalcijumom i fosforom. Profesor Franci Štampar kaže da je prihrana preko lista kalcijumom manje-više poznata, ali da je pravi potez đubrenje preko lista fosforom. Naime, prvi efekat koji se postiže folijarnom prihranom, pre svega fosforom, jeste dobijanje intenzivnije crvene boje plodova.
-Ne zaboravimo prvo da su jabuke ove boje na tržištu uvek skuplje za oko 20 posto. Kupci su danas probirljivi. Žele sjajne plodove intenzivne boje. Oko prve nedelje avgusta u zasade jabuke treba dodati znatnu količinu fosfora na list. Obično je reč o tri kilograma čistog elementa po hektaru. Možda prihranu treba ponoviti još jednom desetak dana pre berbe. Proizvođači se pitaju zašto tri kilograma fosfora 20 dana pre berbe. Objašnjenje je u fiziologiji biljaka. Naime, fosfor utiče na metabolizam ugljenih hidrata i u plod dolazi više crvene boje – kaže profesor Štampar.
Da proizvođači ne bi olako shvatali ulogu crvene boje, profesor Franci Štampar dodaje da boja ne služi samo kao dekoracija i vizuelni doživljaj.
-Boja je u korelaciji sa procentom šećera i kiseline u jabuci – dodaje on.
Mineralima protiv suše
Postoji još jedan razlog za folirajnu prihranu ovim elementima. U periodu kada biljka ne može iz tla da uzme sve što joj treba, proizvođač mora da joj pomogne prihranom preko lista, jer ne dobija hranu iz zemljišta zbog suše.
-To se dešava kada je temperatura preko 33 stepena, a poslednjih godina vrućine traju po mesec i više dana. Lisne pore se tada zatvore i nema dotoka minerala iz zemljišta. Zato možemo pomoći biljci ako dajemo minerale direktno na list. Oni uđu u biljku do 11 sati pre podne, dok temperatura još nije prešla 33 stepena. Biljka u tom intervalu normalno fotosintezira i produkuje hranu za plod i za rodne pupoljke. Sistem je relativno jednostavan. Nije još u praksi potpuno prihvaćen, ali ja mislim da oni koji žele kvalitetne prinose to jednostavno moraju uraditi – kaže Franci Štampar.
Za bolju boju plodova, sa folijarnom prihranom može da se počne oko 1. avgusta, pa sve do 15. avgusta. Za diferencijaciju rodnih pupoljaka prskanje treba početi krajem avgusta. Prof. Štampar navodi da su potrebna tri tretmana ovim elementima. Kod pojedinih vrsta prskanje se obavlja jednom pre berbe i dva puta posle berbe, kao na primer kod “jolande”. Dva puta pre berbe a jednom posle berbe je slučaj kod, na primer, “greni smita”.
Jabuke koje preko noći hladimo, ujutru su crvenije
Kada je u pitanju crvena boja kod jabuka postoji još jedan metod. Vešt manevar sa zaštitnim mrežama i hlađenjem voćnjaka pomoći će u ovoj misiji. Naime, ovaj stručnjak, koji brine o zasadima i u zapadnoj, istočnoj Evropi i Evroaziji, napominje odgajivačima u Srbiji da je pravo vreme za rešavanje ovog problema 20 dana pre berbe.
-Možda zvuči pomalo čudno, ali deluje. Mreže se koriste kao zaštita od grada, ali su efikasnije kada je u pitanju zaštita od ožegotina. Dakle, kada prođe opasnost od ožegotina, mreže se sklanjaju i tako se voćnjak noću više hladi. Još je efikasnije ako imamo sistem za orošavanje i dodatno, za četiri do pet stepeni, ohladimo plodove. Jabuke koje preko noći hladimo, ujutru su crvenije – kaže ovaj stručnjak.
Briga o koži jabuke takođe je važna, jer na modernom tržištu cenu i potražnju određuje češće izgled nego kvalitet. Jabuka, kao i ljudi ima kožu, a kao što je poznato, žene više od muškaraca, brinu o izgledu kože, te u proizvodnji jabuka treba preuzeti deo tog iskustva.
-Intenzivno se u svetu radi na kozmetici pokožice jabuke – najviše preventivno, i to upotrebom gline. Ona je mleveni kvalitetni zeolit. U pitanju je, dakle, čista zemlja. Potrebno je pet kilograma po hektaru po svakom tretmanu. Glina prekrije plod i kap vode kad padne, ona klizi po koži. Ako plod ostane mokar, koža jednostavno pukne i nastaje rana. Rana zaraste, ali ostane fleka. Iskustva iz novijeg tržišnog poslovanja nam govore da niko neće da kupi jabuku sa flekom. Sličan efekat zaštite ima sumpor, ali njega možemo upotrebiti najviše dva-tri puta, jer u kombinaciji sa nekim pesticidima on može da spali listove, čak i kožu na plodu – kaže Štampar.
On navodi da se u lečenju pokožice ploda najviše upotrebljavaju giberlini. U pitanju su hormoni koje biljka sama stvara i njih upotrebljavamo u šest različitih termina. Počinjemo već kod zelenih pupova, jer tada vlažno vreme i niske temperature mogu da naštete koži ploda, drugi put početkom cvetanja, a treći u fazi precvetavanja. Sve sorte valja tretirati tri puta. Saveti koje daje profesor Štampar koriste velikim proizvođačima koji se bore na velikim tržištima, ali su korisni i hobistima, koji u dvorištima imaju tek jedno ili nekoliko stabala.
Koncept – 100 tona po hektaru
Prof. Štampar iznenadiće mnoge voćare u Srbiji tvrdnjom da je moguće proizvesti 100 tona jabuka po jednom hektaru. „Koncept 100“, međutim, već je počeo da se primenjuje na parceli u blizini Šida na površini od 10 hektara.
-Suština „Koncepta 100“ je nešto više stablo i iskorišćavanje svega što podloga M9 daje. Ona završava rast na oko četiri metra i tako više nemamo problem na vrhu. To znači da nema letorasta koji su kod visine od 2,5 ili 3,5 metara problematični i stvaraju kišobran koji nam uzima veoma mnogo svetlosti. Na taj način i ostale grane ne mogu da rode. Reč je o konceptu koji podrazumeva vrlo usko stablo, koje ima na provodnici oko 30 do 35 rodnih jedinica koje se stalno obnavljaju. Najstarije, u proseku stare dve godine, režemo, i to na duži čep. Time dobijamo jednu do dve nove grane – kaže Štampar i preporučuje da se sadi sadnica koja ima diferencirane rodne pupoljke.
Veliki potencijal šidske sadnice
„Koncept 100“ nije sasvim eksperimentalan. Posađeno je 10 hektara u Šidu nakon dogovora sa jednom firmom iz Novog Sada, koja je ušla u ovaj projekat. Sami su napravili sadnicu koja nije dvogodišnja, nego je kopulant od 20 meseci, sa 20 privremenih grana, visine do dva metra i sa diferenciranom provodnicom od 70 do 90 centimetara.
-Takva sadnica ima potencijal od 35 do 65 rodnih pupoljaka, relativno kvalitetnih, od kojih očekujemo rod. Ako nam ostane jedna jabuka, to nam je skoro 40 tona, ako puštamo po dve jabuke, što je izvodljivo kod “zlatnog delišesa”, onda smo na tim brojkama koje želimo, odnosno 40 tona u prvoj godini. U drugoj godini prinos je od 65 do 80 tona, a u trećoj 100 tona – navodi profesor Štampar.
B. Nenković
Dobro jutro broj 568 – Avgust 2019.
