TROPSKO VOĆE U NAŠIM USLOVIMA
Naše bake i deke su se pomorandžama sladili samo na velike praznike, obično za Božić, kada je Božić Bata deci poklanjao paketiće slatkiša sa po kojom pomorandžom. Danas se suptropsko voće, posebno citrusi, mogu kupiti u svakoj prodavnici, i na pijaci, a umesto pomorandži radije se kupuju mandarine.
Mandarina (Citrus reticulata) se ubraja u agrume najotpornije prema niskim temperaturama. Iako slična svojoj rođaci pomorandži, njena kora se puno lakše guli, kriške bez problema odvajaju, a ukus joj je slađi. U 100 grama mandarine ima 30 mg vitamina C dok pomorandža u istoj težini sadrži 50 mg ovog vitamina, a tu su i vitamini B grupe, minerali kalcijum, magnezijum, cink, pa čak i 160 mg kalijuma koji je, između ostalog, zaslužan za dobar rad srca.
Pogubni rani jesenji i kasni prolećni mrazevi
Poznato je da suptropskom voću ne prija naša kontinentalna, pa čak ni umereno kontinentalna klima. Hobisti je ipak gaje u velikim saksijama koje zimi mogu da se presele na zastakljenu terasu ili unesu u osvetljen podrum. I tu solidno rađaju. Za ovu voćku najopasnije su niske temperature tokom novembra ili početkom decembra kao i krajem marta i početkom aprila, jer rani jesenji i kasni prolećni mrazevi mogu uništiti listove, lastare i plodove. Kod stabala dobro pripremljenih za zimu, mrazevi i do – 4 Celzijusova stepena ne nanose značajne štete. Temperatura od – 4,5 do – 6 stepeni može oštetiti listove i jednogodišnje letoraste, a ona ispod – 10 stepeni pogubna je za sve nadzemne delove. Najosetljivija su mlada stabla starosti do 5 godina.
Visoke temperature vazduha, same po sebi, nisu ograničavajući činilac gajenja, ali one obično donose nisku relativnu vlagu vazduha, koja nepovoljno deluje na mandarinu, suši joj cvetove i dovodi do opadanja zametnutih plodova. Zasenjivanjem područja oko stabala ili navodnjavanjem mogu se ublažiti posledice, odnosno može se sniziti temperatura zemljišta u zoni korenovog sistema, a pomaže i orošavanje krošnje u kasno veče ili, što je bolje, rano jutro kada su listovi rashlađeni.
Kada je reč o navodnjavanju, mandarina traži puno vode, posebno od maja do oktobra. Ako joj vlaga u tom periodu nedostaje, takođe odbacuje plodove, čak se i suši.
Na sunčanoj strani terase
Ove voćke dobro podnose „život u saksiji“ za koju ćete tokom zime pronaći ušuškano mesto u podrumu ili na terasi. Kada kupujete saksiju vodite računa da je dovoljno duboka, više od 50 cm, optimalno oko 70 cm, s prečnikom oko 50 cm. Mandarina se u saksiju sadi isto kao na otvorenom polju. Saksiju je najbolje da postavite na sunčanu stranu terase, tamo gde će imati najmanje 6 sati sunčeve svetlosti. Na dno stavite kamenčiće ili neki drugi materijal za drenažu i napunite do pola supstratom za citruse. Dobro zalijte i posadite voćku tako što ćete žile ravnomerno raširiti po zemlji, dopunite supstratom do ivice saksije i zalijte. I to je sva muka oko sadnje. Voćku treba zalivati češće, povremeno prihranjivati, a čim malo izraste valja formirati uzgojni oblik. Ove voćke cvetaju u maju, a miris belih cvetova oseća se u čitavoj prostoriji.
Na žalost, kao ni ostale citruse, tako ni mandarinu ne zaobilaze bolesti i štetočine. Koren vrata može biti podložan gumozi, gljivama koje se skupljaju na granama i deblu uzrokujući truljenje. Neki od simptoma su usporen rast, sušenje grana i stabla i žuti listovi. Gljivama pogoduje visoka vlažnost supstrata i vazduha, a izvor može da bude i zaraženo organsko đubrivo. Najefikasnija je preventivna zaštita – smanjenje vlage i oštra rezidba bolesnih grančica i grana.
Pojava pruga na mandarini označava bolest zvanu antraknoza. Pruge su obično crne ili smeđe. U ovom slučaju treba rastvor fungicida četkom naneti na drvenaste delove u jesen ili tokom zime. Efikasni su svi fungicidi na bazi bakra, kaptana, cinaba. Ponekad će biti potrebno da se posegne za insekticidom, ako mandarinu napadnu lisne ili štitaste vaši i voćne muve koje se hrane unutrašnjim delom ploda.
Kruna u obliku vaze
Mandarina ima tendenciju da pravi krošnju u obliku vaze, pa nije teško oblikovati upravo takav uzgojni oblik. U tom cilju može se već u rasadniku ili posle sadnje orezati na željenu visinu. Obično se orezuje na visinu 40 do 60 cm, na onom delu gde je sadnica dovoljno zrela. Iz gornjih pupoljaka razvije se nekoliko bočnih lastara od kojih se dobiju tri do četiri pravilno raspoređene grane prvog reda. Ostali lastari moraju se odstraniti do osnove.
Da bi buduće skeletne grane dobile pravilan ugao grananja, potrebno ih je usmeravati pa čak i malim tegovima opteretiti. Kad primarne skeletne grane dostignu dužinu 30 do 40 cm, i kad su na toj dužini zrele, prekraćuju se da bi tokom vegetacije iz njih izbili novi lastari koji su sekundarne grane. Prekraćivanjem sekundarnih grana na istu dužinu, dobijaju se grane trećeg reda, a njihovim prekraćivanjem razvijaju se grane četvrtog reda, koje bi trebale biti rodne.
Pošto vegetativna masa brzo raste, voćke treba redovno orezivati. Za taj posao potrebno je dosta strpljenja i umešnosti. Rezidba počinje posle prestanka opasnosti od mraza, obično od kraja marta. Mora se raditi brzo, jer mandarina počinje da cveta najčešće u maju. Grančice koje rastu u unutrašnjosti krune odstranjuju se, jer ne daju kvalitetne plodove. Prekraćuju se vodopije ako nisu uklonjene letnjom rezidbom, režu se suve, bolesne grane, koje se preklapaju ili koje su oštećene. Tokom vegetacije radi se letnja rezidba kada se lastari prekraćuju (pinciraju) i povijaju po potrebi za formiranje krune i uklanjaju uspravni – vodopije. Orezane grane i grančice treba sakupiti i spaliti.
Veliki izbor sorti
Ako se mandarina gaji i u saksiji, treba posebno voditi računa koju sortu odabrati, pogotovo kada postoji samo jedna saksija. Sorte mandarina najčešće se dele prema vremenu sazrevanja i to na vrlo rane (čahara, vakiama, zorica rana, išimari), rane (kavano, miho, okitsu), srednje kasne (sajgon, kuno, seto) i kasne (ovari 145, otcu, unšiu i aušima). Svaka od njih ima svoje specifičnosti.
Vakiama ima najnarandžastije meso bez semenki i najsitnije plodove kruškolikog oblika, sazreva tokom septembra. Čahara sazreva krajem septembra – početkom oktobra, pljosnatog je ploda, meso joj je bez semenki, izuzetno ukusno, sočno. Mana je što se kora lako odvaja od mesa, što odbija kupce. Okitsu sazreva u oktobru. Pokožica ploda je tanka, žuto narandžasta pa deluje kao nedozrela, meso je sočno, ukusno, bez semenki. Kivano vase pored svih lepih, pozitivnih osobina ima veliku manu jer je pokožica tanka i brzo puca u transportu. Krošnja je patuljasta, okrugla, sporo raste pa je veoma pogodna za gajenje u saksijama. Kod nas sazreva u prvoj polovini oktobra. Sajgon je otkriven na Korzici i ubraja se u odlične plantažne sorte, manje pogodne za voćarenje u saksiji, sazreva u novembru. Zorica je prva sorta stvorena na prostorima Hercegovine kao vegetativni mutant sorte kivano vase. Sazreva prva među ranim sortama.
Za zdravlje srca i mozga, a protiv raka
Mandarine su, kao i pomorandže, narandžaste boje, iako neke sorte mogu imati nijanse zelene ili crvene. Međutim, one su sitnije, okrugle, lako se ljušte i slađe su. Uprkos njihovoj maloj veličini, u poređenju sa drugim citrusnim voćem, kao što su pomorandže i grejpfrut, mandarine su bogate hranljivim materijama i vodom. U stvari, one sadrže oko 85 odsto vode. Jedna mandarina srednje veličine ima 47 kalorija, a bogata je i ugljenim hidratima, vlaknima, proteinima, vitaminom C, obezbeđuje čak 26 procenata dnevnih potreba odrasle osobe za ovim vitaminom, vitaminom A, kompleksom B vitamina – B1, B6, B9, odnosno tiaminom, piridoksinom i folatom, kalijumom i drugim elementima.
One su jedan od najkoncentrovanijih izvora beta-kriptoksantina, antioksidansa koji se u telu pretvara u vitamin A i zaslužan je za narandžastu boju mandarina i drugog voća, a u ljudskom organizmu čuva oči. Ovo voće, uključujući njegovu koru, bogat je izvor antioksidanata kao što su vitamin C i beta-kriptoksantin, flavonoida kao što su naringin, hesperidin, tangeretin i nobiletin. Zahvaljujući vitaminu C, jačaju imunitet i poboljšavaju zdravlje mozga, a nobiletin iz kore mandarine može da pomogne u smanjenju negativnih efekata na mozak kod Alchajmerove bolesti, kao što je gubitak pamćenja.
Piše: Svetlana Mujanović
