Poljoprivreda postaje sve intenzivnija i sve više se gube fizičke karakteristike zemljišta. Ona su sve manje plodna i gube svoju strukturu. U modernom sistemu đubrenja, brine se o očuvanju fizičkih osobina, koja omogućuju pravilan rast korenovog sistema i kretanje vode i vazduha kroz njega. Tehnološka poboljšanja čiji je cilj da zemljište unaprede do nivoa boljeg iskorišćavanja vode, obično dovedu i do gubitka njegovih fizičkih osobina. Kombinacija korišćenja teških mašina u polju i intenzivno navodnjavanje može da dovede do ozbiljnih problema u degradaciji zemljišta.
Postoji čitav niz različitih faktora koji uslovljavaju pogoršanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina u samom profilu zemljišta. Jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera je primena mineralnih đubriva. Posmatrajući na godišnjem nivou, promene zemljišta su neznatne, ali gledajući duži period, akumulirani efekti njihove dugogodišnje primene mogu biti veoma značajni. Pravilnom upotrebom mineralnih đubriva reguliše se ishrana biljaka uz održavanje ili popravljanje plodnosti. U praksi neretko dolazi do povećenog zakiseljavanja usled upotrebe čistih mineralnih đubriva bez komponenti kalcijuma ili magnezijuma, jer se putem biljnih ostataka s površine ovi katjoni redovno odnose, ali se primenom takvih đubriva ne nadoknađuju.
Pažljivo s mineralnim, ali i organskim đubrivima
Unošenje organskih đubriva u vidu kiselog treseta može da dovede do promena sastava humusa, tj. fulvo i huminskih kiselina, što utiče na zakiseljavanje zemljišta, dok primena velike količine stajnjaka i osoke može da prouzrokuje prekomerno povećanje sadržaja nitrata i fosfata u podzemnim vodama, a često dovodi i do zaslanjivanja tla. Intenzivno navodnjavanje i melioracije takođe zaslanjuju zemljište.
Na smanjenje plodnosti značajno utiče i upotreba hemijskih materija – sagorevanje fosilnih i organskih goriva, komunalnog otpada i otpuštanje raznih gasova i čestica u atmosferu (iz fabričkih dimnjaka, toplana, topionica metala, motornih vozila drumskog, vodenog ili vazdušnog saobraćaja). Osim toga, utiče i tretiranje štetnih organizama pesticidima i herbicidima čija se nekontrolisana upotreba odražava na zdravlje ljudi, biljaka i životinja. Posle upotrebe, ove materije dospevaju u zemljište i njihova razgradnja zavisi od njihovih hemijskih osobina, primenjene doze, fizičko-hemijskih osobina zemljišta, obrade, temperature i vlažnosti vazduha.
Navodnjavanje može da dovede do akumuliranja teških metala, opasnih materija i organskih jedinjenja, ukoliko se upotrebljava voda neodgovarajućeg kvaliteta.
Teški metali – nerešiv problem
Zagađenje zemljišta teškim metalima je teško rešiv problem. Najveću opasnost predstavlja prisustvo kadmijuma i bakra, jer su oni dokazani izazivači raka i uzroci genetskih promena biljaka, ljudi i životinja. Teški metali ne ulaze samo usled primene mineralnih đubriva i pesticida, već i pod uticajem industrije i prometa. Tako jedna tona fosfatnih đubriva sadrži od 1 do 200 grama kadmijuma. Međutim, čak ni u zemljama Evropske unije nema zakona kojim bi se ograničile dozvoljene količine kadmijuma u mineralnim đubrivima. Češka je jedna od retkih zemalja koja je propisala da 1 kilogram fosfatnih đubriva ne sme da sadrži više od 50 miligrama kadmijuma. Za sada još uvek nije propisana tehnologija koja bi uspešno odstranila teške metale iz zemljišta.
Pogoršavanje fizičkih svojstava tla uzrokovano je i primenom teške mehanizacije, jer se tokom rada teška zemljišta i ona s nedostatkom organske materije lako sabijaju.
Usled erozije, prouzrokovane dejstvom vode ili vetra, dolazi do degradacije površinskih slojeva zemljišta, kao posledica razaranja, odnošenja i premeštanja.
U takvim uslovima promene na reljefu i zemljištu postaju česte, usled stvaranja različitih erozionih oblika, te se u tim uslovima stvaraju brazde i jaruge zbog erozije vodom, tj. izduvine i dine, zbog erozije vetrom. Smatra se da erozija vodom preovlađuje u svim mestima gde su padavine veće od 450 milimetara na godišnjem nivou. Tamo gde su manje od 250 mm, zastupljena je eolska erozija. Ako se padavine kreću između 250 i 450 mm, podjednako su obe zastupljene. U našoj zemlji je oko 75 odsto zemljišta podložno eroziji. Naročito su jako erodirana zemljišta na škriljcima i serpentinama, a nešto manje na sedimentima. Zemljišta na škriljcima uglavnom se nalaze na nagibima, slabo su vezana i imaju smanjenu akumulaciju vode.
M. Volčević
Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.
