Povrtari koji biljke gaje na velikom posedu već znaju koliko je za uspešnu proizvodnju važno da se poštuje plodored i da se pravilno organizuje plodosmena. Doktora Žarka Ilina, profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, pitali smo kako to da urade mali baštovani koji povrće proizvode za sopstvene potrebe a na pijacu iznesu samo ono što pretekne.
Pravo je umeće sve to organizovati na malom posedu, ističe prof. Ilin, ali nije neizvodljivo. Evo njegovih preporuka.
Najpre – valjan plan
Prvo valja dobro isplanirati raspored leja u bašti i smenu vrsta u njima, vodeći računa o redosledu sazrevanja, dužini vegetacije, zahtevima za svetlošću i hranivima. Osnovno pravilo je da se biljke iz iste porodice u istoj leji gaje tek kroz tri do četiri godine. U zavisnosti od veličine bašte, pravi se i različit raspored vrsta. U onim malo većim prvo se napravi spisak povrća koje će se sejati ili rasađivati. Zatim se bašta podeli na četiri dela, koja ne moraju biti jednaka.
U prvoj četvrtini, koja će biti obilno pođubrena kompostom ili stajnjakom, seju se ili rasađuju paradajz, paprika, kupusnjače, tikvice, praziluk. U drugoj četvrtini, u koju se unosi manje organskog đubriva, treba sejati šargarepu, paštrnak, peršun, rotkvice, spanać… U trećoj četvrtini, u koju se ne unosi stajnjak, seje se boranija, pasulj, grašak, začinske biljke… Četvrta je rezervisana za višegodišnje biljke.
Sledeće godine vrste se smenjuju tako da se one iz druge četvrtine seju u prvu, iz treće u drugu, a one iz prve četvrtine gaje se u lejema koje su lane bile treća četvrtina, koja se obilno đubri stajnjakom. I tako se, iz jedne u drugu vegetaciju rokada ponavlja.
Samo dobre komšije u istoj leji
Kada se povrće gaji na malom prostoru, pa čak i na okućnici između dve betonske staze, prvo se odaberu vrste povrća koje će nešto duže ostati u leji i napravi plan koje će biljke kratke vegetacije moći da ih smene. Na ovako malom prostoru mora se više računa povesti o dobrokomšijskom odnosu gajenih vrsta, koje vrlo često jedna drugu i brane od bolesti i štetočina.
I ovu baštu, bez obzira koliko ona bila mala, valja podeliti na tri celine ili leje. Tako, na primer, u prvoj leji prvi usev je grašak. On obogaćuje zemljište azotom i dobro ga priprema za kupusnjače. U ivičnim redovima prednost ima keleraba, koju smenjuje salata. Tako će se u nekim delovima, u toku samo jedne vegetacije, gajiti tri do četiri biljne vrste.
U drugoj leji prvi je spanać, koji priprema zemljište za šargarepu. Pošto njeno seme sporo klija, da se redovi ne bi „zagubili“, valja prostor između dva reda obeležiti rotkvicama. Tako se i u toj leji mogu gajiti tri vrste povrća koje se međusobno podnose. Vičniji u ivične redove mogu rasaditi zelenu salatu, i eto i četvrte vrste u istoj leji. Salata i rotkvice, kao biljke kratke vegetacije, izvadiće se dok šargarepa ne oformi bogatu rozetu i zaseni ih.
Kvalitetna priprema
Da sve ovo ne bi bilo samo lepa priča, baštu smo, da podsetimo, pravovremeno i kvalitetno pripremili. Prvo, jesenas i tokom zime smo rasturili stajnjak ili kompost, duboko uzorali, a u proleće, čim vreme dozvoli, zemljište treba obogati sa još malo mineralnog đubriva. Zatim u lejama valja napraviti sitnomrvičastu strukturu, i zasejati prvi usev.
Zaoravanje umesto paljenja
Značajni izvor hraniva za svaku biljnu vrstu su žetveni ostaci. Ali, postavlja se pitanje kako da se pravilno izračuna koje količine ostaju sledećem usevu. Računica pokazuje da posle svakog ciklusa proizvodnje povrća na zemlji ostaje 30 do čak 60 kg čistog azota, 15 do 20 kg fosfora i 60 do 80 kg kalijuma po hektaru.
Ove brojke ukazuju da je uz pravilan plodored od velike važnosti i čuvanje i zaoravanje žetvenih ostataka, posebno tamo gde je usev bio zdrav. Na takvim parcelama paljenjem žetvenih ostataka direktno se smanjuje plodnost.
Setva i sadnja, rasad i zaštita
Iako to zavisi od vremenskih uslova, u martu se seje najviše povrtarskih biljaka. U prvoj dekadi seju se spanać, blitva, luk, šargarepa, grašak, celer, salata, a onaj ko želi, može da okuša sreću sa čičokom iz semena. U drugoj dekadi se seju rotkvica, celer, peršun, paštrnak i mirođija, a u trećoj dekadi kupusnjače, i sadi se krompir.
Mart je idealan mesec za setvu semena za proizvodnju rasada sezonskog povrća. Seju se kupusnjače, paradajz, paprika, krastavac, patlidžan, dinje i lubenice, i to u kontejnere, hranljive kocke, saksijice, ili sandučiće i gajbice. Svu ambalažu koja je korišćena prošle godine valja prvo oprati toplom vodom, po mogućstvu prebrisati i alkoholom ili rakijom, osušiti i tek onda puniti supstratom ili mešavinom jednakih delova baštenske zemlje, humusa i peska.
Podloga treba da bude ravna. Po njoj se ravnomerno, najbolje pincetom, rasporedi seme, blago sabije, prekrije tankim slojem supstrata, dobro zalije mlazom sa finim kapljicama i unese u topao zatvoren prostor. Klijanje se može ubrzati pokrivanjem sandučića agrilom ili providnom folijom, a može da posluži i običan celofan.
Oko tako ušuškanog semena nije povećana samo temperatura, već i vlaga, te se leja mora češće provetravati da bi se sprečio razvoj parazita, izazivača bolesti. Da podsetimo: zdravlje rasada ugrožava više parazitnih gljiva, a sve one izazivaju trulež semena, palež klijanaca i poleganje već izniklih biljaka. Zato se preporučuje da se biljke jednom ili dva puta zaštite preventivno. Za ovu namenu dobri su Proplant 722-SL, Previcur energy, kao i fungicidi na bazi bakra.
Redovi ili kućice?
Pre setve, odnosno sadnje, mnogi baštovani se nađu u nedoumici: da li povrće koje žele da gaje treba da seju u redove ili u kućice. Ta dilema se lako da razrešiti – osnovno je da se svakoj biljci obezbedi dovoljno prostora za razvoj. Povrće se najčešće seje u redove, jer se tako optimalno koristi prostor, a u vegetaciji biljke mogu nesmetano da se neguju.
Izuzetak od ovog pravila su boranija, grašak, kukuruz šećerac, tikvice. Preporučljivo je da se ovo povrće seje u intervalima, da bi se produžilo vreme berbe, i u kućice. Prvo se u leji označe redovi na određenom rastojanju i u njima naprave udubljenja, opet na određenom razmaku. Da bi se optimalno koristio prostor, sunčeva svetlost, hrana i voda valjalo bi da se u svakom sledećem redu udubljenje pravi između dva iz prethodnog reda, odnosno da se seje u trougao. Kada se završi markiranje, u svako udubljenje se polože dve-tri semenke, zagrnu, po potrebi zaliju i čeka se nicanje, kada se nastavlja nega.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 563 – Mart 2019.