Priroda ponekad zaboravi na kalendar pa, uz red toplog sunca, pošalje i red hladne kiše, za koju se u narodu kaže da je zlata vredna. Tako, statistika beleži da je u pojedinim godinama baš jun i najkišovitiji mesec. Bilo kako bilo, naš narod voli ovaj mesec, čak mu i tepa. Tako ga u različitim krajevima od milja zovu i trešnjober, sjenokos, crvenik, čerešnjar… Jun je jedno od svojih imena dobio i po cvetu mirisne i medonosne lipe – lipanj.
Povrtnjak
Tokom juna za berbu pristižu grašak, kupus, rani krompir, rotkvice, razne salate, krajem meseca i rani paradajz, mlade tikvice, boranija, luk srebrnjak a sade se kupus, kelj, karfiol, keleraba za jesenju, odnosno, zimsku potrošnju.
U ovom mesecu sadi se i praziluk.
Početkom juna mogu se sejati i kupusnjače na njivi (direktna proizvodnja iz semena), ili u otvorene leje, kada se za 30 do 40 dana dobije rasad za sadnju u julu.
Posejane i posađene biljke valja redovno štititi od bolesti i štetočina i negovati jer stablo i listovi paradajza, paprike i plavog patlidžana tek započinju rast posle sadnje.
Baštovani hobisti, koji u svom vrtu gaje puno različitog povrća, često i endemičnog, komšijama malo poznatog, još uvek beru cvetove artičoke, seku izdanke špargle i glavice komorača.
Vinograd
U mladom vinogradu uklanjaju se površinske žile i kalemi se na zeleno, a tokom zelene rezidbe ostavljene lastare treba vezati za kolje.
U rodnim vinogradima radi se takozvano drugo sečenje, kada se proređuju grozdovi i bobice kod stonih sorti. Tada se i provlače lastari između žica. Ako nema kiše, valja zalivati vinograde.
Mladu lozu, ali i zasade u rodu, redovno treba štititi od bolesti, prvenstveno plamenjače, pepelnice i zelenog botritisa, a po potrebi i grožđanih moljaca.
Ne dangube ni podrumari. Proizvođači crnih vina sada nastavljaju da ih filtriraju.
Gljive
Sakupljaju se smeđa gnojštarka, sivi jarčić, pirga, preslica, blagva, biserka, livadski šampinjon, kuštrava sunčanica, sunčanica, brašnjača, jablanovača, lažna lisičarka.
Sve se sakupljaju u posebne kese, obeleže i kod kuće suše ili koriste u ishrani.
Pčelinjak
Vitalna društva treba pripremiti za livadsku i ostale paše.
Uzgoj mlade i zamena stare matice, kao i umnožavanje pčelinjih društava, veliki su poslovi koji čekaju svakog revnosnog pčelara.
U priobalju većine reka u ovom periodu cveta amfora ili bagremac koji je bogata paša. Njegov polen je crvene boje, pa ne treba da se pčelari uplaše ako u košnicama vide nektar boje roze vina.
Lekovito i začinsko bilje
Domaćice na okućnicama redovno uz leje povrća poseju ili rasade poneki grmić lekovitog bilja. Najčešće su to bosiljak, majoran, nana, žalfija, majčina dušica, selen, celer lišćar… Sve su to višegodišnje biljke i u junu ih valja redovno „šišati” i sušiti za zimu.
Sakupljačima lekovitog bilja savetujemo da se pripreme i „krenu u pohode” na crveni glog, gorku detelinu, sitnicu, bulke, beli slez, bokvicu, borovnicu, brezu, brusnicu, buhač, a u prirodi ima i bunike, dan-i-noći, divizme, dobričice, belog gloga, hajdučice, islandskog lišaja, pitomog kestena, jagoda, jagorčevine, kantariona, kičice, mrtve bele koprive, kruške, kupine, maline, matičnjaka, nane i majčine dušice koji rastu na proplancima, kao i nevena, nara, oraha, pelina, plućnjaka, rusomače, rutvice, rastavića, različka, crnog sleza, suručice, tatule, kamilice, turcinjaka, velebilja, virka, vranilove trave, žavornjaka.
Voćnjak
U ovom mesecu voćari treba posebnu pažnju da poklone zaštiti stabala od bolesti i štetočina, pridržavajući se preporuka regionalne prognozne službe za zaštitu bilja. Valja imati na umu da se ranozrelo voće – trešnje, višnje, jagode, maline i drugo jagodasto voće, bere i da se ne sme prskati.
Zemljište u voćnjaku treba održavati čisto, uklanjati korov, a obavezan posao je i zelena rezidba, posebno mladih voćaka.
Ovo je vreme kada vičniji voćari mogu da rade prstenovanje grana.
Zalivaju se i zagrću mladari u matičnjacima vegetativnih podloga.
Ako duže nema kiše, valja zaliti i voćke koje su ponele bogat rod, da im se pomogne da održe kvalitet plodova sve do berbe.
U jagodnjacima treba ukloniti živiće i staro lišće, a na okućnicama ili u manjim zasadima jagode okopati i malčirati, kako bi se sačuvala vlaga za letnje vrućine.
Kod ranih sorti malina, čim se oberu, treba ukloniti letoraste koji su doneli rod, mlade po potrebi prorediti, privezati uz žicu i nastaviti s negom i zaštitom.
Zelenilo
U ovom mesecu raskošnim cvetovima baštovane obraduju božuri i većina sezonskog cveća, posejanog ili rasađenog proletos. Da bi ostali lepi i gizdavi, precvetale cvetove treba redovno uklanjati.
Da bi tokom leta i jeseni vrt krasili prelepi cvetovi gladiola, lukovice treba saditi sukcesivno. Ako to do sada niste uradili, prvi dani juna su poslednji rok za sadnju.
Svenule cvetove s ukrasnog šiblja takođe treba ukloniti, da ga ne ruže i ne budu pogodno mesto na kojem će se razvijati gljive, prouzrokovači truleži.
Precvetale cvetove ruža – jednocvetnih ili višecvetnih, takođe treba ukloniti. Režu se zajedno s prva dva para listova ispod cveta, a rez treba da bude 3 do 5 milimetara iznad sledećeg pupoljka. S mnogocvetnih ruža, čiji su cvetovi raspoređeni grupno, u grozdovima, treba ukloniti svaku cvast čim je završeno cvetanje.
Jun prija i kaktusima. Pasionirane odgajivače obradovaće bujnijim rastom i bogatijim cvetanjem. S porastom temperature povećavaju se i zahtevi za vodom. Ne sme se zaboraviti da se oni zalivaju u ranim jutarnjim satima.
Da bi ostao lep i uredan, travnjak treba redovno kositi i, ako nema kiše, i zalivati.
