Na gazdinstvu porodice Šinković u Bečeju, primarna delatnost je proizvodnja pilića. Matična jata „proizvedu“ puno organskog đubriva koje valja iskoristiti. Tako hiljadu jutara, što je nešto manje od 600 hektara, svoje i zemlje u zakupu, đubre skoro samo organskim đubrivom. Jedino koriste „veštački“ azot za prihranu, i to u tečnom obliku tokom vegetacije.
Mlađi Šinković, Aron, okrenuo se drugom poslu. Njega ne zanima živinarstvo, ali ga je zabrinulo to što se, i pored bogate ishrane, sadržaj humusa u zemljištu nije povećavao. I krenuo je, reklo bi se, u svoju životnu priču. Počeo je u Mađarskoj da posećuje razna međunarodna savetovanja, posvećena očuvanju kvaliteta zemljišta i podizanja sadržaja humusa, koje organizuje kompanija Demetar biosistem, na kojima se okupljaju stručnjaci iz celog sveta. Tamo se i začela ideja o rekultivaciji i zaustavljanju degradacije zemljišta na sopstvenom posedu. Istovremeno, zaživela je i nova tehnika održive poljoprivrede – biljna proizvodnja bez oranja, uz setvu pokrovnih useva.
Ušteda na više strana
Aron Šinković je mlad, radoznao čovek, i vešto koristi razna elektronska pomagala u pravljenju sopstvene računice. Na tako velikom imanju utrošak goriva za obradu, setvu, žetvu, berbu, nije mali. Ulaganja u savremenu mehanizaciju su ogromna. Njima valja dodati i trošak amortizacije. Mala stavka nisu ni izdvajanja za mineralna đubriva.
Sva ta mehanizacija, bez obzira na to koliko savremena bila, kao pogonsko gorivo koristi naftu. Izduvni gasovi zagađuju vazduh, vodu, zemljište. U zemljištu ostaju i nosači mineralnih đubriva. Kada se sve to stavi na papir, vidi se da je cena visokog prinosa prilično velika. A ono što nema cenu jesu zagađeni vazduh, voda i zemljište.
Sačuvati žetvene ostatke
Za prvi ogled Aron je odabrao njivu od osam hektara. Osnovna parcela zauzima najveću površinu, a dve male su kontrolne. Prve godine posejan je kukuruz. Posle žetve biljni ostaci su usitnjeni, gruberom plitko uneti u zemljište i ostavljeni da ih niske temperature i mikroorganizmi razgrade. Nije bilo oranja, ni plitkog ni dubokog, zemljište nije gaženo i sabijano. U proleće je, opet bez predsetvene obrade, posejana soja. Posle žetve ponovo su sačuvani svi ostaci i gruberom plitko uneti u zemljište. Čim su stvoreni optimalni uslovi, posejana je pšenica. U planu je da izbaci i gruber, a da sve poslove „odradi“ plitka tanjirača, kod koje se može podešavati dubina ulaska u zemljište.
– Sa pšenicom je trogodišnji ciklus završen – priča naš domaćin. – U jesen četvrte godine, posle žetve, na njivu je preko žetvenih ostataka usejan pokrovni usev, čiji je zadatak da dublje „obradi zemljište“, zaštiti ga od korova, sačuva vlagu, prikupi hranljive elemente i iz dubljih slojeva, sačuva ih, i u proleće „otpusti“ i tako učini dostupne gajenim biljkama.
Šta čini pokrovni usev?
To je mešavina pažljivo odabranih vrsta koje imaju različitu dubinu korena i različitu mogućnost apsorpcije hranljivih elemenata. Koje će vrste biti u smeši, odredio je tim stručnjaka kompanije Demetar biosistem, a na osnovu analize zemljišta, plodosmene i dubine plužnog đona. To je dubina na kojoj se nalazi tvrd, nepropustan sloj ,koji je delimično stvorila priroda, a delimično čovek teškom mehanizacijom i pogrešnom agrotehnikom, i koji zaustavlja prodor korena u dublje slojeve i iz njih izvlači vodu i hraniva.
Sedam pomoćnika oru, sitne, đubre…
Posle svih analiza, Šinkovićima je iz Mađarske stigla mešavina od sedam različitih biljnih vrsta. Činile su je bela slačica, uljana rotkvica, facelija, specijalna selekcija dajkon rotkve za obradu zemljišta, stočni grašak, prolećni ovas i submediteranska detelina. Sve imaju posebnu ulogu u složenom sistemu održive ili regenerativne poljoprivrede.
Najbolji biljni plug je dajkon rotkva. Efikasno probija tvrdo zemljište, koren prodire na dubinu od jedan i po metar, u jesen prikuplja azot, kalijum i sumpor i u proleće ih predaje glavnom usevu. Velikom, razgranatom biljnom masom sprečava rast jesenjih korova, a kada se zbog niskih temperatura tokom zime smrzne, pokriva tlo i blokira rast prolećnih korova. Biljke iz familije leptirnjača uspešno rastu i na suvom zemljištu, efikasno vezuju azot, za dva meseca mogu da po svakom hektaru „sačuvaju“ 100-120 kilograma ovog elementa, a zahvaljujući hematostatičkom efektu korena, smanjuju i broj žičara. Submediteranska detelina pripada grupi azotofiksatora. Otporna je na zimu, dobro podnosi obilje vlage u zemljištu i ekstremni rN, kakav je na slatinama, a usvaja azot iz vazduha i pretvara u oblik dostupan biljkama.
Biljke iz pokrovnog useva uglavnom ne prežive zimu. Uništi ih prvi mraz, a najotpornije temperatura od -10 stepeni. Ako se desi da zima bude blaga, kao ova, i u proleće pokrovni usev krene, tada se mora koristiti herbicid na bazi glifosata, koji je po zemljište manje poguban od dubokog oranja jer, zbog gustog biljnog pokrivača gotovo nikada ne dospeva do površine zemljišta.
Pre setve pokrovnog useva na parceli je iskopan omanji rov, da bi se video profil zemljišta i odredila dubina plužnog đona, uzeti su zemljišni uzorci s različitih dubina da se ispita kvalitet zemljišta i bogatstvo mikroflore. Posle svakog ciklusa kontrolisaće se taj, ali i kopati nov rov, da se vidi šta su „pomoćnici“ uradili.
Dosadašnje analize pokazale su da se već sada, čuvanjem i unošenjem u zemljište žetvenih ostataka, đubrenjem stajnjakom svake treće godine, i izbacivanjem oranja i sabijanja zemljišta, procenat humusa svake godine povećao za 0,17 procenata.
Pomoć stajnjaku i žetvenim ostacima
Šinković se u pomoći zemljištu da „ozdravi“ nije zaustavio samo na izbacivanju obrade i čuvanju žetvenih ostataka. Krenuo je i korak dalje. Iskustva inostranih prezentera na savetovanjima podstakla su ga na to da i on, jednostavnom metodom, obogati zemljište mikrorganizmima, koji i u tlima većine razvijenih zemalja postaju malobrojni. Uvezao je dva mikrobiološka preparata i upotrebio ih na početku ovog svojevrsnog ogleda. Reč je o Bakteriosolu i Bakteriolitu.
Svim paorima poznato je da stajnjak nema prijatan miris, a ako se pravilno ne čuva, gubi hranljivu vrednost. Sve ovo „ispravlja“ Bakteriolit, preparat u obliku prašiva, poreklom iz komposta, koji sadrži više od 400 različitih vrsta, međusobno simbiotskih mikroorganizama, uglavnom specijalne gljivice, bakterije i alge. Ovim prahom pospe se gomila stajnjaka, jedan do tri kilograma po toni. Za kratko vreme takav stajnjak ima miris zemlje za cveće, sitnomrvičastu strukturu i lako i ravnomerno se rastura. Jedino o čemu se mora voditi računa jeste vreme primene. Koristi se u jesen ili proleće, kada su temperature trajno iznad osam stepeni. Posle primene stajnjak se lakom drljačom plitko unese u zemljište.
Skoro četiri decenije bez oranja
Svim skepticima koji ne mogu da zamisle dobrog domaćina bez njiva duboko uzoranih u jesen, jer takvi su za naše pojmove lenji, gospođa Sarah Singla, farmerka iz Francuske, poručuje da se na njenoj farmi zemljište ne obrađuje već skoro četiri decenije, tačnije 37 godina, i da se nikada neće vratiti na sistem konvencionalne poljoprivrede.
Na njenoj farmi proizvodi se grašak, tritikale, uljana repica i heljda. Zemljište se ne ore, ne gazi i sabija, a prinos je stabilan i kvalitetan. Jedino o čemu mora da se vodi računa je plodored. A o kvalitetu zemljišta govore tabele i grafikoni, na kojima se jasno vidi da se popravlja, a biljke bolje koriste hranljive materije koje pokrovni usev „dovuče“ bliže površini, pa ni tu nema gubitaka. Uz to, ulaganja u proizvodnju su smanjena, pa je i u tom delu ostvarena velika dobit.
Za naše paore nezamislivo, ali analize pokazuju da se na parcelama nekih farmera u Mađarskoj, koji su odavno prešli na ovakav vid poljoprivredne proizvodnje, procenat humusa, koji je najbolji pokazatelj kvaliteta i plodnosti, popeo na čak četiri procenta.
Primenom ovog preparata u potpunosti se eliminišu mineralna đubriva – azot, fosfor i kalijum, a smanjuju količine azotnih. Povećava se humus u zemljištu, poboljšava njegova struktura a čuvaju se hranljive materije i voda.
Bakteriosol je velika pomoć svakom paoru koji uopšte nema stajnjaka, ili ga nema dovoljno. Preparat je u obliku granula i jednostavno se rastura rasipačem za mineralna đubriva. Rastura se u jesen, kada je zemljište vlažno, a temperatura iznad 10 stepeni. Za jednogodišnje useve potrebno je 100 kg, a za višegodišnje 200 kg po hektaru. Posle primene zemljište ne treba obrađivati najmanje tri nedelje, a dve nedelje ne bi valjalo da se koriste fungicidi i herbicidi koji bi mogli da mu umanje delovanje.
Kao i bakteriolit, i ovaj preparat sadrži 400 različitih vrsta međusobno podnošljivih mikroorganizama koji poboljšavaju iskorišćavanje žetvenih ostataka, povećavajući i humus i iskorišćenost mikroelemenata u zemljištu, smanjuju ispiranje rastvorljivih hraniva, ubrzavaju rast korena.
Napominjemo da se ovaj preparat već nalazi na našem tržištu, a uskoro se može očekivati i Bakteriolit.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 575 – Mart 2020.
