Rezidba je posao koji ne bi trebalo da zaobiđe nijedan voćnjak, bio on u punom rodu ili mlad koji će se tek u narednim godinama okititi plodovima. I dok se voćke „friziraju“, najbolje se vidi kakvo je zdravstveno stanje stabala. Zbog toga, tokom rezidbe, u džepu uvek valja imati blokčić i hemijsku da se zabeleže zapažanja koja će, kada se sve završi i odrezane grane iznesu iz zasada i spale ili odlože za ogrev, biti dobar podsetnik u planiranju zimske zaštite.
Piše: Svetlana Mujanović
A zimski mlaz ima za cilj da smanji brojnost štetočina i parazita koje u odgovarajućim stadijumima, otpornim na niske temperature, prezimljavaju u krošnjama voćaka, na granama i pupoljcima. Preparat koji će se koristiti za zimsko prskanje zavisi od voćne vrste i od štetočina i bolesti koji ste zapazili tokom rezidbe.
Ipak, bez obzira na vrstu, postoji nekoliko univerzalnih pravila. Zimsko prskanje treba obaviti temeljno, odnosno, valja dobro okupati svako stablo, tako da posle završenog tretmana rastvor upotrebljenog preparata bude vidljiv na svim delovima svake voćke. Prska se po sunčanom i tihom vremenu, bez vetra, a temperatura tokom prskanja mora da bude iznad 8 stepeni jer, ako se radi mineralnim uljima, kada je temperatura niža, ona se ne lepe na štićenu površinu. Evo i bitnih detalja ovog važnog posla za pojedine voćne vrste.
Jabuka
Jabuka se prvi put prska kada počne kretanje sokova. Obično se koristi kombinacija nekog bakarnog fungicida – Bakaroksihlorid VP-50, Kuprozin, Funguran i slični, u dozi od pet kg po hektaru – i mineralnog ulja – Galmin, Belo ulje i slična, u dozi od 25 l po hektaru.
Ovaj mlaz „čisti“ sve štetočine koje su zimsko utočište pronašle na stablima jabuka. Mineralno ulje ih prekriva, onemogućavajući prelazak u sledeću fazu razvoja, zbog čega uginu. Takođe, kad se ulje slije po kori, „odlepi“ štetočine od mesta na kojem su bili skriveni, te uginu. Slično je i s organima za prezimljavanje svih parazita. A bakar je tu da spreči razvoj i razmnožavanje svih parazitnih gljiva i štetnih bakterija.
Kruška
Kruška se prvi put prska dok vegetacija miruje, kombinacijom preparata na bazi mineralnih ulja – u količini 30 l/ha. To mogu da budu Galmin, Belo ulje i druga ulja, a radi suzbijanja prezimljujućih formi biljnih vašiju i preparata na bazi hlorpirifos – Pirineks u količini od 2 l/ha. Odrasli insekti kruškine buve Psylla piri prezimljavaju u pukotinama kore voćaka i, pri kraju zime, kada temperature pređu pet stepeni, počinju da se hrane, sišući sokove iz mladih nabubrelih pupoljaka. Kada pupoljci počnu da bubre, tada se voćke štite drugi put, i to fungicidima na bazi bakra – Bakaroksihlorid VP 50, Kuprozin, Funguran i slični, u dozi od 5 kg/ha. Mlaz je namenjen zaštiti od bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.
Breskva i nektarina
Prvo tretiranje u zasadu breskve i nektarine treba obaviti u mirovanju, bakarnim preparatima u količini 5 kg/ha, radi suzbijanja prezimljujućih oblika gljiva – Stigmina carpophila, prouzrokovača šupljikavosti lista koštičavog voća i Monilinia spp. – prouzrokovača truleži plodova. Drugi put ove voćke se štite na početku bubrenja pupoljaka, odnosno, kada se na vrhovima pupoljaka pojavi zelena tačka. Za ovo prskanje prednost treba dati preparatima Ciram 4 kg/ha, Bravo ili Dakoflo 3 l/ha, radi zaštite od, za ove voćke najopasnijeg parazita, gljive Taphrina deformans, prouzrokovača kovrdžavosti lista breskve.
Šljiva
Kada na šljivi počnu da bubre pupoljci, vreme je za prvo ovogodišnje prskanje. Radi se kombinacijom fungicida na bazi bakra i mineralnih ulja. Za zaštitu jednog hektara potrebno je 5 kg bakarnih preparata.
Ovim prskanjem se zaustavlja razvoj gljivaPolystigma rubrum, prouzrokovača plamenjače šljive, Puccinia pruni spinosae, prouzrokovača rđe šljive i Monilinia spp, prouzrokovača truleži plodova koštičavog voća. Mineralna ulja treba da spreče štetočine koje su tu prezimele da pređu u novu razvojnu fazu i krenu da prave štetu. Za zaštitu jednog hektara šljivika potrebno je 25 l Galmina, Belog, ili nekog drugog ulja.
Trešnja i višnja
Trešnja i višnja se prvi put štite dok spavaju, i to fungicidima na bazi bakra. Za zaštitu jednog hektara potrebno je 5 kg fungicida, a mlaz bi trebalo da onemogući prezimljujućim oblicima gljiva – Stigmina carpophila, prouzrokovaču šupljikavosti lista koštičavog voća i Monilinia spp. – prouzrokovaču truleži plodova koštičavog voća, da se probude i započnu nov razvojni ciklus i štetu.
Kajsija
I kajsija se prvi put prska dok su voćke u fazi mirovanja. Koriste se fungicidi na bazi bakra i u istoj dozi kao i za sve ostale koštičave voćke. Ovim prskanjem se kajsije štite od prezimljujućih oblika gljiva Stigmina carpophila, prouzrokovača šupljikavosti lista koštičavog voća i Monilinia spp, prouzrokovača truleži plodova, kao i od epifitne populacije bakterija iz roda Pseudomonas spp.
