Sadnju voćaka moguće je obaviti u jesen, u toku zime ukoliko vremenske prilike dozvole i u proleće što je moguće ranije. Najbolja je jesenja sadnja, jer preseci žila brže kalusiraju, voćke su bolje obezbeđene vodom i takve se sadnice brže i bolje razvijaju. Prolećna sadnja se preporučuje na vetrovitim položajima i predelima sa vlažnijom klimom, pogotovo na težim zemljištima. Ukoliko se koriste sadnice sa prevremenim grančicama ili „KNIP“ sadnice u takvom slučaju je bolja prolećna sadnja i kod koštičavih voćnih vrsta sadnju treba završiti do 20 aprila, a kod jabučastih voćnih vrsta do 20 maja, ali je i kod jednih i drugih najbolje završiti sadnju do kraja marta ili početkom aprila.
Sadnice koje se koriste za sadnju moraju biti zdrave, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i nadzemnim delom. Sadnice ne smeju biti starije od dve godine. Za savremene intenzivne zasade koriste se sadnice s prevremenim grančicama. Ako se koriste takve sadnice, već u drugoj godini se mogu dobiti značajniji prinosi.
Neposredno pred sadnju svaka sadnica mora biti pojedinačno pripremljena. Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela. Duže žile treba skratiti na dužinu 15 do 20 cm i gledati da presek bude što manje kos da bi rane što lakše zarasle. Neposredno pre sadnje koren se potapa u smešu goveđe balege i ilovače u koju se doda određena količina plavog kamena radi dezinfekcije.
Ako su sadnice ranije stigle, a zemljište nije pripremljeno, ili vremenski uslovi ne dozvoljavaju, onda se sadnice moraju čuvati u hladnjači na temperaturi 2 do 4 stepena i u uslovima visoke relativne vlažnosti. Sadnice se moraju transportovati u plastičnim kacama sa vodom, ili u prikolicma sa najlonom u kojem se nalazi voda do visine korenovog sistema. Sadnice se raspoređuju prema planu sadnje i ne sme biti mnogo sadnica raspoređeno po zemljištu pogotovu ako duvaju jaki vetrovi.
Ukoliko je zemljište prethodno dobro pripremljeno tj. duboko orano ili podrivano a vrši se đubrenje u rupu, onda se kopaju rupe 60 × 60 cm. Ako se ne đubri u rupu, a zemljište je dobro pripremljeno, dovoljno je kopanje rupa 40 × 40 cm. Međutim, ukoliko priprema zemljišta nije bila dobra ili se vrši sadnja na ledini, onda rupe moraju biti 100 do120 × 60 do 80 cm.
Za sađenje voćaka potrebna su tri osobe. Pre toga je potrebno sadnice razneti do iskopanih rupa. Osoba koja nagrće zemlju treba prvo motikom da nagrne rastresite zemlje u rupu do visine gde će biti korenov sistem. Druga osoba postavlja voćnu sadnicu na nagrnutu zemlju tako da korenov sistem bude pravilno raspoređen na sve strane. Dubina sadnje voćkica treba da bude do visine do koje su sadnice bile u rastilu. Jedino se na pesku voćke sade 5 do 10 cm dublje. Za određivanje dubine sadnje koristi se specijalna daska. Ona se sastoji iz tri izreza od kojih srednji služi za određivanje dubine sadnje voćkica. Pošto se sadnica postavi na određenoj dubini, onda osoba koja nagrće zemlju nagrne motikom rastresitu zemlju na žile, pa je dobro nagazi. Ukoliko pre toga nije izvršeno đubrenje, onda se preko te zemlje stavi 5 do 10 kg dobro zgorelog stajnjaka i onda se opet preko njega stavi sloj zemlje i dobro nagazi.
Ukoliko je jesenja sadnja, oko sadnice treba nagrnuti malo zemlje tj. napraviti humku, a ukoliko je prolećna sadnja, potrebno je oko voćkica napraviti udubljenja i svaku sadnicu zaliti sa oko 8–10 litara vode. Kada se voda upije u zemlju, udubljenje se pokrije sitnom zemljom kako bi se sprečilo isparavanje vode iz zemljišta. Ovako posađene voćke se bolje primaju, brže razvijaju i ranije prorode.
Sadnju voćaka je lako izvesti ukoliko je teren ravan ili blago nagnut. S ekonomskog stanovišta, za voćarsku proizvodnju se više preporučuju blago nagnuti tereni pa čak i tereni sa većim nagibima. U takvim slučajevima voćke se sade po izohipsama, konturnim brazdama ili se prave terase što zavisi od samoga nagiba terena. Ipak, za sadnju ne treba koristiti terene s većim nagibom jer su takvi tereni podložni eroziji, a izvođenje agrotehničkih i pomotehničkih mera je otežano.
R.D.J.
