Nostalgija u novom ruhu
Iako do nedavno nisu bile na „top listi“ atraktivnog povrća, razvojem svesti o zdravoj ishrani, ovo povrće je naglo postalo veoma popularno i rado viđeno na našim trpezama.
Bundeva bela, s bradavicama, turbanom, u obliku banane…
Bundeva je veoma šarolika i prema obliku ploda i drugim osobinama deli se na više grupa. Kod nas su zastupljene bele bundeve ili pečenke, džinovske ili izložbene, bradavičaste, hubardove, banana, japanske ili hokaido, delikates i turban bundeve.
Bele bundeve se na severu naše zemlje gaje na najvećim površinama, veoma su ukusne i slatke, dugo se čuvaju, u ishrani se najčešće koriste kao pečene – otuda im i ime pečenke, a od njih se pripremaju ukusne slatke pite, pekmezi, nadevi za torte, pudinzi… U Banatu je zovu ludaja i od nje prave pekmez, sok, kolače ili je jednostavno stave u pleh i ispeku.
Džinovske imaju veoma krupan, atraktivan plod debelog, sočnog ali nekvalitetnog mesa i najčešće se koriste kao stočna hrana. Bradavičaste po celoj površini kore imaju čvrste bradavice. Plodovi su obično narandžaste, sive ili zelene boje. Meso je debelo, narandžasto i ukusno, ali se seju na značajno manjim površinama od belih.
Plodovi hubardove bundeve su neobičnog, zanimljivog oblika, loptasti u sredini, s debelim vratom i suženim i zašiljenim zadnjim delom. Meso im je debelo, žuto i ukusno. Dugo se čuvaju. Banana bundeve su valjkaste, kora je meka, narandžaste, ružičaste ili plavozelene boje, s zašiljenim, kratkim, drvenastim zadnjim delom. Hokaido imaju narandžastu, sivu ili zelenu koru i retko kada su teže od jednog kilograma. Meso je ukusno, sočno, bogato vitaminima i oligoelementima. Delikates bundeve su poreklom iz Amerike – plodovi su srcastog oblika, narandžaste ili tamnozelene boje kore. Meso je izuzetno ukusno, a kao što i ime kaže, od njih se pripremaju delikatesna jela. Grupu turban bundeva čine ukrasne forme koje se koriste za dekoraciju i gaje je obično hobisti u baštama.
Muskatna tikva-Cucurbita moschata, mirišljava tikva ili tikva šećerka, ima izvanredan ukus i specifičan miris koji najviše podseća na miris dinje. U ishrani se koriste mladi plodovi i meso zrelih tikava. Kod nas se do pre desetak godina gajila sporadično, ali joj se u novije vreme, zbog više mogućnosti upotrebe, poklanja sve veća pažnja.
Karela gorka ali lekovita
Kao lek bundevama se pridružuju gorke tikvice momordike. Rodu momordika (Momordica sp.) pripada 45 vrsta, a kod nas se sreće desetak koje se gaje kao hrana i lek za mnoge bolesti. Najviše gajena, a ujedno i najlekovitija je karela (Momordica charantia). Koristi se kao povrće i lekovita biljka. Plod je bradavičasto naboran, dug dvadesetak centimetara, deblji u sredini a sužen na krajevima. Kora mladih plodova je gruba, smaragdnozelene boje, a zrelih mekša i narandžastožuta. Kada sazri, plod se otvara na tri nepravilna zaliska koja se uvijaju unazad i oslobađaju seme. Seme je smeđe, bogato uljem, obavijeno crvenim, slatkim i mekim mesom. Plodovi su jestivi kada uđu u tehnološku zrelost, dakle nezreli, Ne ljušte se, samo se, po potrebi, izvadi seme. Pošto je plod gorak, obično se pre jela iseče, jače posoli i ostavi da odstoji nekoliko sati, ili se kratko blanšira. Međutim, upravo je ta gorčina lekovita. Kada se čuvaju na temperaturi 10-12 stepeni umotani u papirnu ili polietilensku vrećicu, mladi plodovi zadržavaju svežinu najduže petnaestak dana. Karela se može za zimu čuvati kao i ostale namirnice zamrzavanjem, sušenjem ili u turšiji. Prava poslastica je crvena masa oko semenki koja se dodaje ribljim specijalitetim
Karela, ali i ostale vrste iz roda momordika, sadrže mnogo biološki aktivnih materija raspoređenih po celoj biljci, mada se za lečenje pretežno koristi plod, a manje seme i list.ToBottom of FTop of Form Bottom of Form.
Može za ulje a može i za grickanje
Bundeva se u našim krajevima ne gaji samo zbog jestivog ploda, već i zbog semena bogatog uljima od kojih se pravi karakteristično ulje, koje čuva sve korisne sastojke semenki, a zbog specifičnog ukusa daje posebnu aromu jelima. Paori je koriste i kao ukrasnu tikvu, tako da na severu Banata predstavlja i simbol tog područja.
Značajem bundeve, pogotovo uljane, kod nas su se bavili istraživači s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, i zahvaljujući njihovom zalaganju sorte stranog porekla su skoro potpuno zamenjene domaćim, stvorenim u ovoj ustanovi, kao što su uljana tikva s ljuskom bele boje – Olivija i uljana tikva golica – Olinka, koje imaju veći sadržaj oleinske kiseline od svih do sada spomenutih sorti i varijeteta. Seme bundeve je bogato uljem, proteinima, biljnim vlaknima, vitaminima i mineralima. Prema literaturni, sirovih proteina u njoj ima od 35 do čak 45 posto (albumin i globulin), što je čini idealnom namirnicom za osobe koje brinu o svom zdravlju i ishrani. Od mineralnih materija ovo seme je posebno bogato fosforom, kalijumom, magnezijumom, kalcijumom, gvožđem i bakrom. Ono je bogat izvor vitamina B1, B2, B3 i B6.
U Vojvodini bundeve ima puno, gaje se kao samostalni usev ili združen sa kukuruzom. Zanimljiva je i činjenica da je bundeva ustvari voće i spada u grupu namirnica koja se naziva voćno povrće.
Jedno od najzdravijih lja je i ulje bundeve koje obiluje esencijalnim masnim kiselinama, a sadrži i tokoferole, sterole, fenolna jedinjenja, karotenoide i dr. Sve do Prvog svetskog rata, bundeva, odnosno seme bundeve je kod nas bilo važna sirovina za dobijanje ulja, ali se ovo povrće glavnom gajilo kao međuusev u kukuruzu. Zreli i neoštećeni plodovi čuvani su do duboko u zimu, najviše za prehranu stoke, a semenke su se sušile i kasnije iz njih je ceđeno ulje. Bundevino ulje spada među najstarija jestiva ulja koja se proizvode na prostorima Vojvodine. Fabrika ulja “Vojvodina”, preteča današnjeg “Vitala” iz Vrbasa, osnovana pre više od 150 godina, kao osnovne sirovine u proizvodnji biljnih ulja, prerađivala je bundevine koštice, konoplju i uljanu repicu.
Danas je uzgajanje bundeve zarad estrakcije ulja u ekspanziji, a postoje i mašine kojima se primarna prerada uljane tikve – skidanje plodova, izdvajanje, pranje i sušenje semena mehanizovala, što je doprinelo da se bundeva ponovo gaji na većim i čistim površinama, a ne samo kao međuusev.
Semenke bundeve golice važe za uzuzetno zdrave grickalice s brojnim korisnim materijama. Istina, jesu visokokalorične ali ne sadrže loš holesterol. U 100 g semenki nalazi se „upakovana“ potrebna dnevna količina bakra, gvožđa, magnezujuma, mangana fosfora i cinka.
i seme, a ređe cvet, list i koren. Plodovi spadaju u hranu bogatu vitaminima, mineralima, celulozom, pektinima i drugim, biološki aktivnim materijama. Seme se prerađuje u kvalitetno jestivo i lekovito ulje. U svim krajevima naše zemlje nalazi se čitavo bogatstvo varijeteta i formi lokalnih populacija raznih bundeva među kojima većina nije poznata ni stručnjacima.
Golubačka magija
Najzad, priču o čarobnom povrću, bundevi, zasladićemo specijalitetom iz Golupca, koji je među turistima poznat kao Golubačka magija. Cela, (manja), bundeva se ispeče i, kada se ohladi, izvade se semenke i semena loža a šupljina napuni dobro izmešanim filom od meda i seckanih oraha, lešnika, badema, suvih šljiva i smokava.Sve se to ostavi koji sat da se malo slegne i ukusi izmešaju.
