Radojka Đusić živi u Glediću, selu u srcu Gledićkih planina. Kažu da su planina i selo dobili ime, jer se sa njih daleko vidi. Ali, iz centra sela do njenog zaseoka Rakija ide se još planinskim putem kroz hrastove i bukove šume, prođe se i Rakijski potok. Tek tu je njena kuća, između Tasovog brda i ćuvika Đule.
Ali, ovo nije priča o usamljenoj i zaboravljenoj ženi koja je ovog januara napunila 88 godina ni o tome kako je život u planini i na selu težak. Smirena, stamena, razborita i vična svakom poslu, okružena pažnjom, uplovila je, zahvaljujući savremenim tehnologijama i u internet popularnost. Dragana i Dejan Veljović iz Kraljeva, rođaci s kojima zajedno brine o imanju i pravi rakiju od ranke, jednostavno je zovu – ujna.
Nema više ljudi, ostala je sama u Rakiji
Kad treba nešto da se rastumači o seoskim poslovima i o prirodnim pojavama – da li je mraz ubio voćke, kako po magli odrediti kakav će biti dan, kako se pravi kočak ili baskije i da li se u životu treba sekirati – Dejan je priupita, snimi i postavi na svoju stranicu. Video klipovi su postali gledani, a Radojka je jasnim i logičnim odgovorima osvojila publiku.
Sa žarom u očima priča o seoskim poslovima, pojavama, ljudima, o suživotu sa prirodom i planinskim ćudima. U njenom zaseoku je nekad bilo osam domaćinstava sa 45 članova. Danas je ostala sama i čini se da joj je najviše žao što nema ljudi u Rakiji.
-Uveče ili ujutru, samo se graja čula od naroda. Dolazili i polazili sa njiva i voćnjaka, za stokom. Radilo se, išli smo u pozajmicu. Danas ja tebi pomažem, sutra ti meni i tako. Okupimo se, pa se taj rad i ne oseti. Lepo ti kad si s narodom. Bilo je razgovora, šale i pesme na pretek – seća se Radojka.
Dodaje da danas ima malo ljudi. Kad su joj letos divlje svinje prošle kroz baštu i izrijale žito i papriku, žustro je izbacivala kukuruz da položi ovcama i kratko objasnila:
– Naroda nema, divljaka ima!
Ko hoće da radi, posla ima
Seća se i pravednosti u podeli poslova, koja je vladala u tadašnjim porodicama.
– Nije sav teret padao na jedno čeljade. Znalo se ko kuva, ko mesi, ko ide na rad. Svako je imao svoje zaduženje. Podele se poslovi i nikom nije teško. Ja sam sve volela da radim, i da kopam, i da žnjem. Ni danas ne mogu da sedim dokona – priča sa setom.
Radojka i dalje čuva ovce i živinu, ima baštu, obilazi šljive ranke, kosi travu, plevi baštu. Kaže, ko hoće da radi, posla ima svaki dan.
– Volim ovce, popričam malo s njima. Ovi moji me stalno psuju što ih držim. Kažu, što se mučiš, kad ne moraš. Ali, meni nije teško. Kad nešto voliš da radiš, nije muka. Srce mi je puno kad uđem u štalu. A, volim i da predem vunu. Bilo neko braon jagnje, kafene boje, znaš kakve čarape i rukavice od toga lepo ispadnu. Ali nije samo do boje, nego je meka vuna – kaže Radojka Đusić.
Dok završava poslove u štali, kokošinjcu i u bašti, verno je prati njen pas Baki. O tome kako valja živeti objasnila nam je na primeru:
– Neki moj komšija nije se mnogo sikirao. Imao lepu narav. Kaže, ako pokisne, ono će da se osuši. Ako ne stigneš danas, stići ćeš sutra. Ljudi se žale, kad je kiša sve satrunu, kad je suša sve izgore, ali narod i dalje živi. Šta dobiješ od sikiracije, – ništa!
Magla i kiša
Baka Radojka zna i kada će kiša.
Kad iznad vode stisne magla, posle ogreje sunce, naročito pored Morave. A, kad magla ide prema brdu, onda će kiša, zasigruno – kaže za „Dobro jutro“.
Letve za zagrađe
Zna i „tajnu“ dobrih baskija:
Baskije su letve za zagrađe. Mogu da budu cerove, hrastove i jasikove. Najbolje su hrastove, ali i najskuplje. Mi imamo jasikove i one mogu dugo da traju samo ako su prema suncu. Ako je jasikova letva u hladu, brzo satruli. Ovako, ona se ispeče na suncu i traje. Eto, mi tako.
Kako se sladi rakija
Ljutu rakiju posle prepecanja ostavljali smo na 21 grad. Posle se stavi u bure i rakija se sladi. U buretu treba da stoji godinu – dve da se sladi i tako padne za stepen ili dva – otkriva Radojka.
Tekst i foto: Biljana Nenković
