Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ KAD VOĆKE PROCVETAJU: Medonosne pčele za novo voće

KAD VOĆKE PROCVETAJU: Medonosne pčele za novo voće

585
Фото: Pixabay

U oprašivanju voćaka učestvuje veliki broj insekata. Međutim, zbog intenzivnijih agrotehničkih mera i primene zaštitnih hemijskih sredstava, sve je manje spontanih oprašivača. Zato ne treba zanemariti značaj medonosne, odnosno pčele koju gaji čovek.

Kada su dani sunčani, vedri i bez vetra, pčela dnevno poseti hiljade cvetova. Njen let je veoma koristan, jer u oprašivanju voćaka učestvuje sa 75 do 90 procenata.

Lepo vreme – siguran let

– Medonosna pčela posećuje jedan isti cvet sve dok on daje nektar i polen, odnosno sve do trenutka oplodnje, zbog čega predstavlja sigurnog oprašivača – objašnjava dr Mića Mladenović, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. – Ovaj insekt je aktivan i izleće iz košnica na temperaturi iznad 13,9 Celzijusovih stepeni, dok na nižoj od 9 stepeni  miruje. Lepo, sunčano vreme, bez vetra i padavina, najviše godi njihovom letu, a svako pogoršanje vremena ih ograničava i zahteva veći broj košnica potrebnih za oprašivanje.

Izrazito loši vremenski uslovi mogu biti  pogubni za pčele na paši. Takođe, ukoliko su u blizini voćnjaka prisutne korovske biljke cvetnice, koje obično imaju jače obojene krunične listiće i veoma atraktivne cvetove (maslačak ili mrtva kopriva), one  privlače medonosne pčele skrećući ih sa parcele koju bi trebalo da oprašuju. U takvim voćnjacima je potrebno više košnica za oprašivanje. Da bi se to izbeglo,  najbolje je da se pre cvetanja voćaka u zasadu uklone korovi. Takođe, poželjno je primeniti i dresuru, odnosno usmeravanje pčela na cvetove.

– U jednom pčelinjem društvu, odnosno košnici,  nalazi se 20 do 50 hiljada  pčela – dodaje dr Mladenović. – Jedna pčela dnevno ostvari 10 do 14 izleta, na paši se zadržava 10 do 12 minuta i poseti u proseku oko 2.500 cvetova u toku dana. Za oprašivanje se koriste jaka pčelinja društva. Ona imaju odrasle pčele na 8 od 10 ramova u košnici i 5 ramova sa leglom. U zavisnosti od klimatskih faktora,  treba postaviti tri do šest  košnica po hektaru, i to popreko u odnosu na redove voćnjaka (ne uzdužno), jer je efekat oprašivanja tako bolji.

You need to be logged in to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us