KOJE MERE ZAŠTITE PREDUZETI OD POSLEDICA
Svedoci smo sve češće pojave tuče grada na teritoriji cele Srbije. Šteta od grada kod voćara se ne izražava samo u godini tuče, već se prenosi na naredne godine i zato je veoma važno preduzeti određene mere. U ovakvim situacijama neophodno je u roku od 24 h, a najkasnije za 48 h izvršiti najpre intervenciju tretiranja fungicidima – pogodnim preparatima protiv pojave truleži i drugih bolesti (preparati na bazi bakra i dr.), a onda izvršiti i folijarne tretmane preparatima koji stimulišu zarašćivanje rana i pogoduju održavanju i razvoju biljne mase u stresnim situacijama, tj. preparatima na bazi amino i huminskih kiselina, vitamina (tzv. fiziološki biostimulatori). Time se stimuliše obnova lisne površine u zasadima opterećenim rodom.
Karenca preparata na bazi bakra je u intervalu 21-35 dana, pa ih treba primeniti odvojeno od folijarnih tretmana sa biostimulatorima. Tretiranje aminokiselinskim preparatima treba ponoviti 2-3 puta, s vremenskim razmacima od 10-15 dana.
Odstraniti oštećene i polomljene grane
Pored ovih hemijskih mera potrebno je sanirati voćnjak od jako oštećenih ili polomljenih grana i delova krune odstranjivanjem istih, kao i prekraćivanjem delimično oštećenih grančica putem rezidbe u narednom periodu čime se forsira obnova oštećenog biljnog sklopa.
Kod mladih zasada u I i II godini, u slučaju tuče grada jačeg inteziteta, gde su rane duboke, a desi se u periodu prvog prirasta, preporučuje se odstranjivanje celog stabla do iznad spojnog mesta sa podlogom. Dobrom negom možemo da isforsiramo da isti nadoknadi ponovni prirast i uđe spreman u zimski period. Ako se tuča leda desi u kasnijem periodu kad voćke ne mogu da se pripreme za niske temperature, ova se operacija odlaže za proleće sledeće godine.
Ukoliko je procenjena količina oštećenih mladara veća od 50 % – narednih dana biljke će zaustaviti rast i razvoj svoga roda, dok je pri manjim oštećenjima zaustavljanje porasta biljnih organa ograničeno na period od 2 nedelje.
Posebno osetljive vrste sa velikom lisnom površinom
Na oštećenja od grada posebno su osetljive vrste sa velikom lisnom površinom. Rezidbom oštećene krune i intenzivnijom prihranom folijarnim azotnim đubrivima formulacije npr. N:P:K 20:20:20, ili 14:11:25 i slično u koncentraciji 0,3% do 0,5% kao i maksimalnom agrotehnikom do kraja vegetacije kod ovih voćaka moguće je potencirati obnovu lisne površine iz novih prirasta, čiji razvoj ima prednost nad preostalim rodom. Ovo je slučaj u situaciji kada su lastari mali (do 5 cm dužine) pa ih grad lako očene.
Ukoliko grad padne u fenofazi cvetanja voćaka, najvažniji fiziološki procesi (cvetanje i zametanje plodova) biće poremećeni pored svih ostalih nepogodnosti, čime se dovodi u pitanje rod u ovoj ali i sledećoj godini.
Voćnjak koji je pretrpeo udare grada je kao bolestan čovek, pa mu je potrebna veća nega. Ne treba dozvoliti jaču pojavu korova. Potrebno je češće vršiti površinsku obradu zemljišta, kako bi se smanjio gubitak vlage, a ako je kišni period, bilo bi poželjno isti prihraniti azotnim đubrivima u količini od 200 kg/ha. Ako imamo uslova za navodnjavanje ovu meru možemo ponoviti preko sistema za navodnjavanje.
Efekti ovih mera su izuzetno povoljni
U lokalitetima gde se grad javlja veoma često, najsigurnija mera odbrane je postavljanje protivgradnih mreža. Danas je tehnologija njihove izrade toliko odmakla da se prave i fotoselektivne mreže raznih boja koje propuštaju različite delove sunčevog spektra, utičući tako na različit stepen zasenjenosti (4-20 %).
S obzirom na štete koje grad može učiniti, voćnjake i vinograde treba osigurati protiv vremenskih nepogoda kod osiguravajućih kuća. Jedna od mera kojima Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije doprinosi rešavanju ovog problema svakako je subvencionisana isplata 40 % vrednosti polise osiguranja proizvođačima koji reše da svoje zasade osiguraju.
Posredne štete od grada
Posredne štete od grada u višegodišnjim zasadima su mnogo veće:
- stabla i čokoti su iznureni;
- povećana je njihova osetljivost na bolesti i štetočine;
- umanjena je njihova otpornost na mrazeve, naročito na one kasne (zima-proleće);
- umanjena je bujnost i ograničena rodnost.
Kada su u pitanju mladi zasadi, a pojava grada veće krupnoće, posledice mogu biti trajne do kraja eksplotacije istih.
Piše: Dipl. ing. Silvija Hodžić,
savetodavac za voćarstvo, PSSS Novi Pazar
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
