U vinograd samo s voljom i polako
Ako bismo pisali o februaru, mogli bismo ga opisati kao mesec vinove loze, vina i radova u vinogradu. To je ono što beleži početak svake godine, Sveti Trifun i obredno zalivanje čokota vinom. Odmah nakon toga u vinograd ulaze orezivači, kako bi zimskom rezidbom odredili prinos za sezonu koja sledi. U valjevskom kraju, uglavnom se radi Gijova jednoguba i dvoguba rezidba, orezivača je sasvim dovoljno, a za sve što je potrebno vinogradari ovog kraja mogu se obratiti Jovanu Milinkoviću, savetniku PSSS-a, koji je pričao za „Dobro jutro“.
– Posle berbe imali smo jedan period u decembru i januaru kada nema puno radova. Ono što je urađeno je provera i popravka naslona. Potrebno je proći kroz svaki red vinove loze, pogledati kakvo je stanje sa žicama, koljićima i glavnim stubovima koji i čine špalir, jer tokom vegetacije i radova u vinogradu koji su intenzivni, dešavalo se da se zakači neka žica, naročito ako se radilo mašinsko šišanje vinograda. One koje su presečene, potrebno je nastaviti, zategnuti kako bi se pre rezidbe ušlo u vinograd sa spremljenim špalirom. Taj zimski period je jako zgodan, nije težak posao, samo provera stanja u zasadu – rekao je, za „Dobro jutro“, Jovan Milinković savetodavac iz PSSS Valjevo.
Glavni posao u februaru koji počinje posle Svetog Trifuna i obrednog izlaska u vinograd i zalivanja čokota, kad i zvanično kod nas počinje rezidba, je orezivanje vinove loze. Njome se postiže ono što je postavljeno kao cilj: u rodnim vinogradima to je projektovani prinos, a 90 posto prinosa se određuje zimskom rezidbom – zimska rezidba u našim krajevima uglavnom je, po rečima savetnika, duga, sem kod autothone sorte – prokupca gde je kratka.
Najčešća je mešovito duga rezidba
Većina sorata koje se gaje u svetu zahteva mešovitu dugu rezidbu, i to su od crnih: kaberne sovinjon, merlo, frankovka, a od belih: beli sovinjon i grašac. Kratku rezidbu zahteva naša autohtona sorta prokupac i tu se radi poseban tip rezidbe. Pošto se više prokupac ne gaji na čokotu uz koljić, malo smo modifikovali uzgojni oblik i pravimo jedan niski špalir. Uspeli smo župski način rezidbe, gde smo oko koljića rezali u krug, da napravimo da taj uzgojni oblik bude u ravni, u redu zbog mašinske obrade. Imamo reznu glavu na kojoj radimo rezidbu i tu se isključivo režu na jedan ili dva okca ti lastari koji donose rod. Proizvođači koji gaje prokupac se tome prilagođavaju – dok je rezidba kod prokupca malo složenija, ostale sorte se vrlo lako orezuju i mogu se i proizvođači obučiti da je rade.
Zimskom rezidbom na jednom čokotu koji je u punoj rodnosti, pričamo o vinogradima starijim od tri godine gde je završen uzgojni oblik, odbacuju se svi nepotrebni prošlogodišnji delovi ostali na čokotu. Kod nas se radi Gijova jednoguba ili dvoguba rezidba u zavisnosti od sorte. Mali broj sorti zahteva kratku rezidbu gde imamo formirano staro drvo tj. kordunice na kojima se obavlja rezidba. Uglavnom se prešlo 90 posto na Gijov jednogubi uzgojni oblik gde imamo jako jednostavnu rezidbu i to mogu da rade ljudi koje jako brzo obučimo – za razliku od ostalog voća, gde rezidba zahteva dobro poznavanje rodnog drveta, u vinogradu se odbacuje 80 posto loze koja se nalazi na čokotu.
Kod loze odbacujemo 80 posto čokota
– Rezidba u zasadima voća u zavisnosti od voćne vrste, čak i sorte, zahteva jako dobro poznavanje rodnog drveta, koji je tip rodnih grančica, na osnovu kog se vrši intenzitet rezidbe, dok kod vinove loze mi zimskom rezidbom odbacujemo da kažem 80 posto loze koja se nalazi u čokotu. Ostavljamo samo jedan luk u zavisnosti od željenog prinosa, koji je dužine od 8 do 12 okaca i jedan kondir koji sledeće godine služi za zamenu. Ta rezidba je jako prosta, imate samo tri ili četiri reza. Odbacuje se još nešto ako je izbilo na glavi čokota, ukoliko je na zelenoj rezidbi koja se radi tokom leta promakao neki od lastara – posle rezidbe, naglašava savetnik, obavezno je prskanje bakarnim preparatima.
– Posle rezidbe radimo tretman zaštite bakarnim sredstvima, da bismo te preseke na lozi zaštitili. Ukoliko se radi veći presek, ako se radi o rekonstrukciji jednog dela čokota gde koristimo velike makaze, testericu i pravimo presek koji je veći od preseka na jednogodišnjoj lozi, znači veći od jednog cm u prečniku, obavezno se radi premazivanje rana fitobalzamom kako bi zaštitili od prodora patogena. Bakrom se prska po uputstvima proizvođača sredstava, dok vegetacija ne krene od 0,3 do 0,5 procenata – ukoliko se ne zaštiti bakrom ili fitobalzamom može doći do pojave gljivice eske. To je gljivica koja jede drvo vinove loze u starijim delovima. Spušta se kroz preseke, ulazi u drvo i jede srž samog stabla. Na našu sreću nije toliko raširena i ono što je dobro je da mi ne pravimo puno preseka na lozi. Da do nje ne bi došlo dezinfekcija alata je obavezna. Radimo to nekoliko puta u toku dana, sa alkoholom visoke koncentracije u koji potapamo alat – ističe Milinković.
Tamo gde ljudi nisu zanavljali čokot napravilo se puno rezova na jednom delu i kroz takve preseke gljivica polako ulazi. Ne razvija se brzo, tek posle nekoliko godina biljka pokazuje simptome. Ta biljka mora da se odseče do zemljišta i ako gljiva nije prošla skroz do kaljenog mesta, može da se odgaji novi lastar i da se zanovi čokot.
Vreme rezidbe određuje kretanje vegetacije
Vreme rezidbe utiče na vreme kretanja vegetacije. Što kasnije izvodimo rezidbu to kasnije kreće vegetacija – to može biti i dobro i loše, a naši stručnjaci se trude da rezidbu obave pre suzenja loze.
– Bolje je sa aspekta samih klimatskih promena, zbog ranih mrazeva. A što kasnije režemo lozu ona više suzi. Pred samo kretanje vegetacije počinje period suzenja, kad loza ispušta nešto nalik na vodu, što je voda sa mineralnim materijama i tu dolazi do gubitka određenog dela hraniva koje biljka počinje da usvaja, jer vegetacija je na samom početku. Mi se trudimo da režemo lozu pre samog suzenja. U našim uslovima, ovde u celoj Republici Srbiji, to je početak marta do sredine marta. U normalnim uslovima loza je kretala negde oko prvog aprila ili malo iza toga. Poslednjih nekoliko godina kretanje vegetacije se dešava ranije, a samim tim i sve druge faze, cvetanje, zametanje bobica, pomerilo se sedam do deset dana prema zimi. To nije dobro, jer opasnost od mrazeva koji se javljaju početkom vegetacije za vinovu lozu je pogubno. Rezidbom možemo malo da pomerimo kretanje vegetacije, što je jako dobro za rast, a ono što nije dobro na velikim površinama je potreban veliki broj ljudi da je izvedete u kratkom vremenskom periodu. Za jedan hektar vinograda da bi ga orezali treba šest do sedam orezivača – to je mnogo veći problem u Vojvodini nego u valjevskom kraju, jer su površine pod vinogradima dosta veće i rezidba je krenula još početkom decembra.
– U našem, valjevskom kraju ima dovoljno orezivača. Mi, kao stručna služba, smo obučili određen broj ljudi, ali kod nas se loza gaji na relativno malom području, svega 200 hektara. Problem je u Vojvodini, gde su već u decembru krenuli sa rezidbom, to nikako nije dobro sa samog aspekta kretanja vegetacije, mada oni ne mogu drugačije da postignu. Prinuđeni su bili da to urade i preuzmu rizik koji nosi rana rezidba – zaključio je savetnik Jovan Milinković iz PSSS Valjevo, uz napomenu da se nakon rezidbe radi vezivanje lukova i čeka početak vegetacije.
Jednogubi i dvogubi Gijov način rezidbe
Gijov jednogubi način rezidbe, kako kaže Jovan Milinković se primenjuje u špalirskom uzgoju, a može i kad je uzgoj uz kolac.
Ukoliko se u prvoj godini razvio samo jedan lastar, njega orezujemo na jedno okce, ako postoji više lastara njih uklanjamo. U jesen druge godine jedan od lastara, onaj koji je jači treba rezati na dva okca, a drugi se uklanja u potpunosti – rekao je savetnik, napominjući da se ovaj način rezidbe primenjuje u špalirskom uzgoju, mada može i kad je u pitanju uzgoj uz kolac.
Dalje je objasnio i dvogubu rezidbu gde je razmak u redu od 1,2 metra do 1,5 metara, dok je razmak između redova 1,8 – 2 metra.
– Za stablo srednje visine u prvoj godini odgaja se jedan lastar i reže na visinu na kojoj se formira glava čokota, što je do visine prvog reda žice – rekao je savetnik. – U drugoj godini se formiraju dva kraka, a u trećoj godini na svakom kraku gornji lastar se orezuje na luk, a donji na kratak kondir, koji će da da lastar za zamenu. Ako se desi da lastari iz kondira ne izbiju, kada se orezuje onda najniži lastar koji je izbio iz luka od prošle godine treba orezati na kratak kondir, a sledeći na luk – rekao je Milinković za Dobro jutro.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Jovan Milinković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
