Piše: Svetlana Mujanović
U proleće na mladim izdancima ili jednogodišnjim grančicama primećuju se crvenkaste povrede koje su „centrirane“ oko rana nastalih posle rezidbe ili od mraza i drugih mehaničkih oštećenja. One kasnije obično prerastaju u rak-rane. Na kori stabala i granama jabuke se, i bez rezidbe, a najčešće kao posledica povrede, prvo stvore manje, ugnute pege koje se šire, zahvataju zdrave delove kore i drveta. U daljem toku razvoja bolesti, obolela mesta pocrne i raspadaju se, stvarajući duboke rane, oivičene izraslinama, odnosno, na starijim granama se rak-rane udubljuju te se oko povrede prave koncentrični krugovi, svake godine sve dublji i sve brojniji. Biljka nastoji da, stvaranjem kalusnog tkiva, takve rane zatvori, ali, kako to obično ne uspeva, bolest prodire duboko u tkivo, rane se povećavaju pa se grane, a ponekad i kompletna stabla suše. Rak-rane nastaju kao posledica „rada“ gljive Nectria galligena, a ako se njeno širenje ne spreči, štete mogu biti velike.
Ovakva stabla ne treba prepustiti apetitu gljive, već se valja uhvatiti u koštac s njom. Istina, ova borba je prilično teška i duga. Zbog nektrije bi trebalo svake godine, odmah posle rezidbe, sve voćke preventivno zaštititi nekim od fungicida na bazi bakra koji u tom slučaju stvaraju pesticidni film preko rana i tako ih štite od svih novih infekcija. A rezidbom bi valjalo da se krošnja prosvetli i prozrači, da se uklone sve grane iz sredine krune i one koje se dodiruju i ukrštaju.
Ukoliko se gljiva već uselila u zasad i na voćkama napravila rak-rane, suzbijanje se sprovodi intenzivnom rezidbom kojom se uklanjaju sve grane sa znacima bolesti. Odrezane, zaražene grane se odmah iznose iz voćnjaka i spaljuju, a rak-rane i preseci premazuju pastom, napravljenom od fungicida na bazi bakra. Kod osetljivih sorti, kakve su gala, braeburn, jonagold, golden delicious, pinova, fudži, treba izbegavati oštru rezidbu kojom će se izbacivati deblje grane i praviti veći preseci, a prskanje fungicidima na bazi bakra valja ponoviti i u proleće. Neposredno posle berbe, takve voćke valja opet oprskati bakarnim fungicidom, a tokom toplih i kišnih jeseni preporučuju se i dva prskanja ovakvim preparatima. Važna karika u preventivnoj zaštiti voćki, posebno osetljivih sorti, je da se zasadi ne đubre obilno azotom. Još jednom podsećamo na to da je, od direktnih mera, najvažnije pravovremeno odstranjivanje zaraženih delova voćaka, i to testerom i makazama, a ne nožem.
