KORAK PO KORAK U VOĆNJAKU
U našim agroekološkim uslovima sadnja voća se vrši u toku zimskog mirovanja – od opadanja lišća u jesen pa do kretanja vegetacije u proleće. Najbolje je ako se obavi u jesen ili u rano proleće.
Jesenja sadnja ima niz prednosti u odnosu na prolećnu: sadnice imaju dovoljno vlage u zemljištu, preseci na korenovom sistemu dobro kalusiraju i na njima se tokom zime obrazuju sitne -apsorpcione žilice koje u proleće, sa nastupanjem povoljnih uslova, počinju da usvajaju vodu i hranljive materije.Takođe, tokom zime dolazi do sleganja zemljišta u jamićima i uspostavljanja dobrog kontakta između njega i korenovog sistema. Takve sadnice u proleće brzo startuju sa vegetacijom i bolje se razvijaju.
Priprema zemljišta za dobru sadnju
Sadnja se obavlja na dobro pripremljenom zemljištu. Ova priprema podrazumeva duboko oranje – rigolovanje na dubini 60-80 cm čime se oranični, plodni sloj zemljišta spušta u zonu rasta budućeg korenovog sistema sadnica, a donji, dublji i manje plodni slojevi zemljišta se izbacuju na površinu zemljišta. Rigolovanje treba obaviti u septembru mesecu kako bi se do sadnje zemljište sleglo i usitnilo pod dejstvom padavina i sunca. Pre sadnje se obavlja dopunska obrada teškim tanjiračama ili roto drljačama kako bi se zemljište usitnilo i poravnalo.
U poslednje vreme umesto rigolovanja vrši se podrivanje, nakon čega se vrši oranje na manjoj dubini od oko 40 cm. Izvodi se pomoću podrivača koji mogu imati fiksna ili aktivna radna tela. Ovim priključnim mašinama se dobro poboljšavaju vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta.
Nakon pripreme zemljišta pristupa se razmeravanju i obeležavanju sadnih mesta. Razmeravanjem se svakoj biljci obezbeđuje isti hranidbeni prostor. Na većim površinama razmeravanje obično obavlja geometar, dok se na manjim površinama može obaviti pantljikama. Prilikom razmeravanja treba na krajevima budućih redova ostaviti prostor za okretanje mehanizacije. Takođe, između krajnjih redova i susednih parcela treba ostaviti slobodan prostor, bar za jednu polovinu međurednog rastojanja. Razmak sadnje zavisi od voćne vrste, bujnosti sorte i podloge na koju je nakalemljena, uzgojnog oblika, nagiba zemljišta.
Sever – jug je najbolji pravac
U zasadu treba odrediti osnovni red od koga polaze ostali redovi. Pravac osnovnog reda se, obično, pruža po najkraćoj strani parcele. Od osnovnog reda se postavljaju pravi uglovi da bi se odredili pravci ostalih redova u zasadu. Najbolji je pravac redova sever-jug jer obezbeđuje najbolju osvetljenost i provetrenost. Na terenima sa nagibom pravac redova određuje nagib terena.
Sadna mesta se obeležavaju kočićima, a zatim se pristupa kopanju jamića. Ako je zemljište rigolovano dubina jamića treba da bude 30-40 cm, a prečnik 40-50 cm. Kopanje jamića se može vršiti ručno – ašovom ili traktorskim burgijama, što je znatno lakše i brže. Ako zemljište nije rigolovano ili podrivano onda dimenzije moraju biti znatno veće, pri čemu dubina treba da iznosi 60 cm a prečnik 100 cm.
Treba naglasiti da se pripremom zemljišta sadnicama trebaju obezbediti najbolji uslovi za razvoj korenovog sistema, jer od razvoja korenovog sistema zavisi i razvoj nadzemnog dela biljke, dobra rodnost i dugovečnost zasada. Sve greške učinjene prilikom podizanja zasada kasnije se teško mogu ispraviti.
Važno je kako sadite
Prilikom sadnje spojno mesto mora ostati 4-5 cm iznad zemljišta na ravnim terenima, odnosno 7-8 cm na nagnutim terenima zbog kasnijeg zatrpavanja spojnog mesta prilikom obrade, jer dolazi do svlačenja zemljišta sa viših tačaka na niže. Često se u praksi sreću sadnice koje su nisko kalemljene, 5 cm iznad zemlje. Takve sadnice se ne mogu posaditi na željenu dubinu i kasnije može doći do njihovog izvaljivanja. One, takođe, teže podnose sušu. Naučno je dokazano da preduboko posađene sadnice (spojno mesto u zemlji) kasnije ne rađaju.
Sadnju obavljaju dva radnika pri čemu jedan drži sadnicu i gazi nanetu zemlju, a drugi zemljom popunjava jamić. Korenov sistem sadnice treba zrakasto rasporediti i zatim dodavati sitnu zemlju. Sadnicu treba povremeno protresti da zemlja uđe između žilica. Kada se korenov sistem prekrije slojem zemlje od 10 cm vrši se gaženje kako bi se uspostavio što bolji kontakt između korenovog sistema i zemljišta. Ako se sadnja obavlja u proleće potrebno je nakon prekrivanja korenovog sistema zemljom, izvršiti zalivanje sa 10 litara vode po sadnici i sačekati da se ona procedi u dublje slojeve. Zatim se dodaju (ako ranije pre pripreme nisu dodavana) dve lopate zgorelog ovčijeg ili goveđeg stajnjaka i 100-150 grama NPK mineralnog đubriva formulacije 8:16:24 ili slično. Ostatak jamića se popunjava preostalom zemljom i opet dobro nagazi.
Ako se radi o prolećnoj sadnji , prekraćivanje sadnica se može izvršiti odmah a ukoliko je u pitanju jesenja sadnja onda skraćivanje treba ostaviti za proleće.
Kasnija sadnja – slabiji prijem sadnica
Ako proizvođači nisu u mogućnosti da sadnju obave u jesen , treba da nastoje da je obave u rano proleće, tokom februara meseca. Kasnija sadnja – u martu mesecu ima za posledicu slabiji prijem i porast sadnica. Ovakva sadnja može biti uspešna ako proizvođači imaju mogućnost navodnjavanja.
Jednogodišnje su najbolje
Za sadnju treba koristiti jednogodišnje sadnice visine 130-170 cm sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Takve sadnice treba da imaju 3-5 jačih skeletnih žila i mnoštvo obrastajućih žilica, da je spojno mesto dobro sraslo i da nemaju mehaničkih oštećenja. Pre sadnje se jače žile skraćuju na dužinu 20-25 cm. Ukoliko su oštećene onda se skraćuju do zdravog dela. Nakon toga se potapaju u kašu napravljenu od jednog dela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode. Ovaj sloj prekriva korenov sistem, stvara film i omogućava bolji kontakt sa zemljom. Fitohormoni iz balege ubrzavaju deobu ćelija korena i stvaranje sitnih, apsorpcionih žilica. Poželjno je da su kalemljene na visini od 10-15 cm, jer treba da budu posađene na nešto većoj dubini nego što su rasle u rastilu.
Milivoj Timotić,
savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo, PSSS Valjevo
