MLADOM DUŠANU IZ BOGOJEVACA ORLOVI ČUVAJU VINOGRAD
Vinogradarstvom je počeo da se bavi sa samo 14 godina, sa 16 godina je napravio prvo vino, a sada sa 30 godina stasao je u vinogradara i vinara koji obrađuje 10 hektara vinograda i istoči 20 hiljada litara vina. Dušan Nikolić iz leskovačkog sela Bogojevca nije gubio vreme jer je praktično još kao dete shvatio šta želi da bude u životu. U međuvremenu je završio Fakultet sporta u Beogradu ali se nikada nije bavio podučavanjem jer vinogradi su njegov život.
Deda Dragutin je sinu Milutinu ostavio mali porodični vinograd koji je bio taman da se namire sopstvene potrebe jer svaki domaćin koji je držao do sebe morao je da ima svoje vino. Unuk Dušan zaljubio se baš u taj vinograd i ta ljubav i strast da gaji vinovu lozu odolevaju svim iskušenjima. Strpljivo i uporno gradio je svoj svet tako nesvojstven njegovoj generaciji.
Hektar po hektar i motika u ruke
Teško je danas naći mladog čoveka koji će na svojim leđima nositi toliku odgovornost. Zato je morao da uči, svakodnevno i da snagom svojih ruku gradi svoj san.
Već sa 16 godina napravio sam prvo vino, ogledni šardone od 220 čokota sa kojim sam bio izuzetno zadovoljan. Onda sam ubedio roditelje da kupuje zaparloženo zemljište, hektar po hektar, tako da danas imamo 10 hektara. Morali smo da kupimo više od 100 parcela, uglavnom nepravilnog oblika što je bila otežavajuća okolnost kada je podizanje vinograda u pitanju. Zemljište je siromašno i takvog tipa da nijedna druga kultura ne bi mogla da se gaji ali je dobra za vinovu lozu koja ne trpi preterano humusnu podlogu. U početku sam ručno čistio bagrem, kupinu i šipurak jer nam se nije isplatilo da angažujemo mašine nego trimer, testeru i motiku u ruke. Ručno sam vadio i panjeve dok nismo stigli do neke površine kada smo mogli da angažujemo mehanizaciju. Zemlja se zatim odmara dve godine, rigoluje, sadi i proces teče dalje – priseća se Dušan početaka dok nam sa ponosom pokazuje prostranstvo pod šardoneom, sovinjonom blankom, kaberneom, tamnjanikom i prokupcem.
Kombinacija sopstvenih želja
– To je kombinacija onoga što traži tržište, teroara i mojih želja. Ništa se ne radi napamet. Vinogradarstvo je proces koji se nikad ne zaustavlja, svaka godina je nova, iznova se susrećem sa novim problemima i izazovima. Teško je naći ljude koji bi radili u poljoprivredi, a još teže naći one koji znaju da rade u vinogradu jer je to specifična biljna kultura, ima dosta agrotehničkih mera za koje je potrebno predznanje. Nije to ništa teško, ali treba da se nauči, -veli Dušan koji sav kalem nabavlja iz okoline Drenove u trsteničkoj opštini i izuzetno je zadovoljan.
Otkriva nam da je za podizanje jednog hektara potrebno 18 do 20 hiljada evra. Veruje da su skupi troškovi razlog slabog interesovanja za podizanje vinograda jer je potrebno par godina ulaganja da bi investicija počela da donosi prihode.
Njegovi vinogradi se nalaze na potezu nekada poznatog Babičkog vinogorja, na 280 metara nadmorske visine, južna ekspozicija, 4,8 stepeni je nagib koji je važan po pitanju osunčanosti vinograda. Vinograd se nalazi na tipu zemljišta ganjača, prilagođen mašinskoj obradi osim berbe koja se obavlja ručno.
– Vinograd je sađen na 2,7 metara rastojanja i 0,80 metara između čokota, duga, odnosno mešovita rezidba, Gijov jednogubi način rezidbe, svaka sorta ima svoje osobenosti i zahteva određeni tip rezidbe. U proseku dobijem 1,8 do 2,5 kilograma grožđa po čokotu – kaže Dušan kome su orlovi prve komšije ali i zaštitnici vinograda, odnosno kosova pa je zato svoju vinariju nazvao “Aquila” (lat.)
Mlada i sveža vina sa puno potencijala
– Vinarija je srednjeg kapaciteta, 20 hiljada litara, a sa preradom počinjemo septembra sa prvim sortama šardone i sovinjon blank, posle se nastavlja merlo i kaberne… Radimo kontrolisanu fermentaciju, zasejavamo selekcione kvasce, vino odležava na konstantnoj temperaturi, bela vina izlaze na tržištu posle godinu do godinu i po dana, crvena posle dve do tri godine. Orjentisani smo na mlada i sveža vina jer su nam uglavnom vina iz inoksa, trudimo se da na tržištu izađe vino dok ima punu svežinu i potencijal. To su bela vina. Kada su u pitanju crvena vina u ponudi su nakon tri godine jer im je potrebno malo više vremena, koristimo strugotine hrasta kao dodatni vid oplemenjivanja vina, čips od hrasta – upoznaje nas Dušan koji je već počeo izgradnju nove vinarije u sklopu samih vinograda.
To neće biti samo mesto rada već i uživanja za posetioce koji će moći da probaju vina ali i domaće specijalitete. Vinogradi i vinarija nalaze se u podnožju čuvenih Jašunjskih manastira iz 12. veka što će samo obogatitu posetu ovim krajevima.
– Posetioci će moći da se upoznaju sa proizvodnjom, da posete vinograde, da probaju, u srcu vinograda da uživaju – sa osmehom poručuje Dušan.
Teroar
– Teroar je ne samo zemljište već ceo mikroklimat koji okružuje vinograd, položaj vinograda i fizički i hemijski sastav zemljišta, geografska širina, prisustvo velikih šuma, vodenih površina koja utiču na kvalitet grožđa i vina. Šardone iz Leskovca i Francuske nije isti – kaže Dušan.
Somelijer
Dušan je i somelijer što ga svrstava u vrhunske poznavaoce vina i degustatore. Trenutno je na master studijama smer vinarstvo i vinogradarstvo. Na pitanje da li on pije vino kao laik ili kao somelijer, Dušan odgovara:
– Zavisi da li želim da se skoncentrišem na senzoriku vina ili želim samo da uživam u ispijanju vina. Svakako da to jedno bez drugog teško može. Kao somelijer obraćam više pažnje i trudim se da prepoznam u svakom vinu šta je tehnolog hteo da uradi. Somelijerima nije samo cilj da ocene vino već da saznaju i koji tehnološki proces je primenjen u tom vinu. Šardone koji je odležavao u hrastu ima notu badema dok u inoksu vuče na jabuku – veli on i preporučuje da šardone ide uz ribu, tamnjanika uz salatu, suva vina se ne slažu sa namirnicama koje imaju šećera…
Tekst i slike: D. Alihodžić
