Piše: Svetlana Mujanović
Topli i sunčani dani, kakvi su obično u junu, pružaju idealne uslove za rast voćaka i ukrupnjavanje plodova koje su ponele. Bujna, jedra stabla privlače i mnoge parazite, prouzrokovače bolesti i štetne insekte pa bi voćke, bez obzira na to da li su na okućnici ili velikom voćnjaku, valjalo češće pregledati. Pre toga nije naodmet i da se podsetite koje se to bolesti i štetočine mogu očekivati u voćnjacima u ovom periodu.
Prosečnih godina, u zasadima pod jabukom nastavlja se zaštita od dve, ekonomski najznačajnije bolesti: od pepelnice i od čađave krastavosti. Plodovima preti i smotavac, pa bi trebalo češće kontaktirati stručnjake najbliže savetodavne stručne službe, koji će preporučiti vreme prskanja i izbor preparata. Valjalo bi i krušku zaštititi od čađave krastavosti, moljca, ali i od kruškine buve. U zavisnosti od vremena berbe, breskvu bi trebalo zaštititi od prouzrokovača pepelnice, šupljikavosti lista i smotavca.
Napominjemo da se voćke ne štite po nekom ustaljenom kalendaru, već se prate temperatura, vlažnost, i kontroliše pojava štetočina.
Šljivin list „bere“ plamenjača
Česta bolest u zasadima šljiva, posebno u godinama kada je proleće kišovito, jeste plamenjača. Izaziva je gljiva Polystigma rubrum. Štete nastaju zbog prevremenog opadanja listova, što onemogućava dozrevanje plodova, pa gube upotrebnu vrednost. Obolele voćke često ponovo prolistaju, stabla se iznuruju, hranu troše na formiranje listova, a ne na razvoj plodova, lastari teže dozrevaju pa su neotporniji na mraz.
Bolest se lako otkriva. Potrebno je samo češće pregledati voćke. Zaraženi listovi prekriveni su bledožutim, okruglim, nepravilno rasutim pegama. Vremenom, pege se uvećavaju, postaju narandžastožute, a kasnije i narandžastocrvene. Na jednom listu može ih biti i do 150. Zbog njihovog spajanja čitavi listovi gube funkciju i otpadaju. Obolela stabla izgledaju kao da su vatrom spaljena, otuda i naziv bolesti. Povećana vlažnost vazduha i temperatura između 10 i 26 stepeni pogoduju razvoju patogena, pa se u takvim uslovima mogu očekivati i štete.
S obzirom na to da se gljiva održava u opalom lišću šljive, osnovna mera zaštite je sakupljanje, spaljivanje ili dublje zaoravanje zaraženog lišća. Druga značajna mera je suzbijanje parazita hemijskim preparatima. Prvi put šljivu valja oprskati po precvetavanju jer listovi moraju biti zaštićeni u najranijim fazama razvoja. Ako uslovi ne odgovaraju parazitu, što se retko dešava, ovo prskanje može i da se preskoči. Zato se tokom juna stabla češće „zagledaju“ i, čim se uoče karakteristične pege, voćke se zaštite nekim od fungicida na bazi folpeta, kaptana i mankozeba. Prskanja se ponavljaju u zavisnosti od potreba.
Kako da šljiva ne trune?
Truli plodovi nisu nikakva retkost kod šljive. Voćari koji je gaje na okućnici retko je štite jer misle da je otporna na sve bolesti. Međutim, još jedan parazit ume da upropasti rod na nezaštićenim voćkama. Reč je o gljivi Monilinia fructigena, prouzrokovaču truleži. Najtipičnije simptome prouzrokuje na plodovima koji mogu biti zaraženi od zametanja do berbe. Kada se zaraze mladi plodovi, nekrotiraju i otpadaju. Kasnija zaraza, posebno u vreme sazrevanja, ne izaziva otpadanje: na njima se oko mesta na kojem je gljiva prodrla u plod, a to je najčešće oštećenje koje su napravili insekti, stvaraju truli koncentrični krugovi, prekriveni sivim, praškastim gomilicama. Zaražene plodove mogu da nasele mnoge gljive i bakterije i da izazovu potpunu trulež. Kako infekcija napreduje, tako se plodovi suše, mumificiraju. Takvi ostaju u krošnji, čvrsto prilepljeni uz grane i grančice, i tu sačekaju proleće, kada se iz njih širi nova zaraza.
