Piše: Svetlana Mujanović
Kada se povadi ili obere povrće iz prolećne setve, grehota je da leje ostanu prazne do sledećeg proleća, jer iz njih može da se dobije još jedna berba. Posle kišovitog maja, i sličnog juna, čekaju nas letnji meseci koji bi i ove godine mogli da donesu sušu, a toplo vreme bi, kako predviđaju meteorolozi, moglo da potraje do kasne jeseni. Zato, valja razmišljati da se pojedine vrste povrća, koje se inače seju u proleće, poseju i ovom mesecu.
Među njima prva je boranija. U baštama na okućnicama, ili onim jako malim, ovo povrće se praktično seje svakih desetak dana, a najkasnije do sredine meseca. Bez obzira na veličinu bašte, nikada se ne seje na delovima na kojima je lane rasla boranija a ove godine luk. Obično se seje na mestu ranog kupusa, graška ili salate. Preporučuje se da se, neposredno posle setve, radi što bržeg i ujednačenijeg nicanja, obilno zalije. S navodnjavanjem treba nastaviti i posle nicanja i zalivati svakih desetak dana. Tako se berba pomera sve do mrazeva. A pošto je jul topao i vlaga začas ispari iz zemljišta, bilo bi dobro da se leja s boranijom malčira suvim otkosima trave, slamom, suvim korovom koji je „isplevljen“ iz bašte…
Rotkvica ne bira baštu
Zbog kratke vegetacije, koja traje svega 40 do 60 dana, rotkvica se odlično uklapa u svaku baštu i kao pretkultura i kao naknadni usev. Najbolje uspeva na lakim, baštenskim zemljištima, pH vrednosti od 5,2 do 6,7. U plodoredu dolazi na drugo mesto i na istu površinu se seje posle tri godine. Za jesenju proizvodnju seje se krajem jula i u avgustu sukcesivno na svakih sedam do deset dana. Kao i rotkva, i rotkvica se može sejati omaške ali tada, radi dobijanja plodova boljeg kvaliteta, neophodno je proređivanje.
Krastavci su još jedno povrće koje se može sejati krajem leta, a brati sve do mrazeva. Naravno, u ovu proizvodnju ne bi trebalo da se upuštaju oni koji nemaju uslove da biljke zalivaju, jer za rast i razvoj potrebno mu je dosta vlage, kako u zemljištu, tako i u vazduhu. Na većim površinama seje se pomoću sejačica, a na manjim ručno u redove ili kućice. U odnosu na salatare, kornišoni se seju gušće. Razmak između redova je 80 do 100 centimetara, a u redu 20 do 30cm biljka od biljke. Neposredno posle priprema zemljišta, a iza strnih žita, graška, boranije, salate ili luka, seje se cvekla, na rastojanju 40 do 5 cm red od reda, ili u trakama na 20 do 25cm red od reda, a rastojanje između traka je 50 do 60cm. Dubina setve je 2 do 4cm.
Idealno vreme za kupusnjače
Po biološkim osobinama, a samim tim i po uslovima proizvodnje, kelj je sličan ostalim kupusnjačama i zbog relativno dobre otpornosti na visoke i niske temperature može se proizvoditi cele godine. Gaji se na isti način kao i kupus sa međurednim razmakom 60 do 70cm i razmakom u redu 40 do 60cm. Sadi se tokom jula, a berba počinje u oktobru,
Proizvodnja karfiola malo se razlikuje od kupusa. Rasađuje se krajem jula, a glavica počinje da formira krajem septembra. Kada one dostignu prečnik tri do pet centimetra, vade se cele biljke i unose u prethodno iskopane kanale dubine 20 do 30cm, dobro zaliju i pokriju zemljom. U ovim kanalima biljke ostaju 30 do 45 dana, koliko traje period dozrevanja, a tokom kojeg hraniva iz listova prelaze u ružu i karfiol za ubiranje prispeva u oktobru, novembru i decembru.
Postoji mogućnost da se dobrim planiranjem prostora obezbede i dve berbe krompira tokom godine. Jesenji se sadi u julu i avgustu, a bira se rana sorta kraće vegetacije.
Iako nije povrće, krajem ovog meseca može da se poseje mirođija. I ona traži puno vode, najbolje je da se poseje uz neki usev koji se već zaliva. Ona je osetljiva na niske temperature i treba je poseći pre mraza, da trud ne bi bio uzaludan.
